Društvo

ŠKOTSKA DOKTORKA KOJA NIJE ŽELELA DA NAPUSTI KRUŠEVAC U VELIKOM RATU: “Ne možete zamisliti koliko je teško ovom malom i siromašnom narodu“

С.БАБОВИЋ

24. 04. 2023. u 07:00

"NALAZIMO se ovde u samom središtu strašne oluje...", pisala je 1915. godine dr Elsi Inglis (1864-1917), škotska bolničarka koja u najtežim danima Prvog svetskog rata nije htela da napusti pacijente u Kruševcu.

ШКОТСКА ДОКТОРКА КОЈА НИЈЕ ЖЕЛЕЛА ДА НАПУСТИ КРУШЕВАЦ У ВЕЛИКОМ РАТУ: “Не можете замислити колико је тешко овом малом и сиромашном народу“

Foto:S.Babović,biblioteka Kruševac

- A kada je reč o ovom malom i siromašnom narodu, na možete zamisliti koliko im je teško u ovim danima i koliko su jadni zbog svega što se događa. Zapamtite, oni su se borili decenijama za svou nezavisnost, a sada se to ruši. Čitavu zemlju preplavili su neprijatelji sa svih strana. Nemci, Austrijanci i Bugari su na svim stranama, a sve ono što je ostalo je ovde: dolinom Zapadne Morave... a vojni saveznici, izgleda da od njih više nema nikakve pomoći“.

Dr Inglis je zajedno sa drugim škotskim volonterkama lečila ranjenike i bolesnike u potonjoj zgradi Narodnog univerziteta (nekada Ženska devojčka škola) i u vojnoj bolnici „Car Lazar“ u kasarni. Dr Elsi Inglis je nesebično zbrinjavala bolesnike zajedno sa dr Edit Holvej.

- Do njihovog dolaska, u Kruševcu je postojala samo okružna bolnica sa 55 ležajeva u privatnoj kući - istraživali su Slobodan D. Nikolić i Miloš D. Stojadinović u knjizi „Kruševac u Velikom ratu“. - Grad Kruševac se odužio ovim hrabrim ženama i postavio je spomen ploču na zgradi Narodnog univerziteta,a jedna ulice nosi njihovo ime.

Pre osam godina su u Kruševačkoj biblipoteci uspeli da sakupe fotografije,pisane i elektronske izvore koje neposredno svedoče o Škotskoj ženskoj bolnici i misiji dr Elsi Mod Inglis. Ustanovljeno je da su bolničarke u Kruševcu lečile od novembra 1915. do februara 1916. godine i da su tokom tog kraćeg boravka učinile mnogo.

- Već izvesno znamo kako su izgledali teški dani njihove misije u neuslovnoj kasarni, tu su brinule o 800-900 pacijenata - istraživala je mr Snežana Nenezić, direktorka Kruševačke biblioteke. - Bile su u nekoj vrsti magacina, zbrinjavajući ranjenike na stalažama. Teži bolesnici ležali su na nižim, lakši na višim policama.

A same bolničarke, kako se vidi iz više pisanih izvora, bile su smeštene u jednoj sobi, gde su pronašle utočište nakon povlačenja naše vojske iz Kragujevca. U Lazarevom gradu su i dočekale definitivnu okupaciju Srbije u Velikom ratu. Nisu htele da napuste Kruševac ni kada su bombe počele da padaju s neba.

U dokumentima se spominje snalažljivost dr Inglis, koja je uprkos močvari u vojničkom krugu uspela da obezbedi toplu vodu za ranjenike, kao i da su bolničarke pod stražom, uz bajonete, bile primorane da napuste Kruševac u postupku „repartiracije“ humanih misija. Pacijenti su bili upućeni na kućno lečenje ili su završili u Mađarskoj i u Austriji. Dr Inglis je sve do smrti nastavila da se bori za Srbe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Sipaj 20 litara goriva i osvoji Mercedes u MOL Serbia nagradnoj igri

Sipaj 20 litara goriva i osvoji Mercedes u MOL Serbia nagradnoj igri