POSTOJE mesta koja privlače izuzetne ljude da na njima izvedu izuzetna dela, a jedno od njih je antički grad Nikeja u Maloj Aziji, današnji Iznik u Turskoj.
Одличан увод пред обележавање великог свеца! Бићу слободан да скренем пажњу на годину чина хиротоније Светог Саве за Првог српског архиепископа, и одмах затим проглашења аутокефалности Српске цркве. Није то ни 1218., а ни 1219., већ 1220., онако како је то написано у Теодосијевом житију, а потврђено документима патријаршијског архива Цариградске патријаршије, датираним на 1220. годину. Теодосију морамо веровати јер он је најмлађи син Вукана Немањића, дакле братанац Св. Саве, који је на путовањима био у пратњи свог стрица и зато је онолико детаља из живота и рада Светог смештено у његовој биографији. У Хиландарској традицији сачувана је истина; да је вест о одлуци Цара и патријарха донета 1219. стигла до Кареје и Хиландараца врло брзо, коју они и данас обележавају као и СПЦ. Сава је затим са благословом Протата кренуо у Никеју пред крај те године, да би Божић следеће, 1220., дочекао у Св. Софији. Потом је "мало пре Васкрса" (пише у никејском акту), "на нарочити празник" (према Теодосију), а то су Св. Трифун (заштитник Никеје) и Сретење - Сава је хиротонисан за "Архиепископа Пећког и целе Србије". Убрзо, током великог Сабора, у цркви Св. Софије у присуству свих патријараха, на предлог Теодора Ласкариса, васељенски патријарх "НАПИСА БЛАГОСЛОВИЕ..." за аутокефалну Српску цркву у Српској ("Западној") земљи… Коментар је заснован на светогорској и хиландарској традицији, Житију Св. Саве од Теодосија, (унук Немањин и братанац Св. Саве, почива у Студеници) и збирци аката патријарха Манојла Сарантена, за годину 1220: бр. 1225 (о хиротонији Саве за архиепископа Пећи и читаве Србије) и бр. 1226 (о проглашенју аутокефалне Српске цркве) у едицији V. Laurent, Le patriarcat Byzantin, Les Reg. des actes du Patriarcat de Constantinople, Vol I, Les Actes des Patriarc. Fasc IV, Les Reg. de 1208 a 1309.
Komentari (2)