DŽEMPERI U PRESTONICI MODE: Izložba "Dnevnik jednog veka" u Kulturnom centru Srbije u Parizu posvećena rukotvorinama iz Sirogojna

DžEMPERI iz Sirogojna vraćaju se u prestonicu mode. Na plakatima, sećanja iz osamdesetih. Vigdis Finbogadotir, predsednica Islanda, obučena u jedan od njih, razgovara sa britanskom kraljicom Elizabetom.

ЏЕМПЕРИ У ПРЕСТОНИЦИ МОДЕ: Изложба Дневник једног века у Културном центру Србије у Паризу посвећена рукотворинама из Сирогојна

Foto: Novosti

Tu su žene pletilje na reviji svojih radova, pokretač celog projekta Dobrila Smiljanić u Muzeju na otvorenom "Staro selo", poseta žena diplomata 1983. Sirogojnu, obilazak predsednika Tita, plakati za Japan... Snimci su, uglavnom, iz sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je džemper iz Sirogojna bio prepoznat u čitavom svetu kao poznat brend. Uz fotose, originalni eksponati, s pogledom na Bobur.

- Bez prošlosti, iz koje je i Dobrila crpela svoje motive, ne možemo da objasnimo kako je došlo do razvoja takvog brenda. Dokumentarnim fotografijama pokušavamo da podsetimo na ta vremena, a eksponatima da pokažemo da džemperi i dalje traju - ističe, za "Novosti", Jelena Toskić, muzejski savetnik Muzeja na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu.

Ona je, ujedno, i autor izložbe "Dnevnik jednog veka" koja se organizuje u Kulturnom centru Srbije u Parizu od 6. do 17. septembra.

Naša sagovornica podseća da je ceo projekat "Sirogojno" pokrenula Dobrila Smiljanić 1962. godine i da je sve do dvehiljadite funkcionisalo u okviru Društvenog preduzeća "Sirogojno" u kome su delovale i pletilje.

- U jednom trenutku bilo je čak 1.700 žena koje su radile kao kooperanti u izradi vunenih džempera. Sada ih ima mnogo manje, ali se i dalje rade. Izložili smo primere džempera koje je kreirala Dobrila Smiljanić, ali i neki od mlađih autora. To su džemperi koji se još uvek pletu u Sirogojnu, originalni ručni radovi, rade ih lokalne žene pletilje, i čitav sprat je posvećen upravo njima kao autorkama ovako divnih radova - kaže Toskićeva.

Poseban sprat posvećen je razvoju Sirogojna. Pokazuje, naglašava naša sagovornica, kako su se razvijali život i kultura u jednom planinskom selu gde je i nastao ceo brend vunenih džempera.

Na panoima su džemperi, ali i jakne, haljine.

- Radio se i trikotažni program, a postojali su, čak, i kupaći kostimi od vune! To je moda koja je sedamdesetih bila u vrhuncu - ističe Jelena Toskić.

Projekat predstavljanja osmislila je Goga Grubješić, organizator "Etnolodži festivala".

- Zahvaljujući "Etnolodži festivalu", koji se bavi promocijom kulturnog nasleđa i identiteta, s ciljem da se podrže oni koji se bave ručnim radom, imala sam sreće da dođem u kontakt s predivnom pričom o Sirogojnu koja me toliko zainteresovala, da samo sada započeli nekoliko projekata. Jedan od njih je i predstavljanje u Parizu. Ovo je, za mene, prava filmska priča, selo bez struje i vode koje je stiglo do celog sveta i popularnosti neslućenih razmera - kaže Grubješićeva za naš list.

Ističe da će u okviru "Etnolodži festivala", od 7. do 9. oktobra, u Beogradu, u Etnografskom muzeju, biti organizovana i modna revija džempera iz Sirogojna koji su inspirisali savremene dizajnere.

SVE NASTALO ZAHVALjUJUĆI DOBRILI

- OVE godine hteli smo da predstavimo muzej, kako je nastajao, i vek života u zlatiborskom selu, u zapadnoj Srbiji. Sledeće godine bismo želeli da realizujemo izložbu samo o divnoj ženi Dobrili Smiljanić. Ona je sada ušla u 87. godinu, penzioner je i svoju starost živi u izuzetnom vitalnom i intelektualnom stanju. Rezultat njenog rada je Muzej na otvorenom "Staro selo" - kaže direktor ovog muzeja Svetlana Ćaldović Šijaković (na slici).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALTA banka donirala paketiće za dečje osmehe: Mališani iz Sremčice i Dečjeg sela uživali u iznenađenju i druženju