ISTORIJSKI DODATAK - POTISKIVANJE NACIONALNOG PITANJA: ŠTa bi Koča danas rekao o jasenovačkom "mitu", ratu u Ukrajini, zabrani Dostojevskog...

POSTOJI u vranjskom kraju izreka koja, u originalu, glasi: "Kraj će kaže". Njome se razrešavaju, ili bar odlažu, problemi i teškoće oko razumevanja smisla i suštine nekog događaja, pojave ili procesa. U ostalom delu srpskog jezika poznatija je, ali nešto užeg značenja, izreka: "Konac delo krasi".

Koča Popović na terenu

Nama se taj kraj (ili konac) zajedničke države Jugoslavije, dogodio pre tri decenije, ali i dalje lutamo u razumevanju i dešifrovanju glavnih uzroka i aktera njene propasti. Hrvatska koja upravo spada u te glavne aktere razbijanja Jugoslavije, odmah je, još u trenutku događanja, zaokružila i okamenila svoju, naravno - lažnu verziju tih zbivanja, ali im to ne smeta da je horski pevaju evo već trideset godina. Oni tu laž zovu "domovinski rat", "borba protiv srpske agresije" i "okupatorske JNA".

Sve odluke koje je do danas, svih tih 30 godina, donosila zapadna alijansa, oličena u NATO i Evropskoj uniji, koja inače sebe lažno predstavlja kao "međunarodnu zajednicu", bile su protiv Srba i srpskih interesa i, istovremeno, zasnovane na odsustvu pravnih, etičkih i bilo kojih principa i standarda. Od Badinterove komisije do Londonske konferencije i Haškog tribunala, od sankcija do NATO bombardovanja, od otimanja Kosova do satanizacije i okrivljavanja Srba i pokušaja da nas proglase za genocidni narod.

POSTAVIĆE se pitanje - ima li to i kakve veze sa temom ovog istorijskog dodatka, konkretno sa likom i delom jednog od najznačajnijih srpskih rukovodilaca Titove epohe - Koče Popovića. Istoriju čine događaji i ljudi - što značajniji ljudi, to je i njihova istorijska odgovornost veća.

A uz to, istorija ne bi imala taj smisao koji ima, ako ne bi bila od pomoći u razumevanju današnjih zbivanja, kao što, i obrnuto, u duhu pomenute izreke, sama dobija svoje razjašnjenje sadašnjim događajima i posledicama. Jevreji su se, na primer, izborili da svet i istorija priznaju njihovu žrtvu, sadržanu u pojmu Holokaust.

Srbi ni posle osam decenija nisu uspeli da svet, naročito taj deo sveta koji se zove Zapad, upozna i prizna strahote Jasenovca. Jugoslovenska država i partija, diplomatija i istorija su to strašilo prikrivali, pa smo kao "kraj" ili posledicu dobili da taj isti Zapad ne priznaje "Oluju" i "Bljesak", kao etničko čišćenje i neku vrstu genocidnih akcija, nego čak nagrađuje Hrvatsku prijemom u Evropsku uniju.

Ali, ne lezi vraže, Hrvatska će, kaže tamošnja akademija znanosti i umetnosti, blokirati Srbiji put u Evropsku uniju, ako se Srbi ne odreknu mita o Jasenovcu. Eto dokle je došlo: hrvatski naučnici i umetnici su Jasenovac nazvali mitom. U slobodnom prevodu - izmišljenom i nepostojećom istorijskom činjenicom.

Verovatmo su pomislili da je sad povoljan trenutak da se, posle višedecenijskog ćutanja i prikrivanja, višestrukog umanjivanja broja žrtava i strahota zločina, zada konačni udarac toj "srpskoj izmišljotini" kojom "ljagaju Hrvate".

To je i trenutak histerične zapadne osude Rusa za intervenciju u Ukrajini i podrške ne samo Ukrajini i Ukrajincima, nego i azovskim nacistima koji već osam godina ponavljaju genocid nad Rusima u Donbasu, poput onog iz Drugog svetskog rata. Ono što nije uspelo Srbima - da pokažu i dokažu svetu jasenovački i ukupan NDH genocid, nije uspelo ni Rusima, koji su slamanje nacizma platili sa 27 miliona ljudskih života.

Evropa se, kao velikim delom i za vreme Drugog svetskog rata, ponovo ujedinila protiv Rusa. Ali, sve što se sada nekima čini nejasnim i konfuznim, razjasniće se i "kazaće se" na kraju. S tim što se već učvrstilo uverenje da posle tog "kraja" ništa neće biti isto, ni u toj budućoj savremenosti, a ni u istoriji.

Što se, pak, Jasenovca tiče, dokle god Jevreji budu branili istinu o Aušvicu i o Holokaustu, ima nade da i mi dokažemo i odbranimo istinu o Jasenovcu, pa makar nikad ne ušli u Evropsku uniju. Uz to, ni Nemci nisu, istini za volju, Aušvic proglasili "mitom".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Jahanje na lažnim simetrijama

NIJE LAKO pretpostaviti šta bi Koča danas rekao o hrvatskom proglašenju Jasenovca za mit, možda bi, na primer, prećutao, imao je taj manir, kao neku vrstu otklona i neupuštanja u sve što zaokuplja javnu pažnju. Bio je, što bi rekao Mirko Tepavac, uvek nekako gospodski izvan i iznad događaja u kojima je učestvovao, čak i kad je čitavog sebe zalagao.

O ratu u Ukrajini bi se verovatno izjasnio protiv ruske intervencije, kao i svojevremeno u Mađarskoj i Čehoslovačkoj. E, ali šta bi o Dostojevskim, o zapadnoj, demokratskoj, zabrani ruskih i svetskih klasika, pisaca, kompozitora, naučnika, ili vrhunskih sportista, pa o neprimanju ruskih bolesnih građana u zapadne bolnice, o zabrani ulazaka i prolazaka...

Lako je autoru ovih redova da kaže - "ne može se pretpostaviti", ali bi svakako Koči bilo mnogo teže, ako ne i nemoguće da bude "gospodski izvan i iznad" onoga što se danas događa. Koča je, uostalom, umeo i da kaže i da prećuti, ali je mnogo teže uraditi ili neuraditi - kad je reč o onome što te se neposredno tiče i što podrazumeva tvoju odgovornost.

Koča se, na primer, odlučio na proboj obruča na Sutjesci, i bio optužen da je malte ne pobegao sa svojom jedinicom, našavši se zbog toga, takoreći, pred streljanjem. Da li je, isto tako, mogao i zašto nije, na primer, odlučio da napadne najstrašnije ljudsko stradalništvo Jasenovac, kao komandant najveće partizanske jedinice?

Koča Popović

Mogao bi neko da kaže da je pitanje deplasirano zbog toga i toga, ali ako se to isto može spočitati Brozu, Hrvatu i vrhovnom komandantu, može, valjda, i komandantu Prve proleterske, Srbinu, pa makar se ponovo našao pred streljanjem. A šta reći za druge, "male Jasenovce" - za Sremski front, za masovna streljanja odmah posle oslobođenja, za Goli otok - gde je stradao, uglavnom nepotrebno, veliki broj ljudi, mladića, civila ali i komunista, pretežno Srba...Ko je to od najviših rukovodilaca znao, ko nije znao, ko se pravio da ne zna - i o tome će, verovatno, jednom "kraj da kaže"...

KOČINA podrška Nikeziću i srpskim liberalima bila je njegova prva javna manifestacija neslaganja s Titom, kao što se srpsko partijsko rukovodstvo s Nikezićem na čelu prvi put, neposredno pre toga jedinstveno suprotstavilo Titu u pokušaju da smeni Mijalka Todorovića Plavog.

Sve je, međutim bilo kasno i uzalud, uključujući i činjenicu da je CK Srbije bio većinski protiv Titove odluke da smeni Nikezića. Uz pomoć Pere Stambolića i Draže Markovića, Tito je, uprkos većini, tu odluku nametnuo i otvorio put za donošenje Ustava iz 1974, kao tempirane bombe u temelje Jugoslavije, koja je eksplodirala nepunu deceniju posle njegove smrti.

Nedovoljno senzibilni za nacionalno pitanje, kao ključni problem Titove Jugoslavije, uprkos neprestanom zatrpavanju tog problema parolom o "bratstvu i jedinstvu", a u strahu od automatske optužbe za velikosrpski nacionalizam, srpski liberali, sa njima i Koča Popović, izbegavali su da se suoče sa položajem Srba u drugim republikama, uključujući i srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju.

Čak su bili skloni i Titovim veštačkim simetrijama, pa su za razbijanje Jugoslavije optuživali srpski i hrvatski nacionalizam, izjednačujući i ne uočavajući razliku između razbijačkog separatizma i srbofobije i nastojanja da se sačuva zajednička država.

I tzv. demokratska vlast posle 2000. godine takođe je jahala na lažnim simetrijama, u stilu "svi smo mi jednako krivi" i uz ponižavajuće izvinjavanje hrvatskim proustaškim vlastima. Pošto ne postoji ništa simetrično Jasenovcu, niti može da postoji, hrvatski naučnici su se setili da ga proglase za mit i time izbrišu iz istorije. Ko zna šta će još biti do "kraja".

FOTOGRAFIJE: Stevan Kragujević, legat Koče Popovića i Lepe Perović, Arhiv Grada Beograda, Muzej Jugoslavije, Vikipedija, , Arhiv Jugoslavije, Fejsbuk, Muzej Beograda, Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Preporučujemo

Društvo

0 3

ISTORIJSKI DODATAK - POJAVILO SE STARAČKO, ZBRČKANO LICE: Sunovrat Jugoslavije mogao se samo usporiti, ali ne i zaustaviti

31. 05. 2022. u 17:14

Društvo

2 6

ISTORIJSKI DODATAK - TITOV KADROVSKI GOLI OTOK: O jednom simboličnom susretu Koče, Leke i Blaška u Dubrovniku

28. 05. 2022. u 17:14

Društvo

0 8

ISTORIJSKI DODATAK - UVEK KORAK ISPRED NEPRIJATELjA: Komandant armije postaje ministar spoljnih poslova

27. 05. 2022. u 17:14

Društvo

0 2

ISTORIJSKI DODATAK - ULAZAK U NATO NA MALA VRATA: Koča Popović kao načelnik Generalštaba Jugoslovenske armije

26. 05. 2022. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije