HRANITELJI BOLJI, ALI SVI ČEKAJU DOM: Zašto u Srbiji nije zaživeo porodični smeštaj za odrasle, koji je humaniji, a za državu jeftiniji

HRANITELjSKE porodice kao model zbrinjavanja starih za seniore su, svakako, i komfornija i humanija varijanta od kolektivnog smeštaja u staračkim domovima, a za porodicu i državu i jeftinija. Uz to, ovaj koncept obezbeđuje posao i platu za one koji se prihvate brige o najstarijima, ili bar osiguranje i radni staž ako su hranitelji istovremeno i srodnici.

Foto Arhiva

Ovako je u teoriji, a u praksi - gotovo niko neće u hraniteljsku porodicu, ili bar ne zna da ovaj model brige o starima postoji.

Uslugu porodičnog smeštaja, koja prema podacima Ministarstva za rad i socijalna pitanja postoji u 110 gradova, ostvaruje se u pravom smislu u svega opština 12, i to za 977 osoba starijih od 26 godina. Samo 318 osoba starijih od 65 smešteno je u porodice. S druge strane, u domovima za odrasle i stare je 13.680 korisnika. Za smeštaj se, ako su "na glasu" u ovim centrima čeka mesecima, dok se na mnoge domove i sami korisnici i njihove porodice žale zbog neadekvatnih uslova i nedovoljne brige o najstarjima. Zašto su, onda, hraniteljaske porodice kao model, skrajnute?

Nada Satarić iz Udruženja "Snaga prijateljstva - Amiti", smatra da se kod nas više forsira domski, nego smeštaj starijih u porodice, iako on poboljšava kvalitet života. Socijalni radnici gotovo i ne preporučuju hraniteljstvo za odrasle, a glavni razlog je što ono normativno-pravno nije u potpunosti regulisano.

- Svojevremeno je donet Pravilnik o hraniteljstvu, otvoreni su regionalni centri za porodični smeštaj i usvojenje, ali se oni bave samo decom i mladima. Za početak bi to trebalo rešiti, pa onda raditi na promociji hraniteljstva, animirati porodice koje mogu da prihvate starije u svoju kuću i obučavati ih za nove uloge. Ovaj vid smeštaja postoji u zemljama u okruženju, ali i tamo je, osim u Hrvatskoj, tek u povoju - kaže Satarićeva.

Prednost smeštaja odraslih u hraniteljskim porodicama za našu sagovornicu je neupitna, pogotovo što smatra da taj model nije toliko radikalna promena za staru osobu kao što je preseljenje u dom:

- Odlaskom u ustanovu, starija osoba gubi komoditet koji je imala ranije, kao i deo svoje individualnosti, nema više svoju sobu i krevet za spavanje, već cimere, deli trpezariju sa velikim brojem ljudi, često i toalet, ne upravlja daljinskim upravljačem televizora, ne može da otvori prozor kada hoće... Takođe, ne može da utiče na to šta će biti za doručak, ručak ili večeru i nema privatnost koju ima u svom domu - navodi Satarić.

Veći deo novčane nadoknade koja sleduje hraniteljima, namenjen je za izdržavanje korisnika, odnosno obezbeđivanje hrane, odeće, lekova, a manji deo novca obezbeđuje se za rad hranitelja i doprinose za obavezno penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje. Ako bi se brige o starijem prihvatio rođak, njemu bi se uplaćivao samo iznos za izdržavanje korisnika i doprinosi, dok se njegov rad ne bi finasirao iz državne kase.

Državu izdržavanje na porodičnom smeštaju mesečno košta 31.420 dinara po osobi, što je manje nego što rodbina ili sam korisnik izdvajaju za smeštaj u jeftinijem staračkom domu. Ukoliko hranitelj nije srodnik, za njegov rad izdvaja se dodatnih 15.070 dinara, dok se podrazumeva da rođacima ne treba plata za brigu o najbližima, pa je oni ni ne dobijaju.

I kada se zanemare mogućnosti ovakvog radnog angažovanja, i finansijska ušteda za porodice starih, Dajana Kostić, supervizor službe za odrasle i stare u Centru za socijalni rad Stara Pazova, u porodičnom smeštaju vidi brojne prednosti: tu se neguju socijalni kontakti, svima je lakše kada su u poznatom okruženju, brine se o zdravlju, o zadovoljenju potreba...

- Korisnici se uključuju u aktivnosti ne samo porodice, već i zajednice - kaže Kostić. - Kod hranitelja nisu strogo propisani uslovi kada može da izađe i ode u posetu, kao što je to u domovima. S druge strane, procedure za prijem u socijalne ustanove su prekomplikovane, a mesta je jako malo.

Posle dugogodišnjeg rada u struci, Kostićeva smatra da je ovo jedna od najboljih usluga koju dodatno treba razvijati. Procedura kako se postaje hranitelj je propisana, a podobnost i uslove proverava Centar za socijalni rad.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije