NA OVOM MESTU DIŠU BUKVE STARE 360 GODINA: Znate li gde je u Srbiji prašuma Vinatovača - ovde voda nikada ne presušuje

Z.Gligorijević

24. 10. 2022. u 15:23

U SAMOM srcu Kučajskih planina, prašumi „Vinatovača“, „punim plućima“ dišu bukve, stare preko 360 godina

НА ОВОМ МЕСТУ ДИШУ БУКВЕ СТАРЕ 360 ГОДИНА: Знате ли где је у Србији прашума Винатовача - овде вода никада не пресушује

Foto:Z.Gligorijević

Stabla su visoka preko 45 metara, a prečnik im je veći od 2 metra. Ovaj specifični prirodni rezervat, koji se prostire na preko 37 hektara, nalazi se na nadmorskoj visini od 640 do 800 metara. U njemu je ustanovljen režim zaštite prvog stepena, pa je zabranjeno bilo kakvo korišćenje drveta, njegova seča ili iznošenje, branje lekovitog bilja i šumskog voća. Kada neko stablo padne od starosti, niko ne sme da ga dira, pa ono „umire“ na mestu na kome je i rođeno.

Foto:Z.Gligorijević

Foto:Z.Gligorijević

 -Ova bukova šuma ima status prašume, jer njome nikada nije organizovano gazdovanje, niti je čovek ikada koristio drveće iz nje. Iako u Srbiji ima nekoliko šuma prašumskog tipa, samo u ovom kraju bukve umiru potpuno prirodno. Funkcioniše samostalno, bez uticaja čoveka. U nju niko ne sme da uđe bez dozvole Ministarstva za zaštitu životne sredine – kaže za „Novosti“ Zlatko Jovanović iz Despotovca.

Foto:Z.Gligorijević

Ali do ovog bisera prirode u Gornjoj Resavi nije lako ni doći. Od Despotovca, preko izletišta „Lisine“, treba preći 15 kilometara makadama, koji je na pojedinim delovima ispresecan dubokim rupama ili kamenjen, sraslim sa zemljom.

Foto:Z.Gligorijević

Foto:Z.Gligorijević

Goran Stojanović, koji sa Jovanovićem i dobrim prijateljima često istražuje Kučajske planine, dodaje da je bukva dugo smatrana za drvenasti korov što ih je, pre nego što je državala zaštitila prašumu, verovatno sačuvalo od prekomerne upotrebe. Kroz „Vinatovaču“ prolazi leva pritoka Resave, potok Vinatovac, koji je prirodna barijera između rezervata i puta. Zaštićena prirodna dobra su i klisura reke Resave i Suvaje, a kanjon reke Resave kao da posetioce uvodi u neki sasvim drugačiji svet.

Foto:Z.Gligorijević

- U slivu Resave na jugu, na oko 960 metara nadmorske visine, nalazi se planina Beljanica. Ona je jedna od najvećih krečnjačkih planina istočne Srbije, a poznata je kao kraški predeo sa preko hiljadu pećina, pa je kraj veoma popularan za speleologiju. Na vrhu Beljanice nalazi se bela stena, koja sjaji i po kojoj se, kako se veruje, planina zove Beljanica – veli Stojanović.

Foto:Z.Gligorijević

Foto:Z.Gligorijević

PRSKALO

Još jedan dragulj Gornje Resave je vodopad „Prskalo“, koji se nalazi na na nadmorskoj visini od 769 metara i na samo 30 kilometara od Despotovca. Do njega je vodi zemljani, šumski put. Prskalo je jedinstven vodopad u Srbiji, jer podseća na kamenu skulpturu u obliku mamuta ili slona i predstavlja najneobičniju prirodnu pojava na Kučaju. Visok je 15 metara.

-Stenu čine bigrene naslage koje je tokom vekova nataložila voda koja teče uskim kanalom, a pri kraju se naglo spušta ka zemlji, odnosno poslednjih petnaestak metara spušta se pravom linijom. Voda nikada ne presušuje, a kada se zaledi, podseća na ledenu skulpturu iz zimske bajke – opisuje Jovanović.

Foto:Z.Gligorijević

Foto:Z.Gligorijević

Foto:Z.Gligorijević

SPORTSKO PENjANjE

Beljanica je drugi centar za sportsko penjanje u Srbiji. Na njoj postoji više od 160 smerova, pa se organizuju juniorska i državna takmičenja, a održano je i jedno balkansko prvenstvo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

DVADESET GRADOVA OBOGAĆENO URBANIM VRTOVIMA U OKVIRU PROJEKTA : „Niklo kao ja“