ANTIČKI RATNI BROD UPLOVLJAVA U SRBIJU: "Rimljani" stižu u našu zemlju na "Danuviji alakris", dnevno veslaju čak 40 kilometara (FOTO)

RIMLjANI veslaju Dunavom ka Srbiji u desantnom rečno-morskom ratnom brodu "Danuvija alakris" tipa luzorija, a prvo pristajanje u Srbiji imaće u 10. septembra u Novom Sadu gde će ih dočekati gostoljubivi domaćini uz rimsko veselje i zabavu. Sledeća vikend-stanica je Beograd gde će manifestacije trajati tri dana, a treće duže pristajanje biće u Ramu pre nego što "Danuvija" isplovi iz Srbije 24. septembra.

Foto: Fejsbuk

Ova plovidbena avantura je deo transnacionalnog projekta Living Danube Limes (Živi dunavski limes) koji finansira EU, a uključuje partnere iz 10 podunavskih zemalja. Cilj mu je podsticanje zaštite antičkih lokaliteta i razvoj turističkog potencijala rimskog nasleđa na podunavskoj granici (limesu) Rimske imperije. Brod "Danuvija alakris" je izgrađen u Nemačkoj odakle je zaplovio krajem jula, s namerom da u decembru stigne do Crnog mora.

Foto: Fejsbuk

- Posadu čine 24 dobrovoljca, koji dnevno veslaju 20-40 kilometara. To nije lak zadatak jer je reč o pravom rimskom brodu izrađenom materijalima koji su se koristili u poznoj antici i težak je nekoliko tona. Srpski arheolozi su bili prvi inicijatori ovog projekta, a Arheološki institut je domaćin događanja u Srbiji - kaže dr Nemanja Mrđić iz Arheološkog instituta SANU.

Jedan od glavnih ciljeva projekta je nominovanje celokupnog dunavskog limesa na listu svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska. Projekat posebno podržava nominaciju Srbije, Hrvatske, Bugarske i Rumunije, čiji su rimski lokaliteti još na preliminarnoj listi svetske organizacije.

- Ljudi nas često pitaju, kako to da Srbija sa čije je teritorije poteklo 18 rimskih careva i ima najznačajnije lokalitete duž limesa, još čeka pred vratima Uneska za zaštitu ovih vrednih nalazišta. Jedan problem je spora administracija Uneska, na koji ne možemo da utičemo. Drugi, za nas važniji je što trećina ovakvih naših lokaliteta, čak ni onih istraženih, još nije registrovana kao zakonom zaštićeno kulturno dobro. Pokazalo se da naše opštine najčešće nemaju kapacitete da se izbore sa ovim problemom i bilo bi neophodno da država stane iza ovog posla. Arheolozi čine sve u svojoj moći da promovišu baštinu Srbije, a ovaj projekat je deo tih napora - kaže dr Mrđić.

Foto: Fejsbuk

Rimsku prošlost imaju ne samo svi glavni gradovi podunavskih zemalja, već i mnoge današnje varošice i sela uz najvažniju evropsku reku, jer je limes funkcionisao ne samo kao vojna granica već i kao najvažnija trgovinska ruta Rimskog carstva.

- Mnogi od podunavskih lokaliteta nisu ni dovoljno istraženi, a neprestano su ugroženi prirodnim katastrofama kao i razaranjem koje nanose pljačkaši starina. Ukoliko se ne uloži napor da se ovo nasleđe očuva, jedan od najvećih svetskih istorijskih pograničnih sistema mogao bi da nestane. Upravo zbog toga za važnu stanicu "Danuvije alakris" je odabran Ram, čija je nedavno obnovljena srednjovekovna tvrđava u rimsko vreme bila deo velikog rimskog utvrđenja i grada na limesu Lederate, koja je decenijama bila meta razaranja i pljačkaša. Opština Veliko Gradište sada je pokazala na pravi način brigu za svoje nasleđe i uz pomoć arheologa radi na zaštiti i prezentaciji Lederate, koju će uključiti u svoju turističku ponudu - kaže dr Mrđić. 

19 UNIVERZITETA IZ 10 ZEMALjA

PROJEKAT "Živi dunavski limes" obuhvata učesnike sa 19 univerziteta, državnih i privatnih preduzeća iz 10 zemalja, kao i 27 pridruženih strateških partnera koji su podrška u oblastima arheologije, antičke istorije, tehnologije, arhitekture, virtuelne stvarnosti, muzejske strukture, turizma, zaštite kulturnog nasleđa i oživljavanja istorije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije