HRVATSKE "ZENGE" OBIČNOM NARODU POLOŽILE ORUŽJE: Krajišnik Milorad Munikravić o zaboravljenoj bici za Kostajnicu 1991.
HRVATSKA teroristička akcija "Oluja" nije bila poraz Krajine. Naprotiv, egzodus našeg naroda te 1995. bio je pobeda nad smrću, bio je to beg iz poluvekovnog ropstva, od hrvatskih komunista i ustaških terorista.
Govori ovako, za "Novosti", Milorad Munikravić, kako kaže, "pripadnik tog istog naroda", teritorijalac, naknadno član specijalnih jedinica RSK. Ovaj učesnik prve velike ratne krajiške pobede u Kostajnici 12. septembra 1991. i danas govori da je zaštićena zona UN, tadašnja RSK, bila prva srpska država nastala na razvalinama SFRJ.
Sećajući se bitke za Kostajnicu, kaže da je bio među 22 srpska teritorijalca koji su se probili do ustaškog gnezda "Djed" i pohapsili pripadnike Prve gardijske brigade "Tigrovi". U tom prvom naletu je njih 64 uhapšeno, od ukupno 397 koji su tog dana ubrzo položili oružje. O "zrnu istorije", kaže nam, malo se zna i govori:
- To je nepravedno zaboravljena bitka Krajišnika, a prećutkuje se podjednako sa obe strane. Hrvati ne govore od sramote što im je Prvu elitnu brigadu razmontirao običan narod, krajiški teritorijalci, a među Srbima je zaboravljena jer ni Beograd, niti Knin, nisu mogli da nađu ko je komandovao i čija bi to trebalo da bude ratnička slava.Ta bitka je, svedoči Munikravić, bila narodni bunt, otpor ustaškom teroru. Prethodno su, kaže, Hrvati u uniformama JNA, krajem avgusta 1991. u podsisačkim selima napravili masakr - pobivši 15 civila, među kojima je najmlađa, Željka Boinivić, imala 15 godina.
- Dana 25. avgusta u Kostajnicu je došao Franjo Tuđman da im iskaže divljenje, a dan pre konačnog obračuna sa Prvom gardijskom masakrirali su trojicu naših mladića, koje su zatekli na izvoru vode ispod sela Torol. Sekli su im komade tela da bi se pokazali dostojnim naslednicima krvnika iz Jasenovca - govori Munikravić.
Prepričava Milorad i kako je razmena vatre u potonjoj bici za Kostajnicu imala za rezultat brzu predaju 52 pripadnika "zengi".Posle hapšenja prve grupe iz Prve gardijske usledili su pregovori, preko radio-veze, sa štabom u Zagrebu.
- U početku je zenga Josip Lakić razmenio nekoliko poruka sa svojim ministrom Jarnjakom koga je izvestio da su se predali, a ovaj je tada na telefon poturio tadašnjeg generala JNA Andriju Rašetu koji se zatekao kod njega u kancelariji gde su razgovarali o krizi:
- Ovde general JNA Rašeta, dajte mi zapovednika vaše jedinice! Naš saborac je na to glasno rekao - Idite tamo... i ti, i taj ustaša! General Rašeta je bio uporan;
- Ko ste vi, kako da vas oslovim, šta ste po činu? -... i tebi i tom ustaši!
Naš sagovornik ukazuje da taj razgovor nije urodio plodom, ni za jedne, ni za druge.
Epilog je bio taj, kaže, da su pripadnici JNA bili sa druge strane mosta u Bosanskoj Kostajnici kada su im kasnije predati pohapšeni hrvatski gardisti. Oni su ih, tvrdi, potom odvezli za Manjaču, dok je deo sproveden u Glinu, u zatvor MUP.
Pita se danas Munikravić, zašto tada pripadnici zarobljene Prve gardijske brigade nisu Hrvatima nuđeni, "recimo, u zamenu za prekid blokade kasarni u Vukovaru".
- Gardisti su razmenjeni u prvoj nedelji novembra 1991, a za njih je srpska strana dobila mogućnost da starešine JNA izvuku nameštaj iz domova u bivšim garnizonima na teritoriji Hrvatske.
POVRATAK U SELO
MUNIKRAVIĆ, među Banijcima poznat kao Munja, bio je student u Zagrebu do 1991. Apsolvent na tamošnjem poljoprivrednom fakultetu, kada je 26. juna 1991. došao u svoje selo Srednja Meminska da stane u odbranu, jer su "zenge", pomešane sa pripadnicima hrvatskog krila JNA, upale u Kostajnicu.
CIVILI KAO ŽIVI ŠTIT
KAO komandira borbene grupe Odreda "Poskok" teroristička akcija "Oluja" zatekla je iznad Gračaca. Seća se kako je njegova borbena grupa krenula u susret Hrvatima koji su se, kaže,umešali među srpske zbegove.
- Virili su između nejači. Držali su civile kao taoce. Oni, kao i hrvatsko krilo JNA nisu smeli, tvrdim odgovorno, da se upuste sa nama u oružanu borbu, nego su napali civile.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)