TVORAC NOVE VOJNE DOKTRINE POZNAVAO SRPSKOG VOJNIKA U DUŠU: Krajem 19. veka srpska vojska je ustrojena po evropskim standardima

PREVELIKA gustina burnih istorijskih događaja učinila je da table sa nazivima ulica i trgova u srpskim gradovima budu menjane i više puta za jednog ljudskog veka.

Dimitrije Cincar-Marković reformator srpske vojske, Foto Dokumentacija „Novosti“, Arhiv „Borbe“, Muzej Srbije, Muzej Beograda, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i Vikipedija

U tom metežu, međutim, Srbija je neke od svojih veličina, ali i stranaca sa velikim zaslugama za naše društvo i uopšte za svet, zaboravila. Omiljeni junaci opštinskih i gradskih komisija za imenovanje ulica - vojnici - nisu izuzetak, a među istorijskim nepravdama ovog tipa odskače primer generala Dimitrija Cincar-Markovića, vojskovođe, vojnog reformatora i predsednika vlade ubijenog u Majskom prevratu 1903. godine.

"Srećni dobitnici" parčeta asfalta u srpskom sećanju su mnogi majstori bojnog polja, domaći i strani generali, heroji, a tu su i čitave vojne jedinice, uglavnom partizanske, ili, čak, cela Crvena armija. Logično, četvorica vojvoda iz Prvog svetskog rata u glavnom gradu su dobila po bulevar, odnosno, u slučaju Stepe Stepanovića, izuzetno dugačku ulicu.

Srbija pamti velikane Velikog rata, međutim, ne i onoga ko je omogućio da zemlja u toj globalnoj katastrofi ne bude u kratkom roku potučena. Reč je o generalu Cincar-Markoviću.

ROĐEN 1849. godine u Šapcu, komandovao je armijskim jedinicama različitih formata i brojnosti u ratu i miru, sve do čitave srpske vojske. Kao praktičar i kao teoretičar - predavao je istoriju ratne veštine i strategiju na Vojnoj akademiji - dao je suštinski doprinos trijumfu u balkanskim ratovima, ali i najvećim pobedama u Prvom svetskom ratu. Bio je predodređen da komanduje srpskom vojskom u slučaju rata, ali ga je zaustavio - kuršum srpskog oficira. Po drugi put je stradao u našem kolektivnom pamćenju: gotovo da ga i ne pominjemo - zato je, međutim, nedavno sa visokog mesta bilo zalaganja da se u zemlju vrate posmrtni ostaci vođe njegovih ubica, pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa.

Kralj Milan posle abdikacije podržavao je reorganizaciju vojske, Foto Dokumentacija „Novosti“, Arhiv „Borbe“, Muzej Srbije, Muzej Beograda, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i Vikipedija

Dimitrije Cincar-Marković izučio je Artiljerijsku školu 1870. godine, a kao državni pitomac boravio je 1872. i 1873. u Prusiji, gde je služio u konjici. To je sigurno bilo značajno iskustvo, jer su Prusi u to vreme imali najbolju vojsku: tek što su u ratu posramili dotad vodeću kontinentalnu silu, Francusku.

UBRZO je došlo i "vatreno krštenje": u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. dobio je više odlikovanja za hrabrost. U Drugom srpsko-turskom ratu, u zimu 1877/1878, bio je šef štaba Moravske divizije. Usledio je neslavni Srpsko-bugarski rat 1885, u kojem se, međutim, major Cincar-Marković dobro pokazao: komandovao je 11. pukom, koji je uspešno započeo bitku na Slivnici, ali se potom vojnička sreća okrenula na bugarsku stranu.

Generalova udovica je, mnogo kasnije, za list "Politika" govorila kako je, posle paničnog povlačenja pred Bugarima, stiglo naređenje da se 11. puk desetkuje - streljanjem. Onda je navodno Cincar-Marković izašao pred puk i poručio kralju Milanu da strelja prvo njega, spasivši svoje ljude. Bez obzira na to suprotstavljanje, kod kralja Milana je brzo napredovao kroz činove i kroz vojnu hijerarhiju.

Dimitrije Cincar-Marković bio je glavni nosilac velike vojne reforme koja je počela 1897. godine, kada je unapređen u čin generala, i koja je srpsku vojsku ustrojila po savremenim evropskim standardima organizacije oružanih snaga. Iza ovog projekta stajao je kralj Milan, koji je po ovlašćenju sina, kralja Aleksandra - vladara Srbije - postao komandant novoustanovljene Aktivne vojske. Po njegovom nalogu izvršena je temeljna promena načina vojne organizacije, finansiranja i funkcionisanja vojske. U velikoj meri bio je to uvod u niz slavnih pobeda tokom oslobodilačkih ratova 1912-1918.

* * * * * * *

DEFANZIVNA TAKTIKA SA PRAVOVREMENIM PROTIVUDARIMA

VELIKA reforma obuhvatala je i obezbeđenje budžetskih sredstava, nabavku savremenog naoružanja i opreme, izgradnju kasarni i garnizonskih objekata, kao i povećanje oficirskog kadra i poboljšanje njegovog materijalnog statusa.

Sastavni deo reforme bila je i promena doktrine srpske vojske i njeno prilagođavanje političkim okolnostima, državnim ciljevima, ali i novoj organizaciji armije i savremenim principima ratovanja. General Cincar-Marković upravo na ovom polju pokazao je izuzetan vojnički talenat, dalekovidost, kao i poznavanje duše srpskog vojnika. To je i jedan od njegovih najvećih profesionalnih uspeha, koji je u našoj sredini gotovo zaboravljen, osim među poznavaocima - generalovim današnjim kolegama sa Vojne akademije.

Vojni logor u srpsko-turskom ratu 1876. godine, Foto Dokumentacija „Novosti“, Arhiv „Borbe“, Muzej Srbije, Muzej Beograda, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i Vikipedija

Krajem 19. veka u Evropi su na snazi bile dve globalne vojne doktrine, koje su dogmatski primenjivane u većini armija manjih država. Francuska doktrina podrazumevala je frontalnu borbu sa energičnim probojima u neprijateljske snage, dok se pruska zasnivala na širokom opsedanju protivnika u vidu potkovice i na prodorima po bokovima, na mestima gde nisu koncentrisane glavne neprijateljske snage.

Opšte očekivanje bilo je da i srpska vojska primeni jedan od ova dva modela ratovanja i da prema njemu ustroji vojničke procedure. Prvi koji je digao glas protiv golog kopiranja stranih rešenja bio je general Cincar-Marković. On je primetio da našoj vojsci zbog više faktora nijedna od njih ne odgovara. Snažno se zato založio da se strane odbace, a da Srpska vojska napravi sopstvenu doktrinu baziranu na sopstvenim iskustvima, zahtevima reljefa, tehničkim mogućnostima i mentalitetu.

"FRANCUSKA doktrina nama ne odgovara, jer je ona razvijena za ratovanje u ravnici i na velikim površinama", ukazivao je kralju Milanu i oficirima general Cincar-Marković. "Kod nas ne bi valjala ni pruska, koja podrazumeva složene manevre velikih razmera. I jedna i druga traže razvučeno bojište, duge linije fronta i veliki razmak između vojnika i njihovih komandira. Naš planinski teren i narav vojnika traže manje jedinice, gušće postavljene i sa komandirom koji je uvek uz svoje vojnike. Srpski ratnik u pobedonosnom jurišu je nezaustavljiv, ali i brzoplet i paničar u porazu i odstupanju.

Zato mu u blizini treba oficir, da ga, kad treba, na vreme zaustavi, osokoli ga i izda mu pravu komandu."

Koncept nove srpske vojne doktrine, u najkraćem, zasnivao se na prethodnim ratovima i analizi dotadašnjih pobeda i poraza, počev od Prvog srpskog ustanka, pa do katastrofalnog Srpsko-bugarskog rata 1885. godine. Iskusni general ispravno je primetio da su Srbi svoje pobede uglavnom zadobijali u defanzivnoj ulozi, kao i da im ofanzive nisu naročito išle od ruke. Okosnicu nove doktrine srpske vojske, kako je on video, trebalo je da čini odbrambena moć, koja bi efikasno mogla da se pretvori u ofanzivnu.

Iako se već ukazivao trenutak konačnog oslobođenja Balkana od turske okupacije, Cincar-Marković je naglasak stavljao na odbranu zemlje.

Na rezultate ovakvog viđenja ustrojstva ratovanja srpske vojske nije se dugo čekalo: zahvaljujući ovoj koncepciji Srbija se 1914. uspešno nosila sa višestruko jačim neprijateljem. Kolubarska bitka udžbenički je primer pobede osvojene u povlačenju - što je retkost u ratnoj povesti - defanzivnom taktikom i protivudarom, koji je besprekorno izveo vojvoda Živojin Mišić. Osnove Cincar-Markovićeve doktrine promenjene su tek dvadesetih godina prošlog veka, kada su u principe ratovanja integrisana iskustva iz Prvog svetskog rata.

PORODICA VEZANA ZA OBRENOVIĆE

DIMITRIJE Cincar-Marković potiče iz čuvene porodice blisko vezane za Obrenoviće, poreklom iz Donje Belice kod Ohrida. Iako je brojanje krvnih zrnaca bespredmetno, istoričari su pisali da je porodica srpskog, a ne cincarskog porekla, a da se tako preziva jer potiče iz cincarskog kraja.

* * * * * * *

KRALj MILAN SE OKRUŽUJE SPOSOBNIM LjUDIMA

KRAJEM 19. veka u Srbiji je bila sazrela svest o neophodnosti jačanja vojne moći zemlje, jer se verovalo da ratovi za slobodu sunarodnika od tuđinske vlasti ne mogu biti daleko.

Neki raniji državnici, poput Ilije Garašanina, smatrali su svojevremeno da srpska vojska treba da bude naoružana malo bolje od bašibozuka, ali taj stav nije delio kralj Milan, koji je savremenu stajaću srpsku vojsku i ustanovio, zbog čega je morao da se suoči i sa građanskim ratom (Timočkom bunom). Njegov naslednik i sin kralj Aleksandar od mladosti se rado družio sa oficirima, sanjao je snove o oslobađanju Srba od tuđinske vlasti, a u pratnji Živojina Mišića i malobrojne svite preduzeo je i hrabro putovanje na Hilandar, i pored neslaganja turskog sultana, probudivši usnule nade naroda u Makedoniji.

Živojin Mišić je na Kolubari primenio taktiku generala Cincar-Markovića , Foto Dokumentacija „Novosti“, Arhiv „Borbe“, Muzej Srbije, Muzej Beograda, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i Vikipedija

Kralj Milan je krajem 1897. godine postavljen za komandanta aktivne vojske, koju je, za kratko vreme, uspeo da - preporodi. Ojačao je sastav pešadijskih pukova, podmladio starešinski kadar, organizovao dotad neviđe manevre, gradio velike vojne objekte, nabavio savremeno oružje... Srpska vojska je pre reforme pod Milanovom palicom, bila među retkima u Evropi bez savremenih pušaka "repetirki", i njena pešadija, koja je morala posle svakog hica da ubacuje metak u cev, trpela bi velike gubitke u okršaju sa bilo kojim savremeno naoružanim neprijateljem. Kad su stigli i novi topovi, a kralj-otac nameravao da ih nabavi još, odstupio je sa funkcije dopola obavljena posla, inače bi se Srbija još brže naoružala - toliko je Milan u taj posao bio uložio sebe.

NAČELNIK štaba kralja Milana u vreme vojne reforme bio je general Dimitrije Cincar-Marković, koji je, kako piše Slobodan Jovanović, "uživao glas teorijski najspremnijeg đeneralštabnog oficira". Jovanović primećuje da je kralj Milan "gonio antidinastičare i radikale", ali i da "iz toga ne treba izvesti da je tražio ulizice; naprotiv, on je voleo da se okruži ljudima od vrednosti".

Upravo je general Cincar-Marković rukovodio velikim jesenjim manevrima u okolini Niša 1899. godine. Srpska pešadija počinjala je da liči na evropske.

Dimitrije Cincar Marković kao kapetan 1876.godine , Foto Dokumentacija „Novosti“, Arhiv „Borbe“, Muzej Srbije, Muzej Beograda, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i Vikipedija

Kralj Milan je u leto poslednje godine 19. veka odlučio da se ne vraća u Srbiju, zgrožen veridbom svog sina s nekadašnjom dvorskom damom, udovicom Dragom Mašin. Razlika u godinama bila je manja nego između novoizabranog francuskog predsednika i njegove supruge, ali, vremena su drugačija. Srbija se hvatala za glavu zbog toga što čini mladi kralj.

Vojska je u otporu kraljevoj ženidbi Dragom Mašin bila istrajnija čak i od crkve (koju je vodio rođak i kum Cincar-Markovića, mitropolit Inokentije), među nezadovoljnicima našao se se i general Cincar-Marković, ali se ubrzo pokolebao i stao uz kralja. Udovica Cincar-Markovića govorila je novinarima da se on do kraja odupirao kraljevoj ženidbi, što Slobodan Jovanović ne smatra verovatnim, s obzirom na to da general zbog toga nije penzionisan, kao drugi. Na primer, kao generalštabni pukovnik Aleksandar Mašin, koji će kasnije narediti ubistvo Dimitrija Cincar-Markovića na kućnom pragu.

Kralj Aleksandar je 1902. čika Miti, kako ga je od detinjstva zvao, tada komandantu Aktivne vojske i senatoru, ponudio mesto predsednika ministarskog saveta (Vlade).

Cincar-Marković se sa Živojinom Mišićem (prema vojvodinom svedočenju) opkladio u ručak da neće prihvatiti položaj, ali je, posle tri dana intenzivnih razgovora sa kraljem, na kraju to, ipak, prihvatio.

* * * * * * *

ĐENERALSKA VLADA PROSVEĆENOG APSOLUTIZMA

MEĐU istoričarima postoji hipoteza da je uslov Dimitrija Cincar-Markovića da preuzme premijersko mesto bio da kralj pristane na razvod sa kraljicom Dragom. Udovica Marija Cincar-Marković, devojačko Margetić, unuka poslednjeg sekretara dubrovačkog kneza, kasnije će svedočiti da je general inicirao mirno udaljenje kraljice, koja bi otputovala u austrijsku banju Francensbad, danas Františkove Laznje u Češkoj, i više se, poput kraljice Natalije, ne bi vraćala u Srbiju. Putovanje je, navodno, bilo planirano - za nedelju dana posle prevrata.

Aleksandar Obrenović sa monasima i ađutantima na Hilandaru , Foto Dokumentacija „Novosti“, Arhiv „Borbe“, Muzej Srbije, Muzej Beograda, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i Vikipedija

Dr Suzana Rajić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u svojoj knjizi o poslednjem vladaru iz loze Obrenovića piše da je pri donošenju odluke o sastavu kabineta kralj intenzivno razmišljao o vladi na čijem će čelu biti "dobar vojnik", nedostupan političkim intrigama koje raspaljuju "koterijske strasti". O Cincar-Markovićevoj vladi govorilo se kao o vladi prosvećenog apsolutizma. Već 14. decembra 1902. vlada je počela da govori o potrebi suzbijanja "razuzdane" štampe. Kralj i kraljica su napadani neprekidnim aluzijama i pretnjama, a narod je pozivan na bunu. Policija je zabranjivala takve napise, a radikalske sudije su redovno oslobađale optužene. "Mali žurnal" je pisao da je Srbiji potrebna revolucija kao u Francuskoj... "Dnevni list" je najavljivao da će "zlikovačka vlasnička krv uprskati ulice, a mozak će im se prosipati po kaldrmi".

Tako je, otprilike, i bilo.

Kralj Milan i prestolonaslednik Aleksandar 1888. godine , Foto Dokumentacija „Novosti“, Arhiv „Borbe“, Muzej Srbije, Muzej Beograda, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i Vikipedija

Slobodan Jovanović, koji nije poznavao Cincar-Markovića, već je o njemu najverovatnije dosta slušao od svoga oca, pisao je, sa vremenskom distancom manjom od tri decenije u odnosu na događaje, ovako: - Vlada Cincar-Markovića nazivana je u štampi "đeneralska vlada"... Članovi vlade bili su "ljudi malog političkog značaja i običnih administrativnih sposobnosti. Jedina ličnost koja se iz tog bezbojnog društva izdvajala bio je sam Cincar-Marković. On je među oficirima uživao veliki glas sa svoje stručne spreme, i smatran je kao napred određeni generalisim u slučaju rata: nešto od onog poverenja vojske koje je Radomir Putnik stekao tek u balkanskom ratu, Dimitrije Cincar-Marković uživao je još za vreme mira. Imao je samosvesti do oholosti; visok i krupan, izdaleka nalik na kralja Milana, sa mrgodnim čelom i oborenim brkovima poljskog ratnika, on je gledao preko ramena na ceo svet - i imao je na velikim svečanostima jedan stav gospodstva i junaštva koji je budio uspomene na naše stare "velmože". Njegovi bliži znanci pričali su o njegovoj lenjosti, tromosti, neodređenosti: bio je pun velikih planova - srazmernih njegovoj sujeti - koje je zavaljen u naslonjaču, sa cigaretom u ruci, neprestano valjao u glavi, i koji su se sve više pretvarali u maglu.

Jovanović konstatuje da je sa Cincar-Markovićevom vladom nastao preokret u unutrašnjoj i u spoljašnjoj politici. Neposredni povod za pad prethodne vlade dao je ruski dvor, koji je, pod izgovorom caričine slabosti, otkazao prijem našem kraljevskom paru. Ali iako je kralj Aleksandar bio u duši ljut na Ruse, Cincar-Markovićeva vlada u jednom saopštenju koje je izdala o svojoj spoljnoj politici, pokazivala se, preko očekivanja, rusofilska.

SPOSOBAN ZA DIKTATURU I AVANTURE

SLOBODAN Jovanović o Cincar-Markoviću još piše: "Zahvaljujući svojoj darovitosti, on je brzo i bez većih napora izbio na visoke položaje; to je, s jedne strane, okuražilo njegovo samoljublje - s druge strane, razmlitavilo njegovu energiju: više je sanjario o velikim delima, nego što je na njih bio gonjen unutrašnjom potrebom...

Po svom slavoljublju i osionom držanju izgledao je sposoban za pokušaje diktature; po svojoj tromosti, neodlučnosti, vrdanju, a naročito po svojoj prošlosti, istina, brzog, ali potpuno ispravnog napredovanja, on nije izgledao mnogo sklon za avanture."

Preporučujemo

Društvo

0 2

POLITIČKA I LIČNA HRABROST "OCA SRPSKOG JEZIKA": Najbolji agitator, propagandista i lobista u našoj istoriji

21. 09. 2023. u 07:00

Društvo

0 0

"NOVOSTI" OTKRIVAJU: Vuk Karadžić prvi srpski politikolog

20. 09. 2023. u 12:33

Društvo

0 1

ZAŠTITA IZ MOSKVE NIJE STIGLA: Strah nove vlasti od formiranja Seljačkog narodnog bloka

16. 09. 2023. u 07:00

Društvo

0 0

CRNOGORCI LINČUJU NARODNOG POSLANIKA: Suđenje Dragoljubu Jovanoviću jedno od najvećih nepravdi u Brozovoj Jugoslaviji

15. 09. 2023. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije