SRBIJI PRETI BESNILO: Još jedna zaraza parazitom lisice, zbog namnoženih zveri i rata na udaru čovek i domaće životinje

U SRBIJI je potvrđen novi slučaj multilokularnog ehinokokusa, bolesti koju prenose lisice, a kod čoveka raste kao tumor i može da bude fatalna ako se ne otkrije na vreme.

FOTO: Arhiva novosti i pasterov zavod

Kao i prvi slučaj zaraze, i ovaj novi otkriven je takođe kod žene u Sremu. To, međutim, nije jedina opasnost koja nam preti od namnoženih lisica - i besnilo je sve bliže granicama naše zemlje.

Da je registrovan novi slučaja multilokularnog ehinokokusa, koja se prenosi preko zemljišta kontaminiranog lisičjim parazitom, kao i da postoji realna opasnost od besnila, potvrdio nam je profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Dušan Lalošević, sa Katedre za histologiju i embriologiju.

Upravo je dr Lalošević radio patološku analizu zaražene jetre 67-godišnje pacijentkinje iz Sremske Mitrovice, kod koje je prvi put u našoj zemlji, početkom ove godine, otkrivena ova bolest. Rezultate je predstavio juče, na Prvom forumu Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Potvrdu zaraženosti dala je dr Nataša Tasić, mikrobiolog i parazitolog iz Niša.

FOTO: Pasterov zavod

U međuvremenu je ispitivan i drugi slučaj sumnje na istu bolest, za koji je sada stigla potvrda. Karakteristično je da se lisičja pantljičara širi kao kancer, može da metastazira, čovek može da je prenese na kućne ljubimce... Osim lisica, ovog parazita prenose i šakali.

FOTO: Shutterstock

bolesti zbog nepostojanja veterinarske kontrole, a među njima i besnila. Ovaj smrtonosni virus već je registrovan u Rumuniji i Mađarskoj, i to ne samo kod divljih, već i kod domaćih životinja, što predstavlja opasnost po čoveka, a vrlo brzo bi mogao da stigne od severno-istočnih suseda i na granice sa našom zemljom. Kako se vidi na mapi sa lokacijama besnih životinja, koje svakodnevno ažurira "Pasterov zavod" u Novom Sadu, u Mađarskoj je registrovana jedna besna lisica, a u Rumuniji, na tri lokacije, ukupno sedam lisica, 13 krava i dva psa.

Prema rečima profesora Laloševića besne životinje se brzo kreću, ujedajući sve ispred sebe, i za čas mogu da pređu 100 kilometara. Ukoliko bi besnilo ušlo u Srbiju, posebna opasnost preti zaražavanju domaćih životinja, sa kojima čovek ima kontakt. Poznat je slučaj iz 1947. godine u Crnoj Gori, kada je na taj način devet ljudi preminulo. Tri besna vuka su 2000. godine izujedala više ljudi, ali su ovi uspešno zaštićeni serumom.
Kod nas je naročito rizičan broj namnoženih lisica, a u poslednje dve godine one nisu vakcinisane (preko mamaca).

Foto: V. C. S.

- Celu deceniju je Uprava za veterinu, uz finansijsku pomoć EU, vrlo uspešno sprovodila vakcinaciju lisica protiv besnila i akcija je dala izvanredne rezultate, pa je besnilo gotovo iskorenjeno - kaže prof. Lalošević. - Međutim, ne bi trebalo da se opustimo jer se populacija lisica premnožila, što vidimo po velikim gubicima zečeva i fazana. Ranije ih je, između ostalog, desetkovalo i besnilo. Zbog stalne potencijalne opasnosti ne možemo prekinuti vakcinaciju ljudi.

Poslednji slučaj besne lisice u Srbiji registrovan je 2018. godine, a besnog psa 2011. Zavod za antirabičnu zaštitu - Pasterov zavod, kao nacionalna referentna laboratorija za besnilo, redovno prati stanje u zemlji, kao i u okruženju, potvrdila je dr Dragana Gazibara, direktorka Zavoda:
- Besnila godinama ima kod životinja u Mađarskoj i Rumuniji. U toku 2022. i ove godine registrovani su slučajevi u tim zemljama na severoistoku, na granici sa Ukrajinom, što je još daleko od nas. Epizootiološka situacija po pitanju besnila u Srbiji je povoljna, zahvaljujući dobrom i savesnom radu veterinarske i zdravstvene službe. Kod ljudi ovu bolest nemamo više od 40 godina, dok je poslednji slučaj kod životinja zabeležen oko Krupnja, 27. jula 2018, a među domaćim životinjama kod jedne mačke, u blizini Požarevca, 2012.

FOTO: Arhiva novosti i pasterov zavod

Prema rečima direktorke, Pasterov zavod poseduje dovoljan broj vakcina i seruma za zaštitu građana od ove bolesti.
- U svih 27 antirabičnih stanica, koje redovno snabdevamo vakcinama i serumom protiv besnila, radi stručan kadar epidemiologa i infektologa i, pod nadzorom Zavoda, pruža adekvatnu zaštitu svima kojima je potrebna - kaže dr Gazibara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije