Društvo

SLOGA SPASAVA ŽIVOT: Hitnim službama neophodna reforma i zbijanje redova pri intervencijama, predlažu se zajednički trening centri

MNOGO je problema sa kojima se sreću službe hitne pomoći, a nedostatak koordinacije i jedinstvenog protokola postupanja samo su neki od njih, kaže Damir Okanović, predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja. On ističe da su vatrogasno-spasilačke jedinice i policija dobro organizovani, dok najviše "škripi" u predbolničkim i bolničkim hitnim službama. Zato će Komitet za bezbednost saobraćaja insistirati na uvođenju zajedničkih trening centara i zajedničkog informaciono-komunikacionog sistema.

СЛОГА СПАСАВА ЖИВОТ: Хитним службама неопходна реформа и збијање редова при интервенцијама, предлажу се заједнички тренинг центри

Foto M. Anđela

U Srbiji postoji 151 organizacija koja pruža hitnu pomoć i među njima nema nikakve koordinacije. Problem su i kapaciteti za zbrinjavanje povređenih, posebno kod masovnih saobraćajnih nesreća.

- Pre 15 godina imali smo masovnu nesreću kod Brodareva sa 40 povređenih, dok je kapacitet za zbrinjavanje najbliže, prijepoljske bolnice, bio svega dvoje! Samo veliki gradovi sada mogu da odgovore i po kapacitetu i po ostalim parametrima na ovakve izazove - objašnjava Okanović.

Najavljeno uvođenje danskog modela službi za hitnu medicinsku pomoć - četiri regionalna centra i helikopterske jedinice - kao i mogućnost onlajn video-konsultacija punih 24 sata, poboljšaće reagovanje u kriznim slučajevima.

- Osam minuta za stizanje na mesto događaja od momenta prijema poziva je standard, a van urbanih sredina on je sada 15. Na delovima putne mreže, pa i na auto-putu bude i po pola sata. Nacrt Strategije bezbednosti saobraćaja do 2030. podrazumeva insistiranje na brzini, kvalitetu i kapacitetu. U ovom trenutku samo osam hitnih službi ima radio-vezu, dok se ostali oslanjaju na mobilnu telefoniju, što je nedopustivo. Koordinacija mora da se unapredi, pa se neće dešavati da putnici stradaju ako mogu da budu spaseni - priča Okanović.

Dodaje i da sada vatrogasci, upravo zbog nedostatka komunikacije, ne znaju šta ih čeka na terenu, čak i kada su pre njih stigle medicinska pomoć i policija. Nema jedinstvenog protokola postupanja, pa neki lekari neće da uđu u kola i pomognu unesrećenima, već čekaju da ovi budu izneti. Van Beograda, lekari u bolnicama znaju da hitna pomoć nekog dovozi tek kada čuju sirene. Samo u Beogradu se prethodno ekipa Hitne najavi, kažu koga i sa kakvim povredama dovoze, pa su lekarske ekipe već spremne.

- Vatrogasne jedinice na teren idu tromim kamionima. U Strategiji smo planirali uvođenje "pikap" vozila, koja bi imala neophodne alate tek toliko da mogu brzo da dejstvuju dok ne stigne kamion. Ovim bi se skratilo vreme odziva vatrogasaca. Sada se aktiviraju tek na osnovu procena policije sa lica mesta. Praksa iz Sremske Mitrovice i Kruševca, gde svi istovremeno kreću na mesto nesreće, pokazala se kao dobra - dodaje Okanović.

POMOĆ SE MERI KILOMETRIMA

VREME delovanja službi hitne pomoći kada su u pitanju nesreće na auto-putu neretko se produžava zbog regionalne nadležnosti službi. Dešava se da pomoć ide desetine kilometara duže, iako bi ona iz susedne opštine pre stigla. U Nacionalnoj strategiji insistira se na promenama.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
EKSKLUZIVNO: Praznično iznenađenje Gorkog Lista

EKSKLUZIVNO: Praznično iznenađenje Gorkog Lista