PRIKRIVANJE STVARNIH RAZMERA ZLOČINA: Uspomene sestre DR Vide Brodar - Izveštaj antropologa o iskopavanju grobnica u Jasenovcu i Gradini

Dr Vida Brodar

22. 02. 2023. u 19:00

U ARHIVU JUGOSLAVIJE nalazi se izjava, koju je juna 2020. napisala dr. Marija Elizabeta Miletić, sestra slovenačkog antropologa dr Vide Brodar koja je 1964. vodila istraživanja na mestu jasenovačkog logora.

ПРИКРИВАЊЕ СТВАРНИХ РАЗМЕРА ЗЛОЧИНА: Успомене сестре ДР Виде Бродар - Извештај антрополога о ископавању гробница у Јасеновцу и Градини

I decu su ubijali maljevima i čekićima, Foto arhiva

Autorka zapisa bila je supruga pok. beogradskog advokata i pravoslavnog publiciste Milana Miletića, a podstaknuta istorijskim falsifikatima, kojima se umanjuju stradanja u logoru Jasenovac, odlučila se da napiše sećanje na sestru i na njeno istraživanje u Jasenovcu 1964. Tekst donosimo u celini, u prevodu na srpski jezik:

- Moja pokojna sestra, dr. Vida Brodar (1925-2014), nekoliko godina pre smrti mi je predala na čuvanje svoj originalni istraživački rad "Rezultati antropoloških istraživanja logora u Jasenovcu." (15 stranica, tekst je na srpskom) iz 1964. godine, i original svog istraživačkog rada "Izveštaj ekipe antropologa o nalazima pri iskopavanju grobnica na Gradini kod Jasenovca." (25 stranica), sastavljen u Jasenovcu 27. juna 1964.

Kao antropolog i stručni saradnik na Institutu za biologiju pri Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, bila je nosilac gore navedenog istraživanja, a članovi istraživačkog tima su bili još dvojica antropologa, iz Novog Sada i Ljubljane; učestvovao je još jedan profesor iz Sarajeva.

Sestra je dobila zadatak na svom radnom mestu, ali su detalji i zahtevi porudžbine i poručioca ostali uglavnom u tajnosti, pošto su istraživanje zatražili najviši organi Jugoslavije i da o tome nije poželjno govoriti. Stoga moja sestra do svoje smrti nikada nije dala nikakvu javnu izjavu i uvek je odbijala da razgovara sa novinarima, iako nije bilo neposrednih pretnji ili zabrana. U vezi sa ovim je osećala određenu nelagodu, možda čak i strah.

Prvo istraživanje - iskopavanje i sondiranje nekih masovnih grobnica 1964. godine bilo je pilotsko, a prema dobijenim rezultatima trebalo bi se nastaviti na drugim poznatim i obeleženim grobnicama. Do nastavka iskopavanja nikada nije došlo, a rezultati datog istraživanja brzo su utihnuli. Sestra nikada nije dobila nikakvu povratnu informaciju o upotrebljivosti sprovedenog istraživanja, iako je godinama, pa i decenijama, čekala nastavak istraživanja.

SESTRA MI JE REKLA da su se pored grobnica koje su istraživači pilotski "otvorili" u okolini Jasenovca i Gradine, u blizini nalazile i mnoge obeležene masovne grobnice, koje je trebalo kasnije da istraže. Okolni stanovnici su ih još upozorili i pokazali im još mnoge, potpuno neobeležene grobnice, koje su se u to vreme još uvek mogle prepoznati po oblicima i udubljenjima u zemljištu, uprkos tome što su bile zarasle u useve. Sestra je rekla da je na nekim grobnicama narastao hren veličine podlaktice kakav nikada još u životu nije videla. Ovaj hren je otkupljivala "Podravka" iz Koprivnice za preradu - zato moja sestra u životu nikada više nije kupila nijedan "Podravkin" proizvod!

Sestra je celog svog života bila opterećena Jasenovcem, ne samo zbog stravičnih nalaza ili težine samih radova na iskopavanju, već prvenstveno zbog nedostatka bilo kakvog zvaničnog delovanja u vezi sa ovim masovnim pokoljima. Ne samo da žrtve nisu prebrojane, niti je procenjen broj žrtava u obeleženim grobnicama, nego ni sve grobnice nisu bile označene kao takve. Već tada - 1964. godine - sve je ukazivalo na nameru najviših vlasti Jugoslavije da se ratni zločini prikriju i zaborave, te da se nedužnim žrtvama uskrate dostojna sahrana i spomen. Moju sestru je posebno bolela činjenica da je među žrtvama bilo mnogo žena i dece. U terenskim istraživanjima 1964. godine je ustanovila da mnogo ljudi uopšte nije ni dospelo u logor u Jasenovcu, jer je puno žrtava pogubljeno odmah po dolasku transporta i sahranjeno u masovnim grobnicama u okolini Jasenovca.

Dr Vida Brodar, Foto privatna arhiva

Kada su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka počele da se pojavljuju procene koje su broj ubijenih u logoru Jasenovac i u njegovoj okolini smanjivale na 40.000 do 80.000 lica, moja sestra, dr Vida Brodar, ove je ocene prihvatila sa ogorčenjem. Ona ih je doživljavala kao namerno smanjivanje i prikrivanje stvarnih razmera zločina, jer je smatrala da je stvarni broj žrtava mnogostruko veći.

Činjenica je da su kosti jasenovačkih žrtava razasute na površini od 210 kvadratnih kilometara. A po istraživanjima dr Vide Brodar i drugih članova Komisije 1964, na području jasenovačkog logora, na mestima intenzivnog pokapanja su rezultati bili stravični. Samo u jednoj sondi, prosečno je nađeno 22 ubijenih ljudi na jednom kubnom metru (Izveštaj od 27. juna 1964, str. 15).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

PREMINULA ČUVENA SPISATELJICA: NJene knjige su prodate u više od 91 milion primeraka