RUŠILI NJEGOŠA DA BI SRUŠILI SRPSTVO: Mitropolija crnogorsko-primorska obeležava pola veka od razaranja crkve-zadužbine na Lovćenu

В. КАДИЋ

26. 07. 2022. u 07:11

POLA veka se navršava od rušenja Crkve Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu, u kojoj su bili sahranjeni zemni ostaci mitropolita Petra Drugog Petrovića Njegoša.

РУШИЛИ ЊЕГОША ДА БИ СРУШИЛИ СРПСТВО: Митрополија црногорско-приморска обележава пола века од разарања цркве-задужбине на Ловћену

Sa konferencije za novinare MCP, Foto V. K.

Na Jezerskom vrhu postavljen je monumentalni mauzolej prema idejnoj zamisli i projektima hrvatskog vajara Ivana Meštrovića, a po porudžbini Vlade, odnosno najužeg političko-partijskog vrha tadašnje SR Crne Gore. Mitropolija crnogorsko-primorska će obeležiti sutra taj događaj svetom liturgijom u Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Podgorici koju će služiti mitropolit Joanikije sa sveštenstvom, nakon čega će u kripti biti organizovan okrugli sto na ovu temu.

Početak rušenja Njegoševe zadužbine-crkve i amanet koji je Njegoš ostavio da tamo bude sahranjen značili su početak institucionalne desrbizacije Njegoša i procesa istorijskog revizionizma.

- Šta se to, zapravo, pre pedeset godina dogodilo na Lovćenu? Da li je to porušena jedna građevina, da bi na njenom mestu bila izgrađena druga? Ne, tada je sklonjen jedan simbol, da bi na njegovo mesto bio postavljen drugi, njemu oprečan. To je bio obračun neopoganstva sa pravoslavnim hrišćanstvom. Vraćanje Crkve Svetog Petra Cetinjskog na Lovćen danas je svedeno na ideološko pitanje i, poslednično, političko. A u stvari ono je civilizacijsko. Propagandistička graja i gađanje floskulama nikada, pa ni u ovom slučaju, ne vode rešenju problema. Okrugli sto "Pedeset godina od razaranja Njegoševe kapele na Lovćenu", predstavlja nameru Mitropolije crnogorsko-primorske da se o ovom činu razgovara mirno - kazao je na konferenciji za novinare protojerej, paroh barski, Jovan Plamenac.

Foto: Fejsbuk/Ne damo svetinje

On podseća da je "Borba" daleke 1952. objavila da je Vlada NR Crne Gore ponudila Meštroviću da izradi spomenik Njegošu i da je on tu ponudu prihvatio. Dakle, još tada je određeno da se spomenik Njegošu gradi na Lovćenu i da on bude mauzolej. Izgradnja je počela 1970. kada su izliveni temelji oko crkve. Tada se među jugoslovenskim intelektualcima podigla velika rasprava o tome da li mauzolej graditi na Lovćenu i tako rušiti tamošnju crkvu u kojoj je Njegoš po izričitoj želji sahranjen, ili pak na Cetinju.

- Mnogi su bili protiv rušenja kapele i izgradnje mauzoleja, među njima i Miroslav Krleža. Njihovi razlozi su bili etički, estetski, moralni, istorijski, duhovni. Ali, mnogi su i podržali gradnju mauzoleja i rušenje lovćenske crkve, iz drugih razloga. Ta obimna rasprava i druga dokumenta vezana za ovu temu sabrani su 1971. u dvobroju 27/28 beogradskog časopisa "Umetnost", pod naslovom "Sumrak Lovćena", po nazivu čuvene slike Petra Lubarde, kojom je on rušenje kapele predstavio kao bestijalni čin - pojasnio je protojerej.

Plamenac je dalje objasnio da se Veljko Milatović, predsednik Skupštine Crne Gore, rado družio sa umetnicima i podržavao njihov otpor rušenju lovćenske crkve. Onda ga je pozvao Josip Broz i postavio za predsednika Odbora za gradnju mauzoleja. Oni koji su podržavali rušenje kapele tvrdili su da ona nije originalna, nego da ju je izgradio kralj Aleksandar Karađorđević:

- Priču o Aleksandrovoj kapeli u javnost je lansirao pavelićevac Savić Marković Štedimlija u zagrebačkom "Vjesniku" 1970. Navodno, Austrougarska je 1916. samo oštetila, a kralj Aleksandar potom srušio crkvu na Lovćenu da bi tu podigao svoju. A odluku o obnovi kapele doneo je Sveti arhijerejski sabor SPC na sednici od 19. novembra 1920. godine, u Patrijaršiji u Beogradu.

On ističe da nikakve vojne potrebe nije bilo da austrijska vojska prilikom porobljavanja Crne Gore 1916. topovima sa brodova gađa, i u dobrom delu poruši, lovćensku crkvu. U njoj nije bilo vojske. U njoj je bio samo mitropolit Petar II i njegove kosti. Kao što nije bilo potrebe da je granatiraju Italijani u Drugom svetskom ratu, niti opravdanja da je komunistički režim Josipa Broza poruši 1972.

PROTESTI PROTIV DAJKOVIĆA

- UPRAVO u vreme dok su rušili crkvu na Lovćenu, mitropolit crnogorsko-primorski Danilo Dajković, da ne bi bio blizu tom zločinu na koji nipošto nije hteo da pristine, otišao je u Švajcarsku. Protiv njega su organizovane jedine demonstracije u komunističkoj Crnoj Gori - navodi otac Jovan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

USKORO PADA KLJUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu