SPORNA JOŠ IMOVINA FOLKSDOJČERA I RATNIH ZLOČINACA: "Novosti" istražuju - Da li se posle 13 godina restitucija u Srbiji bliži kraju

DVADESET dvoje ljudi dobilo je prošle godine rešenja na po pola miliona evra kao maksimalno zakonsko obeštećenje za imovinu oduzetu posle Drugog svetskog rata, a koja ne može da bude vraćena u naturi! Nasuprot tome, njih 103 dobilo je iznos ispod 1.000 evra, koji se isplaćuje odjednom.

FOTO: Arhiva novosti

Ostali će primiti akontaciju u novcu, a ostatak kroz obveznice na 12, odnosno pet godina, ako su rođeni 1941. i pre toga.

Posao dug 13 godina, prema rečima direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, privodi se konačno kraju. Naime, prvi zahtevi po aktuelnom Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju podneti su 2012, a zainteresovani vlasnici i naslednici mogli su da traže oduzete nekretnine i pokretnosti do 3. marta 2014. Sekulić procenjuje da će do kraja ove godine biti vraćeno gotovo sve što se može vratiti u naturi.

- U više od 90 odsto opština više nema predmeta za odlučivanje. Ostalo ih je nešto u Beogradu i Novom Sadu, kad su u pitanju objekti, mahom onih pod suvlasničkim odnosima. Kod poljoprivrednog zemljišta, do kraja ove, najkasnije polovinom iduće godine, biće okončano 97 odsto postupaka. Praktično, mi smo na samom kraju postupka restitucije - kaže Sekulić za "Novosti".

Od početka procesa, ukupan broj donetih rešenja o nadoknadi nekretnina koje ne mogu da budu vraćene iznosi 6.550. Prošle godine, kažu u Agenciji, doneto je 1.065 rešenja o obeštećenju, na ukupan iznos 50.305.801 evra. Od toga, kroz akontaciju će biti isplaćeno 3.313.245 evra, a kroz obveznice na 12 ili pet godina 47.044.152.

FOTO: Arhiva novosti

U martu će biti isplaćene akontacije po rešenjima koja su postala pravosnažna između 1. jula 2023. i 30. juna 2024.

- Pravo na obeštećenje po rešenjima donetim u celoj prošloj godini ostvarilo je 2.514 ljudi - potvrđuju u Agenciji, i dodaju da je ukupan iznos obeštećenja, od početka procesa pa do kraja prošle godine, bio 241.525.201 evra (od čega je akontacija u novcu - 18.301.415 evra). Pravo na naknadu ostvarilo je 13.309 ljudi.

Od osnivanja Agencije pa do kraja prošle godine doneto je sveukupno oko 70.000 rešenja. U naturalnom obliku vraćeno je 5.356 poslovnih prostora, 1.241 stan i 1.474 zgrada, ukupne površine 590.000 kvadrata. Vraćeno je i građevinsko zemljište od oko 720 hektara, šume i šumsko zemljište od oko 7.179 hektara, i poljoprivredno od oko 98.893.

Protiv rešenja Agencije nezadovoljni naslednici podnosili su i žalbe - ukupno 11.722, a drugostepeni organ je u 88 odsto predmeta odbio. Poseban problem bila je imovina pripadnika okupacionih snaga i ratnih zločinaca. Prema Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju, ove porodice nemaju pravo na povraćaj ili naknadu, ali nekoliko stotina njih rehabilitovano je pred sudovima, što je zakonski preduslov za restituciju. Prethodno je Agencija odbijala njihove zahteve, ali su se oni na te odluke žalili i konačnih rešenja još - nema.

FOTO: Arhiva novosti

Upravni sud prvi put je 2016. presudio da potomci jednog hrvatskog ustaše imaju pravo na restituciju jer je osuda iz 1944. za ratne zločine poništena. Samim tim poništene su i posledice te odluke.

- Ministarstvo finansija kao drugostepeni organ potvrđivalo je naša rešenja o odbijanju ovih zahteva, ali Upravni sud nam ne ostavlja puno prostora jer ih poništava i vraća na ponovno odlučivanje. Najbolje bi bilo kada bi Upravni sud u punoj jurisdikciji rešio ovu pravnu stvar - kaže Sekulić za "Novosti".

Najviše zahteva za povraćaj ove imovine stiglo je iz Vojvodine, od potomaka rehabilitovanih folksdojčera. U Banatu, koji je direktno pripojen nacističkoj Nemačkoj, mnogi domaći Nemci služili su u zloglasnoj diviziji "Princ Eugen", formiranoj 1942. u Srpskoj Crnji i nazvanoj 7. SS dobrovoljačka brdska divizija "Princ Eugen". Brojala je 22.000 ljudi i ratovala u BiH, gde je počinila teške zločine nad ratnim zarobljenicima i civilima.

Inače, najpoznatiji slučajevi restitucije koji su privukli pažnju javnosti svakako su vraćanje vile "Crnogorka" na Dedinju princezi Jelisaveti Karađorđević, zatim vraćanje dela vile i placa u Užičkoj 15 potomcima predratnog vlasnika Aleksandra Acovića (svojevremeno rezidencija Josipa Broza Tita), pa hotela "Beograd" i "Splendid", kafana "Znak pitanja", "Kalenić", "Bled" i "Srpska kafana", zgrade u Krunskoj 69, dugogodišnjeg sedišta DS, potomku Dobrivoja Božića, izumitelja železničkih kočnica.

Tu je i restitucija Moderne garaže u beogradskoj ulici Majke Jevrosime, iz koje je u međuvremenu iseljen Muzej automobila, pa Kuća Simića u Kruševcu, koja je nekada pripadala kumu kneza Miloša, Stojanu Simiću, i korišćena je kao depadans tamošnjeg Narodnog muzeja, ali i "Titova vila" u Negotinu, vraćena potomcima "srpskog Šindlera", industrijalca Ilije Panića, koji je iz nacističkih zatvora spasao 148 ljudi. Starim vlasnicima vraćena je i Konenova vila na Paliću, takođe poznata kao Titova.

Neka od ovih zdanja naslednici su prodali, neka i dalje rade, dok neka deluju prazno i napušteno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije