NAPUŠTENU DECU SAD GAJE HRANITELJI: "Novosti" istražuju - Koliko i na koji način brinemo o deci bez roditeljskog staranja

PRE dve decenije u Srbiji je bilo oko 2.000 dece bez roditeljskog staranja u domskom smeštaju, u 16 domova, i još toliko u hraniteljskim porodicama. Danas ih u domovima ima 675 i oko 6.000 u hraniteljstvu, kaže za "Novosti" Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska.

Foto: Zoran Jovanovic

Domski smeštaj u Beogradu dogodine će navršiti 145 godina. Nastao je 1879. i u početku su korisnici bili ratna siročad i, manje, deca kojima je bio nepoznat makar jedan roditelj, najčešće otac. Beogradske dame viđale su po centru grada i Kalemegdanu male prosjake i rešile da za njih obezbede smeštaj. Posle godinu dana shvatile su da smeštaj i hrana nisu dovoljni i da je deci potrebna i stručna pomoć.

Zgrada u Zvečanskoj zidana je od 1936. do 1938. kao stacionar za mališane do tri godine starosti. U to vreme, lokacija je bila na dubokoj periferiji - utrina sa vinogradima. Gradski čelnici našli su smeštaj skriven od očiju javnosti. Od tada do danas ustanova se nije selila. Međutim, zbog rekonstrukcije zgrade, uskoro će se, prvi put, iseliti iz broja sedam u broj devet, doduše privremeno, dok se radovi ne okončaju.

Foto: Zoran Jovanovic

- U početku smo imali medicinski model zbrinjavanja, jer su mahom smeštane napuštene bebe, pa su na spratu za njih pravljeni boksovi. U međuvremenu, drastično je promenjena definicija pojma "dece bez roditeljskog staranja". Danas je najmanje napuštenih beba, a u 99 odsto slučajeva u pitanju su deca čiji je bar jedan roditelj poznat. Njihovi roditelji su privremeno ili trajno van roditeljske funkcije, bilo zbog psihičke ili fizičke bolesti, bilo zbog nesređenih porodičnih odnosa, kada deca postaju zanemarena, zlostavljana ili eksploatisana - kaže Milačić.

Mališani u kolektivnom, odnosno domskom smeštaju, nalaze se samo privremeno, dok stručnjaci sa roditeljima rade na razvoju roditeljskih kapaciteta. Ukoliko do toga ne dođe i ako dete ne može da se vrati u biološku porodicu, ono se smešta ili u širu, ili, ako ni za to ne postoje uslovi, ide na usvajanje ili kod hranitelja.

- Od 2000. godine restriktivna je državna politika ko ulazi u domski smeštaj - napominje Milačić. - Naročito je važno da u domove ne budu smeštana deca do tri godine. Ona se mogu samo privremeno naći u prihvatilištima, jer je za dete važno da bude u porodici, biološkoj ili hraniteljskoj. Kolektivni smeštaj ne može da mu obezbedi takvu emocionalnu podršku koja će uroditi samopouzdanjem. Danas su ovde, u zgradi koju zovemo Stacionarom, smeštena ne ostavljena deca, kao nekad, već ona sa zdravstvenim i razvojnim problemima, sa kojima ni porodica ni hranitelj ne mogu da se izbore. Ti problemi mogu biti emocionalni, psihički ili fizički.

Kroz Zvečansku je prošlo ukupno oko 35.000 dece i mladih, a danas oni, osim u Stacionaru, borave u još tri beogradska doma za decu školskog uzrasta (od sedam do 26 godina, ukoliko studiraju): "Moša Pijade", "Jovan Jovanović Zmaj" i "Drinka Pavlović". Najstarija korisnica je nedavno doktorirala, u 26. godini, i to im je jedini doktor nauka, međutim, imali su mnogo svršenih studenata, od kojih su neki završavali upravo fakultete za rad u ustanovama socijalne zaštite (pedagog, socijalni radnik, psiholog), pa su tu i dobijali posao.

U okviru Zvečanske je i Materinski dom, za mlade majke sa bebama koje iz raznoraznih razloga ne mogu da borave u svojoj porodici, sa ciljem očuvanja veze između mame i bebe i zajedničkog izlaska, zatim dom "Dragutin Filipović Jusa", u okviru kog je Mala domska zajednica za decu sa smetanjama u razvoju (on ima 12 mesta plus prihvatilište), kao i Studentski i omladinski dom, u Zvečanskoj 52. U Zvečanskoj 7, gde je i uprava, nalazi se 50 dece i mladih na palijativnoj nezi, s kompleksnim zdravstvenim stanjima.
- Naša uloga se dosta promenila u odnosu na period od pre četvrt veka i umnogome je preventivna - ističe Milačić. - Danas nam je cilj, pre svega, da izađemo iz ustanova i da pružimo podršku biološkoj porodici, da deca ne moraju iz nje da izlaze, da ne ulaze u domski ili hraniteljski smeštaj - objašnjava direktor.

Foto: Zoran Jovanovic

Jedan od njih je "Porodični saradnik", koji potpomaže Unicef, a cilj je da pomogne porodicama koje su iscrpljene i emocionalno i finansijski, i sve teže se bore sa razvojnim smetnjama svojih kćeri i sinova. Cilj je, kažu u Zvečanskoj, da prevladaju životne teškoće i omoguće bezbedne i kvalitetne uslove za razvoj dece. Od oko 1.000 takvih mališana, do sada je samo pet ušlo u smeštaj u ustanovi, i to kratkotrajno, dok su u ostalim slučajevima porodice osnažene da se nose sa roditeljstvom.

Takođe, tu su telefonske linije: SOS za decu, za žene sa iskustvom nasilja, kao i roditeljski telefon, koji je naročito bio aktivan posle masovnog ubistva đaka i čuvara u OŠ "Vladislav Ribnikar". Tada su zvali zabrinuti roditelji da se posavetuju oko reakcija svojih mališana, kao i da li pravilno postupaju.

Postoji i usluga "Onlajn savetovanje za mlade", od 10 do 30 godina starosti. U pitanju je još jedan projekat koji se radi u saradnji sa Unicefom. Ova linija funkcioniše od 1. januara, a po rečima Bojane Petrović, sociologa u Zvečanskoj, do sada je uslugu koristilo 44 mladih, koji su imali pravo na po šest onlajn sesija. Njih su savetovali terapeuti različitih pravaca.

- Sa terapeutima su razgovarali preko zum-aplikacije. Najčešće su bili stari između 18 i 25 godina, a za projekat su saznali od prijatelja. U anketi, koju smo radili, svi su rekli da su zadovoljni i da bi dalje preporučili ovu uslugu - kaže Bojana Petrović.

Foto: Zoran Jovanovic

U okviru Zvečanske nalaze se i dva prihvatilišta, jedno za decu od nula do tri godine i drugo od tri do sedam, gde se mališani smeštaju samo privremeno, dok organ starateljstva ne nađe dalji model za njihovo odrastanje. Trenutno, računajući prihvatilišta, najmlađi mališan u ustanovi ima mesec dana, a najstarija osoba 26 godina.

- Postoji i program "Beneficirano stanovanje", za mlade koji su završili sa školovanjem i stekli odgovarajuće kvalifikacije, i kojima rešenjem centra za socijalni rad prestaje smeštaj, ali i dalje nisu osposobljeni za samostalan život, nemaju posao i prihode, kao ni krov nad glavom - ističe Milačić. - Oni mogu do dve godine da borave kod nas, dok se ne osposobe za samostalan život, uz stručnu pomoć.

Savetovalište za korisnike u Zvečanskoj ima cilj da poboljša kontakte između dece i roditelja, da se što pre omogući vraćanje u biološku porodicu. Dnevni tretmanski centar pomaže deci od rođenja do šeste godine. Tu mogu da borave deo dana, što omogućava roditelju, najčešće majkama, da nađu posao. U pitanju su deca sa smetnjama u razvoju, na čijim se kapacitetima radi.

Statistika Zvečanske pokazuje da je 70 do 75 odsto njihovih korisnika u životu uspelo - našli su posao, stvorili porodice. Mnogi im se javljaju i kada odu, zovu ih na svadbe, krštenja...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije