PUTOVALI smo gotovo tri dana do mađarske granice, budućnost nam je neizvesna, ne znamo šta nas čeka jer se kod nas ruši život. Moj brat je u Zaporožju, danima su bez struje i ne mogu da ga čujem, telefoni su mu prazni. Nedelju dana ne znamo ništa o njemu i njegovoj porodici, ni da li su živi, ni da li su dobro. Poslednji put kada smo ih čuli bili su u metrou, tamo su spavali, nisu imali hranu ni vodu, osim onog što im donesu volonteri. Želimo svetlu budućnost za našu ćerku, zato smo odlučili da sa njom odemo iz Ukrajine.

Komentari (0)