OTKUP je kao privremena mera u privredi ozakonjen odmah po okončanju rata. Opravdanje je nađeno u činjenici da ratom opustošena poljoprivreda nije bila u stanju da obezbedi prehranu stanovništva. Rekvizicija kao oblik snabdevanja i prehranjivanja ljudi u ratnim uslovima sprovođena je kao mera iz nužde sve do polovine 1945, kada se donose prvi propisi koji regulišu otkup, kao deo planske privrede.

Mirjana

13.02.2023. 18:58

DRUGI KRUG TERORA U SRBIJI ! KAKO SU DŽELATI POSTALI ŽRTVE ? U registru Državne komisije tajnih grobnica Srbije (Sekretar: dr. Srđan Cvetković), kao ,,žrtve komunizma” navedena su imena istaknutih ratnih zločinaca: Milan Nedić (Grocka, RKTG-15632), predsednik kvislinške vlade (za koga se navodi da je “ubijen/likvidiran”, iako ne postoje dokazi za tu tvrdnju); Dragoljub Mihailović (Beograd, RKTG-16154), komandant JVuO; Dragomir Dragi Jovanović(Beograd, RKTG-15762), šef represivnog kvislinškog aparata u Beogradu; Milan Aćimović (Beograd, RKTG-36138); predsednik Saveta komesara i ministar unutrašnjih poslova kvislinške vlade; Svetozar Vujković(Beograd, RKTG-8334), upravnik Banjičkog logora; Đorđe Kosmajac (Beograd, RKTG-40211), zamenik upravnika Banjičkog logora (bez navođenja ove činjenice), Radomir Čarapić (Beograd, RKTG-16789), zamenik upravnika Banjičkog logora; Radivoj Kisić (Zemun, RKTG-19473), šef kapoa u Prihvatnom logoru Zemun na Starom sajmištu (što se ne navodi u njegovom kartonu); Borisav Veličković (Niš, RKTG-13569), jedan od istaknutih zločinaca iz Prihvatnog logora Zemun; Milan Vukosavljević (Zemun, RKTG-41101), jedan od istaknutih zločinaca iz Prihvatnog logora Zemun (što se ne navodi u njegovom kartonu); itd

Stevan Bojić

13.02.2023. 19:23

Najveća i najgora rekvizicija, u istoriji Srbije i mog Valjevskog kraja, je bila od strane Nedićevaca, zajedno sa Nemcima. To je strahota božja šta se radilo od naroda. Ne samo da su otimali žito i sve što se stiglo zasejati, nego su zavirivali u ambare, a iz kukuruzana odnosili čak i prazne ,,varićake". Kada je đed Milutin pokušao da se otima sa Nedićevcima oko jednog džaka žita, moleći ih da mu bar to ostave za gladnu decu, jedan Nedićev žandar, ga je dokačio sekirom i odsekao mu celu šaku desne ruke. Još su ga sutradan onakvog sa zamotanom šakom, odveli na ispitivanje u nemačku komandu u Valjevu. Zato nemojte molim vas, da spominjete taj otkup žita, jer se odmah setim, šta mi je baba sve ispričala u mukama i preživljavanjima u to Nedićevo vreme, naše Srbije. Hvala vam, ali morao sam da vam se javim sa ovom istinom , moje familije.

Prosigoj

13.02.2023. 19:57

Mogli bi, u vezi ovoga, napisati nešto o ustanku seljaka u Cazinskoj krajini 1952.g. Ustanak je ugašen u krvi 32 mrtva i 17 osuđeno na smrt. Uglavnom Srbi i nešto muslimana.

Mile

14.02.2023. 00:44

То није био откуп већ отимање,како су комуњаре звале Српске сељаке,сеоска буржоазија или кулаци.Многи су изгубили главу и по затворима провели од 1 до 5 год.