SUSRET SA ISTORIJOM, OBNOVA STARE SLAVE CRKVE: Vek od dobijanja Tomosa od Vaseljenske patrijaršije za ujedinjenje SPC

Дискурзивно играње са лако проверљивим историјским чињеницама, из нејасних разлога: једина канонска аутокефална црква српског народа је Српска црква Светог Саве ("Велики кодекс", Диптих Цариградске патријаршије); Карловачка и Црногорско-приморска митрополија никада нису биле аутокефалне, а митрополите ове друге посвећивали су пећки, потом карловачки као и руски патријарси; званични назив СПЦ у Даниловој Црној Гори је - Света Српска православна црква у Црној Гори, што је написано на првом листу акта који недостаје на приложеном факсимилу, гдје је приказан само други лист(?); у Томосу се говори о васпостављану древне "Пећке патријаршије све Србије" - Tомос, "Богословије...", Ускрс, 1220., (V. Laurent, Le Patriarcat Byzantin, vol I, fasc IV, st. 31-32, Paris, 1971) враћањем у јединство Српске цркве њених делова. У тексту се наглашава интересантна дистинкција Пећке патријаршије и СПЦ, као два независна ентитета, што је наивно! Дакле, не ради се о "уједињењу - три - аутокефалне цркаве...", већ - обнови Српске православне цркве. Од старих реликвија, изостављен је податак о краљевској круни Стефана Дечанског, која се и данас чува у Цетињском манастиру. Јурисдикцијско подручје "Пећке патријаршије и све Србије" садржано је у титули "Стефана, првог крунисаног краља Српске земље Далмације, Босне, Травуније, Диоклитије и Раса" (Жичка повеља), што је наслеђе целокупне територије Сплитске архиепископије Цариградске патријаршије и делова Драчке митрополије и Охридске архиепископије Цариградске патријаршије.