METEOROLOZI UPOZORAVAJU: Globalno zagrevanje donosi rekordno toplu godinu do 2028.

P. Z. S. /asiatimes.com

22. 05. 2023. u 18:00

JEDNA godina u narednih pet će skoro sigurno biti najtoplija zabeležena i postoji šansa dve prema tri da će jedna godina preći ključni prag globalnog zagrevanja od 1,5℃, predviđa alarmantni novi izveštaj Svetske meteorološke organizacije.

МЕТЕОРОЛОЗИ УПОЗОРАВАЈУ: Глобално загревање доноси рекордно топлу годину до 2028.

Foto Tanjug/AP

Izveštaj, poznat kao Globalno godišnje do dekadno ažuriranje klime, upozorava da ako čovečanstvo ne uspe da smanji emisije gasova staklene bašte na neto nulu, sve lošiji toplotni rekordi će padati nakon ove decenije.

Dakle, šta pokreće sumorne izglede za narednih pet godina? Očekivani El Ninjo, pored ukupnog trenda globalnog zagrevanja, verovatno će pogurati globalnu temperaturu do rekordnih nivoa.

Da li je Pariski sporazum već propao ako globalna prosečna temperatura pređe prag od 1,5℃ u nekoj od narednih pet godina? Ne, ali to će biti oštro upozorenje o tome šta se sprema ako brzo ne smanjimo emisije na nulu.


ZAGREVANjE ČINI REKORDNU TOPLOTU NEIZBEŽNOM

Svetska meteorološka organizacija navodi da postoji šansa od 98 odsto da će bar jedna od narednih pet godina biti najtoplija ikada zabeležena. I postoji šansa od 66% od najmanje jedne godine preko praga od 1,5 ℃ zagrevanja.

Takođe postoji šansa od 32% da će prosečna temperatura u narednih pet godina premašiti prag od 1,5 ℃. Šansa da privremeno pređe 1,5℃ stalno raste od 2015. godine, kada je bila blizu nule. Za godine između 2017. i 2021. bila je šansa od 10%.

Foto Shutterstock

Emisije gasova staklene bašte izazvane ljudskim faktorom već su podigle globalne prosečne temperature za više od 1℃ od kasnog 19. veka. U ažuriranju se navodi da je prosečna globalna temperatura 2022. bila oko 1,15 ℃ iznad proseka 1850-1900, uprkos uticaju hlađenja uslova La Ninje. Temperature sada rastu za oko 0,2℃ po deceniji.

Sada imamo više od jednog veka globalnih podataka o srednjoj temperaturi. To znači da bi trebalo da bude sve teže, a ne lakše, postići nove rekorde. Da nije bilo trenda, očekivali bismo da ćemo videti manje zapisa kako vreme prolazi, a podaci koje smo prikupili bolje obuhvataju čitav spektar prirodne klimatske varijabilnosti.

Umesto toga, pošto tako brzo zagrevamo svet, postavlja se više toplotnih rekorda na globalnom i lokalnom nivou. Ljudski uticaj na klimu gura temperature na neviđeno visoke sa alarmantnom učestalošću.

Trenutna rekordna globalna prosečna temperatura datira iz 2016. Veliki događaj El Ninja početkom te godine povećao je globalnu prosečnu temperaturu.

El Ninjo događaji su povezani sa morima toplijim nego što je normalno u većem delu centralnog i istočnog Pacifika. Ovo pomaže zagrevanju niže atmosfere i podizanju globalne temperature za oko 0,1 ℃. Ovo možda ne zvuči mnogo, ali sa brzim zagrevanjem pozadine često je dovoljno da se obori prethodni rekord.

U sedam godina od trenutnog globalnog temperaturnog rekorda, čovečanstvo je nastavilo da pojačava efekat staklene bašte. Ovo čini novi rekord sve verovatnijim.

El Ninjo uslovi počinju da se formiraju u Pacifiku i sve je veća verovatnoća da će se uspostaviti u junu i julu. Ovo bi mogao biti prvi značajan El Ninjo od 2016. El Ninjo bi uveliko povećao šanse da se obori rekordno visoka globalna prosečna temperatura te godine, posebno 2024. godine.


DA LI TO ZNAČI DA JE PARISKI SPORAZUM VEĆ PROPAO?

Skoro sve zemlje širom sveta potpisale su Pariski sporazum. Cilj je da se globalno zagrevanje ograniči na znatno ispod 2℃, a poželjno ispod 1,5℃ iznad predindustrijskih nivoa.

Predviđanje da je verovatnije globalno zagrevanje pojedinačne godine iznad 1,5 ℃ je alarmantno. Ali to ne znači da nismo uspeli da postignemo ciljeve Pariskog sporazuma. Sporazum ima za cilj da ograniči dugoročno globalno zagrevanje na nivo koji izbegava velike klimatske uticaje, uključujući gubitak ekosistema. Jedna ili dve godine koje pređu nivo od 1,5 ℃ ne predstavljaju neuspeh.

Međutim, svet se sve više približava nivou globalnog zagrevanja od 1,5℃ zbog naše kontinuirane visoke emisije gasova staklene bašte. Kao upozorenje treba da posluži prognoza za verovatne godine koje prelaze taj nivo.

Foto Shutterstock


JOŠ JEDAN ZNAK ŠTETE KOJU JE ČOVEČANSTVO NANELO KLIMI

Dosadašnja neaktivnost na smanjenju emisija i borbi protiv klimatskih promena znači da smo već zagrejali svet za više od 1,2℃. Globalne emisije ostaju na skoro rekordno visokim nivoima, tako da nastavljamo da pojačavamo efekat staklene bašte i zagrevamo planetu.

Ako želimo da ograničimo globalno zagrevanje na znatno ispod 2℃, onda moramo delovati tako da buduće generacije ne trpe mnogo manje gostoljubivu planetu.

Decenijama smo razumeli rešenje. Moramo smanjiti emisije na neto nulu da bismo zaustavili zagrevanje Zemlje. Zemlje kao što su Australija, sa visoke istorijske emisije, imaju vodeću ulogu dekarbonizaciji snabdevanja električnom energijom i smanjenjem proizvodnje uglja, nafte i gasa u skladu sa ciljevima koje su postavile Ujedinjene nacije.

Nereagovanje ne treba smatrati opcijom. U suprotnom, zatvaramo se u rekordno vruće godine i mnogo gore uticaje klimatskih promena u decenijama i vekovima koji dolaze.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

MVP by Mozzart Sport: Veliki izbor najboljih sportista Srbije!