NAJTEŽE SMO VEĆ PREŽIVELI: Sa Srbima u Lipljanu, najvažnija "tačka" okupljanja im je crkvena porta u kojoj su dve svetinje

VIŠE, nekako, i ne znamo za strah. Izlazimo, kupujemo po okolnim albanskim radnjama, ali se, ipak, najslobodnije osećamo ovde u crkvenom dvorištu i oko njega. Znaju Albanci da smo ovde najbezbedniji pa nas povremeno provociraju. Naročito leti kada pored crkvenog dvorišta prodaju zelen iako imaju pijacu, ili tokom jeseni, drva. Ali mi koji smo ostali nikada nećemo otići iz Lipljana. Nadam se da smo ono najteže već preživeli. Malo ko nas posećuje, pa se, uglavnom, oslanjamo jedni na druge, i na svetinje i Boga.

Foto D. Zečević

Ovako nam govori Jovica Mirić (57) iz Lipljana, dok briše mermerne ploče u porti u kojoj se nalaze dve srpske svetinje, Crkva svetih Flora i Lavra i Hram Vavedenja Presvete Bogorodice. Dodaje i da iako mu je kuća svega nekoliko stotina metara od dve bogomolje, najsigurnije se oseća u blizini crkava. Štaviše, veruje da u svom domu nije bezbedan kao kada je kod hramova, pa kad u njih dođe, zabrinut je, veli, za suprugu koja uglavnom boravi kod kuće.

- Sada čuva unuče, pa je zaokupljena njime. Inače, teško nam je svima jer su u Lipljanu uglavnom ostali stariji Srbi. I svi smo se nekako začaurili u sopstvene probleme, tako da nam je jedino mesto gde možemo da se ispričamo, družimo i izjadamo jedni drugima ovde u crkvi - dodaje tiho Mirić.

Ne skriva da mu je žao i teško što mu je sin koji ima 26 godina, zbog posla otišao u Beograd. Kao i mnogobrojni drugi Srbi kojih je u Lipljanu do 1999. godine živelo više od 5.000 i još oko 2.000 u obližnjim mestima. Sada ih je u gradu na Sitnici, svega oko 350.

Izgradnja u Lipljanu posle 1999. "cveta" / Foto D. Zečević

- Ostali smo ovde u ulici oko crkve. To nam je radijus kretanja, jer ni grad više nije kao što je bio. Do rata je u Lipljanu bilo nekoliko zgrada, a sada ih ima više od stotinu - priča nam sredovečna žena dok kupuje u maloj srpskoj prodavnici prekoputa crkve.

Moli nas da je ne fotografišemo i da joj ne pominjemo ime. Kako kaže, ona i suprug žive od minimalca na ime rada u nekadašnjim preduzećima, a dvoje dece je otišlo za poslom. Zato se oseća usamljeno i raduje se jedino njihovim posetama.

- Nemamo gde, a i ne želimo da odemo odavde. A i gde bismo? Ovde su mi sahranjeni preci i jedino se ovde osećam kao svoj na svome - dodaje naš prethodni sagovornik Jovica i kroz osmeh priča da u ovom gradiću na centralnom Kosmetu ima još dvojicu imenjaka i prezimenjaka.

- Ovde sam sa suprugom i najmlađim sinom, koji pohađa prvi razred u ovdašnjoj Osnovnoj školi "Braća Aksić", dok su dvojica starijih na školovanju u Nišu. Jedan studira, a drugi je u srednjoj školi - priča nam sveštenik Dragiša Jerenić, paroh lipljanski.

Objašnjava da je Srbima po kosovskom sistemu lokalne samouprave naneta šteta jer je većina srpskih sela pripojena opštini Gračanica tako da sada u lokalnoj vlasti u Lipljanu nemaju svog predstavnika.

- Sada u gradu, u Novom naselju i u još nekoliko sela ima oko 700 srpskih duša. Svega, dakle, pet-šest odsto Srba, uglavnom starijih jer su im deca otišla zbog sigurnosti i posla. A, do 1999. je u ovom gradu, na istorijskoj reci Sitnici, živelo više od 90 posto Srba, dok su ostalo bili Albanci. Sada je situacija obrnuta - kaže paroh Jerenić. - Mi smo se već nekako privikli. Ali, nažalost, ni institucije koje treba da poštuju zakone to ne čine. Iako svaki službenik u opštini u policiji i drugim ustanovama mora da poznaje i albanski i srpski jezik, najčešće se toga ne pridržavaju i kažu da nas ne razumeju.

Sveštenik Dragiša Jerenić sa suprugom i najmlađim sinom / Foto D. Zečević

Pitamo sveštenika da li se osećaju bezbedno, a on odgovara:

- Albanci su shvatili da preostali Srbi ne žele da se isele, pa zbog toga sada primenjuju drugu taktiku, kojom gde god to mogu, otkupljuju srpska imanja. Jedino u tom smislu ne "atakuju" na naše dvorište jer ga štiti stara crkva. Oko nje nije dozvoljena gradnja i sa novogradnjom ne mogu mnogo da nam se približe, jer je zaštićena zona oko crkve 50 metara.

NAŠ ŽIVOT NIKADA NIJE PRESTAO

KADA govorimo o gradnji u Lipljanu i kada govorimo o zaštićenoj zoni oko naših svetinja, nije samo da ja branim crkvu, već branim urbani deo grada. Jer, ako uništimo kulturu šta smo uradili - pita se sveštenik Dragiša Jerenić. Pokrenuli smo i nekoliko akcija oko uređenja obe svetinje, jer uprkos svemu, naš život ovde nikada nije prestao, bez obzira na to koliko je Srba ostalo i pod kakvim uslovima žive!

Preporučujemo

Društvo

3 12

NEĆE SE ALBANSKA ZASTAVA VIJORITI NA MOJOJ OČEVINI: Ispovest bake Milene Pavićević, neustrašive Srpkinje iz Gnjilana (FOTO/VIDEO)

23. 02. 2022. u 12:27 >> 12:27

Kolumne

0 0

HEROINE POVRATKA: Marija i Dragica svojom upornošću daju ohrabrenje i nadu da će se više Srba ponovo naći u svojim domovima na KiM

14. 02. 2022. u 10:13

Politika

1 9

SRBI SU POSLEDNjI GALI U EVROPI: Arno Gujon opisao Francuzima život naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji (FOTO)

03. 02. 2022. u 22:35

Kolumne

0 0

ZNAJU LI ČEGA SE MILICA PLAŠI: Hoće li film o Martovskom pogromu dopreti do svesti zapadnih gledalaca

28. 01. 2022. u 10:27

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije