KAKO JE KRISTA TITU SAČUVALA ZLATO : Osvetljen vešto čuvan privatni život velike dame i mecene Kristine Đorđević u knjizi "Gosođa"

ZNAMENITE žene, posebno one koje su se odlikovale milosrđem i zaštitničkim odnosom prema umetnicima, najlakše se zaboravljaju. Među tim damama koje su nesebično pomagale druge celog života je Kristina Krista Đorđević (1892-1981).

Privatna arhiva

Ćerka bogatog Srbina u Zagrebu, sestra od strica slikara Save Šumanovića, kuma književnika Miloša Crnjanskog, čuvarka zlata Josipa Broza i Komunističke partije, prva predsednica Crvenog krsta u poratnoj Jugoslaviji, koju je pisac Dobrica Ćosić nazivao svojom drugom majkom, imala je uzbudljivu biografiju dostojnu da se pretoči na filmsko platno.

Svoj privatni život Krista je vešto skrivala. Priče koje su ostale za njom su uglavnom šture. Novinar Stevan Kostić prvi je odškrinuo prozor u odaje njenog vešto čuvanog života, a ono što je otkrio "kopajući" po arhivima i u razgovorima sa malobrojnim ljudima koji su Kristu poznavali pretočio je u knjigu "Gospođa -Tajnoviti život Kriste Đorđević", koju je objavila izdavačka kuća "Vukotić Media".

- O svom životu nije ostavila mnogo pisanih tragova. Gospođa je bila bliska kraljici Mariji i kneginji Olgi, kod nje je svraćao čitav građanski Beograd. Ona je u svojoj gradskoj kući u Strahinjića Bana 67 skrivala i mlade komunističke ilegalce. Tu su svraćali punih 20 godina, u opasno vreme, kada je rad Komunističke partije bio zabranjen - kaže nam Kostić.

SUSRET U PARISKOM KAFEU 1937.

Tita je Krista prvi put upoznala u zadimljenom pariskom bifeu 1937. Tada nije ni znala da je on Josip Broz, niti je ikad čula za njegova razna partijska imena, kao što su Valter, inženjer Brkić... Ali, od tog trenutka su se sudbine osoba različitog porekla i načina života spojile i ostale isprepletene do kraja.

- Krista je upoznala Tita na nagovor Sretena Žujovića Crnog - priča Kostić. - Srela je neobično elegantnog čoveka u sivom odelu, s velikim prstenom na ruci. Znala je da se u tim situacijama ne pita mnogo. Jednoga dana dobila je pismo Valtera iz Carigrada u kome piše da će doći uskoro kod nje. U njenu kuću nije došao Valter, već inženjer Brkić da se krije kao ilegalac.

Iz knjige "Gospođa"

Jednom prilikom inženjer Brkić joj je doneo kofer: "Ako nešto skrivate, a ovaj kofer valja da sakrijete, dobro je da znate šta krijete. Po mogućstvu i zašto to činite." Otvorio je kofer u kome je bilo mnogo zlatnika i zlatnih poluga. Od tog trenutka samo je ona znala gde ga je sakrila.

- Njena kuća je potpuno uništena tokom Šestoaprilskog bombardovanja - kaže Kostić. - Preživela je samo Kristina bista, rad Sretena Stojanovića i partijsko zlato. Ne zna se tačno kada se Krista vratila po zlato, verovatno istog dana kada je bombardovanje prestalo i kada su svi pod ruševinama tražili nekog svog ili nešto svoje. Zlatnici su bili pretopljeni u jedan veliki grumen zlata, izmešan sa malterom i ugljenisan, koji je ona vukla sa sobom sve vreme rata.

POLITIČKI POENI

Krista je otkrila ko je Tito tek kada je videla poternicu sa njegovim likom. Zlato mu je vratila posle rata, a ne zna se pouzdano šta joj je Tito tada rekao. U knjizi "Gospođa" date su tri verzije. "Zadržite to drugarice Krista, pa vama je sve izgorelo", rekao je Tito. Krista je to odbila. Tito se nasmejao i navodno rekao: "Mnogi nisu vratili...Rat, pa mnogi postanu zaboravni." Prema drugoj verziji, Tito je samo rekao: "Vi ste jedini vratili", a postoji i treća verzija u kojoj je maršal izgovorio: "Pa ti si Kristo luda, da se meni to desilo, ja ga nikad ne bih vratio!" Bilo kako bilo, Krista je dobila političke poene i bila u Titovom domu uvek rado viđen gost.

- U posleratnom sistemu nije pokušavala da unovči svoje zasluge - kaže Kostić. - Kada je Rodoljub Čolaković pitao da li je član partije, rekla mu je da je niko nije pozvao da se učlani. Živela je u skromnom stanu. Možda se njena nagrada ogledala kroz društvenu moć da pomaže mladim ljudima.

Krista je bila udata za uglednog lekara Đuricu Đorđevića, koji je, takođe, bio fascinantna ličnost. Bio je omiljeni doktor tokom Prvog svetskog rata u Zagrebu, jer je pomagao jugoslovenski orijentisanim Srbima i Hrvatima da ne odu na istočni front, gde ih je čekala sigurna smrt.

- Da bi se spasili od mobilizacije u njihovu kuću dolazili su mnogi umetnici. Tih ratnih godina kod njih su bili vajar Sreten Stojanović i mladi Ivo Andrić - kaže autor "Gospođe". - Posle rata Đorđevići se sele iz Zagreba u opustošeni Beograd, Đurica je organizovao dopremanje medicinskog materijala bolnicama, osnovao katedru za dermatovenerologiju na Medicinskom fakultetu i kliniku.

Krista Đorđević, privatna arhiva porodice Ćosić

U njihovu kuću dolazili su najznačajniji umetnici tog doba poput slikara Save Šumanovića, kompozitora Petra Konjovića, književnika Miloša Crnjanskog, Tina Ujevića, Branislava Nušića... Ta kuća, koja je stradala u šestoaprilskom bombardovanju, podsećala je na mali muzej. Krista je podržavala Đuricu u mecenarstvu, a i sama se angažovala u plemenitim akcijama: učestvovala je u izgradnji umetničkog Paviljona "Cvijeta Zuzorić" i kasnije u radu istoimenog Društva prijatelja umetnosti.

ĆOSIĆ JE ZVAO DRUGOM MAJKOM

Krista je naročito bila bliska s Dobricom Ćosićem i njegovom porodicom. Delili su stan od 1947. do 1957. U Ćosićevom sećanju ona je "bila jedina jugoslovenska partizanka koja je bila gospođa... Svojom ličnošću, kulturom, ponašanjem odbranila je građansku i duhovnu kategoriju".

Kristina fotografija iznad stola Dobrice Ćosića

- Upoznali su se u ratu dok se Krista, kao ilegalac, krila u trsteničkom kraju - kaže pisac knjige "Gospođa". - U dugim noćima ona je mladom partizanu iz Drenove pričala o Jesenjinu, Rilkeu, poeziji, kako izgledaju muzeji u Parizu. Dobrica je zahvaljujući njoj upoznao nekadašnju građansku elitu u Beogradu. Ćosićeva porodica kaže da je Krista bila uzdržana u svemu. Ne znamo da li mu je pomogla kad je pao u nemilost, jer se ni o čemu javno nije izjašnjavala.

Kod porodice Ćosić i danas je jedino umetničko delo koje podseća na Kristu. Bista Sretena Đorđevića, ogaravljena od bombardovanja. Iznad njegovog radnog stola nalazi se njena fotografija sa ocem. Dve slike Save Šumanovića Ćosići su prodali tokom devedesetih, kako bi preživeli u vreme kad se nisu štampale Dobričine knjige.

Gospođa počiva pored supruga Đurice na Novom groblju. Jedan od retkih reljefa koji je ostao sačuvan, a da oslikava lepotu koju su umetnici uzvratili svojim mecenama, nalazi se na njihovoj grobnici.

Preporučujemo

Društvo

3 1

OPTUŽEN ZA SARADNjU SA STRANIM SLUŽBAMA: Kazneni postupak države u slučaju protiv Dragoljuba Jovanovića

10. 02. 2023. u 17:00

Društvo

6 3

TITO JE BIO NEUMOLjIV: Sve o eliminaciji Dragoljuba Jovanovića

09. 02. 2023. u 17:00

Društvo

6 3

TITO JE BIO NEUMOLjIV: Sve o eliminaciji Dragoljuba Jovanovića

09. 02. 2023. u 17:00

Društvo

0 0

SUDSKI PROCES PROTIV SAVEZA DEMOKRATSKE OMLADINE JUGOSLAVIJE: U policijskoj raciji 1948. godine uhapšeno više desetina đaka reakcionara

11. 02. 2023. u 17:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije