"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Uloga terorističke organizacije OVK u južnoj srpskoj pokrajini i njihovih mentora, tri decenije kasnije

PRE 30 godina, u proleće 1993. teroristička organizacija koja je sebe nazivala Oslobodilačka vojska Kosova počela je sa napadima na KiM. Specijalni američki predstavnik Robert Gelbard je 23. februara 1998. u Beogradu izjavio: "OVK je bez ikakve sumnje teroristička organizacija."

FOTO: EPA

 - Nekoliko meseci kasnije, ni za Gelbarda ni za američku administraciju pripadnici OVK više nisu bili teroristi već borci za slobodu čiji je lider Hašim Tači doživeo počast da bude na čelu delegacije koja je februara 1999. predstavljala kosovske Albance na konferenciji u Rambujeu i da marta iste godine potpiše u Parizu sporazum o Kosovu. Štaviše, već 21. aprila američki senatori Mič Mek Konel i Džozef Liberman podneli su predlog zakona na osnovu koga bi američka administracija sa 25 miliona dolara naoružala i finansirala 10.000 pripadnika OVK - zapisao je pokojni prof. dr Predrag Simić, politikolog i diplomata, neposredni svedok dešavanja u Rambujeu.

Zapadni mediji su ekspresno kreirali mit o OVK kao dobrom albanskom Davidu koji je pobedio zlog srpskog Golijata. Kako je došlo do potpunog zaokreta, da teroristi za manje od 12 meseci od SAD dobiju priznanje kao legitimna saveznička vojska?

- Velike sile imaju potrebu da povremeno demonstriraju uverljivost svoje vojne sile, da potvrde kredibilitet. Šta je bio stvarni cilj rata na KiM iza retorike političara i medija? Rečima glavnog aktera agresije na SR Jugoslaviju, tada glavnokomandujućeg NATO generala Veslija Klarka: "Milošević, govoreći otvoreno, nikad nije stvarno shvatio da ovaj rat nije striktno bio vezan za Kosovo. To, konačno, nije bio ni konflikt zbog etničkog čišćenja. To je bila bitka za budućnost NATO, bitka za kredibilitet SAD kao sile u međunarodnim odnosima - kaže dr Mile Bjelac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.

Teroristička OVK je tokom NATO agresije igrala ulogu "keca u rukavu" pešadije Alijanse. Pošto nisu ginuli vojnici zapadnih zemalja, agresija je predstavljena kao "uspešan rat sa nula gubitaka". Zapad je dobro znao sa kakvim albanskim snagama na tlu može da računa, jer je učestvovao u njihovom formiranju i vojnoj obuci, od početnog perioda raspada SFRJ.

- Od 1991. su počele intenzivne pripreme za nasilnu secesiju i rat na Kosmetu. Republika Albanija je u sklopu velikoalbanskih pretenzija formirala logore za obuku terorista na svojoj teritoriji. Početkom oktobra 1991. na vojnu, diverzantsko-terorističku obuku u Albaniju odlaze prve grupe sa Kosmeta. O tome svedoči i jedan od komandanata terorističke OVK Zahir Pjaziti: "Obuka je vršena za buduću gerilsku borbu koja će se voditi na Kosovu." Ovaj citat je dobar odgovor na pitanje kako je počeo rat na Kosmetu, koji je eskalirao NATO agresijom - navodi Milovan Drecun, dugodišnji vojni reporter, u knjizi "Rat za Kosovo", izuzetnoj studiji o nastanku OVK.

Do njenog pojavljivanja, albanske militantne separatističke organizacije još su se držale komunističke ideologije Envera Hodže, uključujući Narodni pokret za republiku Kosovo (NPRK). On je iznedrio terorističku grupu čija je jedina ideologija bila velikoalbanstvo i mržnja prema Srbima.

- NPRK je svoj teroristički sastav nazvao vojskom Kosova i dodao pridev "oslobodilačka", smatrajući da će tako steći naklonost međunarodne zajednice i nasilje prikazati kao "otpor okupatoru". S obzirom na to da je rukovodstvo NPRK delovalo iz Nemačke, jezgro terorističke OVK začelo se u toj zemlji, pod patronatom njene obaveštajne službe. Prikrivena podrška teroristima bila je zajednička akcija američke službe CIA i nemačke BND, jer od početka devedesetih Nemačka i SAD tesno sarađuju na uspostavljanju jačeg uticaja na Balkanu. Osnovni zadatak, da formira i finansira OVK, preuzela je Nemačka - navodi Drecun.

Teroristička grupa pod komandom Adema Jašarija, koji je imao čin majora vojske Albanije i Hašima Tačija, prvi put je pod imenom OVK izvela teroristički napad u maju 1993, ubivši iz zasede dvojicu policajaca iz Glogovca i ranivši više njihovih kolega. Sve češći napadi bili su usmereni na civile, Srbe i Albance lojalne državi Srbiji. Način finansiranja i snabdevanja oružjem OVK obelodanila je italijanska policija još 1994, kada je razbila veliku narko-mrežu Albanaca sa KiM i Makedonije. U policijskom saopštenju je naglašeno da su albanski narko-dileri prihvatali plaćanje heroina i oružjem i novcem. Sličan izveštaj je objavila organizacija "Geopolitička opservatorija droga" posle istrage u ime Evropske komisije. U izveštaju se upozoravalo da veliki priliv oružja "podgreva geopolitičke nade i strahove" i povećava moć kumova albanske mafije koji "suštinski podržavaju ustanak na Kosovu". Vojnu obuku terorista koji su velikim grupama stizali sa KiM u Albaniju, posle Dejtonskog sporazuma počeli su od albanskih oficira da preuzimaju instruktori zapadnih "privatnih vojnih kompanija", pripadnici CIA, SAS, BND, MAD...

- Danas znamo da je u leto 1998. javno priznata saradnja OVK i zapadnih službi, a da je ta saradnja po pitanju snabdevanja i obuke trajala još od 1996. godine. Takođe znamo da je u vreme konferencije u Dejtonu, Albancima poslata poruka da će Kosovo dobiti nezavisnost - kaže dr Mile Bjelajac.

On podseća da je ekspert za Balkan Tomas Hadson, koji je učestvovao u kreiranju doktrina za novi svetski poredak posle Hladnog rata, dao 1999. ostavku na državnu službu i objavio članak u kome je tvrdio da su Morton Abramovic, Madelin Olbrajt i Ričard Holbruk, pod okriljem Karnegijeve fondacije, vodeći zagovornici nove i radikalne upotrebe vojnih intervencija širom sveta i da su za svoje stavove pridobili Bila Klintona.

Prema statistici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, OVK je 1998. i 1999. izvela 7.883 napada, najčešće na civile u 5.343 slučaja, policajci su napadnuti 1.967 puta, a vojnici 573 puta. U tim napadima ubijeno je 1.340 civila, 358 vojnika i 298 policajaca. Uprkos ovim tragičnim brojkama Madlen Olbrajt je u februaru 1999. osuđenog teroristu Hašima Tačija u Rambujeu predstavila kao političkog predstavnika svih kosmetskih Albanaca. Taj status zaštićenog "američkog čoveka" je zadržao i dugo posle dolaska Kfora. Nije ga potreslo ni objavljivanje, na "Vikiliksu", tajnog izveštaj BND u kome se ceo vrh fiktivno demobilisane OVK, na čelu sa Tačijem označava kao jezgro organizovane kriminalne mreže koja ugrožava čak i Nemačku. Danas su ključni ljudi iz tog izveštaja ipak haški pritvorenici kojima se sudi za ratne zločine. Nije teško pretpostaviti da je Zapad smatrao da su odigrali svoju ulogu "korisnih idiota" i da ih sada uklanja kao nezgodne svedoke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije