Društvo

MAJCI SU SINA SA KOŠARA U KOVČEGU DONELI: Sećanja potporučnika Mišića i njegovih vojnika, čuvena bitka ih spoji na grobu saborca

D. VUJIČIĆ

10. 04. 2022. u 18:20

U JUTRO na Uskrs 1999. vojni "pincgauer" već neko vreme je kružio ulicama Novog Pazara.

МАЈЦИ СУ СИНА СА КОШАРА У КОВЧЕГУ ДОНЕЛИ: Сећања потпоручника Мишића и његових војника, чувена битка их споји на гробу саборца

U jednom trenutku, ispred branika stvori se žena. U rukama je imala korpu sa uskršnjim jajima.

- Dobro da niste prošli. I ja imam sina u vojsci, na Kosovu je negde, ništa o njemu ne znam, pa ko velim, vama da dam ovo što bi pripalo mom Nikoli - pružala je žena šarene darove govoreći u dahu.

- Sin, kako se zove, gde je na Kosovu - uzvraćali su vojnici.

I tako se završio razgovor u rano jutro na Uskrs 1999, u Novom Pazaru... "Pincgauer" je krenuo dalje i zaustavio se posle, kada su izašli iz naselja. Potpukovnik Duško Vukašinović, kapetan Miladin Tasić i još dva vojnika pozadi su bili nemi i beli kao kreč. Nijedan se nije usudio da ženi, majci Nikolinoj, Milanki saopšti da joj upravo oni sa Košara vraćaju sina u sanduku. Okrenuli su vozilo nazad posle nekog vremena...

Ovako glasi prolog jedne od najtragičnijih priča o smrti i herojstvu sa Košara pre 23 godine. Potporučnik Petar Mišić iz Kaća, priču nikad ranije nije podelio sa medijima.

U "Novostima", uz njega sedi i pukovnik Duško Šljivančanin, u ono vreme komandant 53. Graničnog bataljona, koji je prvi primio borbu 9. aprila kada je krenula velika šiptarska ofanziva 1999. Oba oficira su ranjena na Košarama u prvom danu bitke, kada je i Nikola Popović poginuo. Za njih dvojicu mladić iz Novog Pazara je "živ u sećanju", svakog dana "kada se probude".

- Sa tri vozila BOV naoružana sa po tri topa 20 mm neposredno pred boj prekomandovani smo iz Raketne PVO brigade generala Đošana, 125. motorizovanoj, odnosno graničarima - seća se potporučnik Mišić.

- U Batuši podno Košara čuli smo prve pucnje sa granice oko ponoći 8. aprila i odmah zatim smo dobili naređenje da izađemo sa dva vozila u Juničke planine. Prema naređenju, trebalo je da ostanem i kordiniram dejstva ali od vojnika niko nije hteo da "ne ide". Prva smo jedinica koja je kompletna izašla pred karaulu Košare. Trajala je borba celu noć i ceo dan. Naši "bovovi" su bili pod vatrom i snajper nas je "tražio" sve vreme ali nismo prestajali sa vatrom. Srećom, nikom se nije desilo ništa. Za to vreme na radio-vezi smo slušali ko je ranjen, kome fali municija, ko gde da "prenese vatru" i tako sve do popodne.

Tada sam zatražio da se privremeno povučemo jer su nam bokovi bili potpuno izloženi a nas 12 sami na ivici šume. Naređen je silazak u Batušu.

Očekivao je probleme pri povratku u bazu jer je preko radio-veze čuo da je nešto niže putem izrešetan major Duško Šljivančin i da mu je poginuo vozač, a njihov "pinc", je ostao preprečen.

- Na krivini ispred izrešetanog "pinca" izašao je vojnik Marko Marinković iz Kragujevca koji je navodio vozilo koje je guralo prepreku. Kada smo potom krenuli, posle nekoliko metara, čuo sam ispod sebe dve zaglušujuće eksplozije. Bio sam se u kupoli oklopnjaka sa vojnikom Durkom Osmanovićem koju je neka strašna snaga prosto otkinula a nas je bacila desetak metara u jarak. Naše vozilo je nagazilo minu, a dobili smo i raketni bacač u kupolu dok su vojnici iz prvog i trećeg BOV-a primili borbu sa teroristima - priča dalje Mišić.

Kad je pokušao da ustane shvatio je da mu je leva noga u čizmi polomljena, a potom je video da nema desnu potkolenicu. Prišao mu je vojnik i podvezao ga je opasačem pod koleno. Rekli su mu da je izgubio vojnike Žarka Stojkovića i Nikolu Popovića sa kojima je delio BOV.

- Dan kasnije u bolnici u Đakovici rečeno mi je da je Žarko iz moje posluge ipak preživeo i bio sam uslovno rečeno, srećan.Nikola je potvrđeno je stradao na mestu.

Posade oba moja BOV-a proveravali su uništeni oklopnjak i bili su ubeđeni da su dvojica kolega stradala u istom trenu od mine i eksplozija unutra. Nikom nije jasno kako se Žarko spasao niti on zna kad se probudio noću u izlomljenom vozilu. Pričao je da su ga probudili albanski "glasovi" i njihovi pokušaji da uđu u "zgužvano" borbeno vozilo.

Albanci su odustali, a Žarko kaže da su ga izvadili naši rezervisti nekoliko sati kasnije pošto im se javio. Žarko je danas vozač GSP u Beogradu - objašnjava Mišić.

Potporučnik Mišić iz Kaća danas je ratni vojni invalid. Kaže da mu nije žao jer se "našao gde je i kad je trebalo". Bio je potporučnik klase Vojne akademije iz 1998. koja je kompletna dobila prve dužnosti na KiM i svih njegovih 25 raketaša branilo je Kosmet.

Vojnik Nikola Popović nastradao je na Veliki petak 9. aprila na putu za Košare i svake godine, taj dan njegove borbene posade obeležavaju na Nikolinom grobu u Novom Pazaru.

- Mati Milanka nije bila prošle godine. Ona nas uz Radosava oca čeka u kući da obavimo parastos. Na groblje izlazi sa nama Nenad, Nikolin brat. Stvarno sam ponosan i na moje ostale nekadašnje vojnike: Žarka Stojkovića, Durka Osmanovića, Gorana Jevtića, Marka Marinkovića, Dragana Mitića, Srđana Petrovića, Predraga Bulovića, Predrag Krsmanovića, Đorđa Ružić i Aleksandra Zlatića, tri posade BOV-ova koje su prve izašle na "Boj na Košarama 1999".

Ministar odbrane Nebojša Stefanović

PONOSNI NA SVOJE HEROJE

SRBIJA se diči svojim herojima sa Košara i nikada neće dozvoliti da se zaboravi veličina njihovog podviga u odbrani otadžbine. Oni su više od dva meseca neustrašivo bili na braniku naše otadžbine i pokazali ko je i od čega je sazdan srpski vojnik.

Neustrašivi vitez koga, kada brani svoju svetinju, ni silina i nadmoć neprijatelja ni na tren neće pokolebati, vojnik za kog nema odstupanja u borbi za Srbiju.

Ovo je juče povodom 23. godišnjice od početka bitke na Košarama, izjavio potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović. On je naglasio da čuvajući sećanje na ovu bitku preduzimamo sve kako bi danas sačuvali mir i stabilnost Srbije.

Kafa na vatrenoj liniji

NISAM dugo bio oficir, nekih devet meseci kada sam dobio prvi čin i od 9. aprila 1999. sam ratni vojni invalid - bez patetike i samosažaljenja govori Petar Mišić. Od ratovanja sećam se svakakvih stvari ali kafu na Veliki petak, 9. aprila, 1999. ne mogu da zaboravim. Pili smo je usred okršaja sa teroristima dok su cevi bile užarene. Ne znam ko je doneo lonac kafe na položaje tri BOV-a na Plavoj zemlji ni da li je to bio zadatak "zastavnika" ili je "zastavnička džomba "sama skuvala kafu i kuražila vojnike. Zaboravio sam da pitam za ime tog hrabrog čoveka. Ako se ko seti da javi.

GINULO SE DA BI SE ŽIVELO

KADA se setim Velikog petka na Košarama 1999. i prvog dana ogromne albanske ofanzive prvo mi pada na pamet da nismo mogli da "izgubimo". Jednostavno nismo dali da provale u Srbiju i svi smo bili spremni da izginemo jedan za drugog. Oni nisu bili toliko voljni da ginu, nadali su se valjda da će NATO za njih pobediti - priča pukovnik Duško Šljivančanin u "Novostima". Dodaje da su 1999. ginuli i ranjavani da bi se posle živelo!

- Pre mene tim putem su preneli ranjene pukovnika Sinišu Trajkovića kome je razneta ruka na Košarama i potpukovnika Tomića koji je stradao i grđe - svedoči pukovnik.

- Na krivini usledila je paljba iz zasede i vojnik Miroslav Stojanović iz Leskovca i ja samo smo stigli da se pogledamo. On je ubijen na licu mesta, a ja sam ostao živ jer su teroristi preneli vatru na zatvorenu kabinu "pincgauera" misleći da su tu vojnici.

Pucnjava je stala kada se čulo "ura" iz šume. Naišli su vojni policajci iz Beograda pod komandom potpukovnika Ilinčića koji su iz razbili.

22. 02. 2022. u 00:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 18

TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)

MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.

14. 11. 2024. u 17:17