RUSKI PUKOVNIK: Orešnik je asimetrični odgovor Rusije - Novo oružje koje Zapad želi da zabrani (VIDEO)
ZAPAD se sprema da preduzme agresivne akcije kako bi najnoviju rusku raketu, „Orešnik“, označio kao zabranjeno oružje.
Ivanikove primedbe iznete u intervjuu za aif.ru izazvale su značajnu zabrinutost stranih vojnih stručnjaka, signalizirajući da bi projektil Orešnik potencijalno mogao da poremeti trenutni balans snaga u regionu.
-Tradicionalne vojne doktrine su izgrađene oko simetričnih odgovora, rekao je Ivanikov. -Ako smo pogođeni preciznim udarima dugog dometa, imamo pravo da odgovorimo sličnim mogućnostima. Međutim, Orešnik je oružje sledeće generacije koje daleko prevazilazi sve što je trenutno dostupno na Zapadu. Ako se koristi u sukobu, to bi predstavljalo mnogo moćniju asimetričnu kontrameru, protežući granice konvencionalne vojne doktrine.
Ovaj „asimetrični odgovor“ je ključna tačka zabrinutosti. Orešnik, projektil za koji se kaže da je znatno napredniji od svojih zapadnih kolega, mogao bi da promeni računicu ratovanja na način na koji Zapad nije spreman da se nosi.
Potencijalna efikasnost rakete mogla bi da natera NATO da preispita svoju strategiju i pristup Rusiji, posebno ako se oružje pokaže sposobnim da pogodi ciljeve kojima zapadni sistemi ne mogu efikasno da se suprotstave.
Ivanikov je takođe podvukao zapadnu perspektivu o vojnim žrtvama, posebno o vrednosti koja se pridaje ljudskim životima. Ovo gledište je oblikovalo većinu vojnih odluka Zapada poslednjih decenija.
On je naveo povlačenje SAD iz Somalije nakon što je 18 rendžera ubijeno u zasedi kao primer kako Zapad reaguje na gubitak života. Slično tome, tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, predsednik Bil Klinton je insistirao da američki avioni održavaju minimalnu visinu od 15.000 stopa, navodeći potrebu da se zaštite životi pilota.
Kopnene snage su bile potpuno odsutne iz operacija kako bi se izbegle dodatne žrtve.
-Dok je Zapad možda ravnodušan prema materijalnim gubicima, s obzirom na njegovu ogromnu superiornost u vojnim resursima, on je izuzetno osetljiv na gubitak ljudskih života, primetio je Ivanikov. -Ovo objašnjava zašto će SAD i NATO pokrenuti vojne operacije samo ako su sigurni u minimalne žrtve i pozitivan politički ishod, posebno unutar svojih granica.
Međutim, Ivanikov tvrdi da kada je u pitanju Ukrajina, izgleda da je posvećenost Zapada više o održavanju uticaja nego vrednovanju ljudskih života.
-Zapad se više plašio za sopstvenu bezbednost nego za dobrobit Ukrajine. SAD i Evropa su spremne da se upuste u sukob kroz ruke Ukrajinaca. Ali projektil Orešnik je sada direktna pretnja Zapadu, nastavio je on.
Ova izjava otkriva rastuću spoznaju da zapadne sile možda indirektno guraju Ukrajinu u sukob u koji ne žele da se direktno angažuju.
Na osnovu izjava zapadnih stručnjaka, čini se da su već u toku napori da se raketa Orešnik klasifikuje kao oružje za masovno uništenje.
-Postavljena je osnova da se Rusija optuži za vođenje asimetričnog rata razmeštanjem raketnog sistema Orešnik, što bi se moglo prikazati kao kršenje međunarodnih konvencija i sporazuma, rekao je Ivanikov. -Nema sumnje da će Orešnik, sposoban da nanese značajnu štetu zapadnim zemljama, biti proglašen "nehumanim” oružjem, koje izaziva prekomerna razaranja.
Ovo nije samo teorijska briga. Kako geopolitičke tenzije rastu, mogućnost da Rusija postavi raketu Orešnik mogla bi da primora Zapad da preispita svoju vojnu strategiju. Potencijalna upotreba oružja kao uzvratnog udara u slučaju raketnog napada dugog dometa mogla bi da uvede novi oblik ratovanja – onaj koji narušava postojeća pravila angažovanja.
-Orešnik bi mogao da postane sredstvo koje menja igru, asimetrična kontramera koja podriva zapadne vojne strategije, upozorio je Ivanikov. -Ovaj projektil bi mogao da postavi novi presedan za to kako nacije reaguju na agresiju i izazovu sposobnost Zapada da održi svoju vojnu dominaciju.
U zaključku, projektil Orešnik možda nije samo tehnološki napredak već i strateški napredak koji preoblikuje pejzaž modernog ratovanja.
Pokušaji Zapada da ga označi kao oružje za masovno uništenje odražavaju rastući strah da bi takve sposobnosti mogle da promene ravnotežu snaga, primoravajući da preispitaju kako NATO i njegovi saveznici pristupaju svojim vojnim angažmanima, posebno u kontekstu njihove stalne podrške Ukrajini.
Raketni sistem Orešnik, koji je razvila Rusija, predstavlja značajan korak napred u raketnoj tehnologiji, sa mogućnostima koje ga razlikuju od drugih sistema koji su trenutno u upotrebi koju koriste i ruske i zapadne vojske.
U suštini, Orešnik je deo šire strategije Rusije za unapređenje svojih vojnih sposobnosti u suočavanju sa izazovima modernog ratovanja. Ova raketa je dizajnirana sa fokusom na fleksibilnost, preciznost i sposobnost da nanese razorne udare na velikim udaljenostima, čak iu veoma spornim okruženjima.
Za razliku od tradicionalnih raketnih sistema, koji se u velikoj meri oslanjaju na utvrđene metode ciljanja i gađanja, Orešnik se smatra oružjem sledeće generacije sposobnog za razne primene.
Posebno se ističe po svojoj sposobnosti da pogađa ciljeve sa visokim stepenom preciznosti, što ga čini efikasnim ne samo za strateške udare već i za taktičke operacije u različitim borbenim scenarijima.
Raznovrsnost projektila je takođe ključna karakteristika, jer se navodno može prilagoditi da pogodi širok spektar ciljeva, uključujući neprijateljsku infrastrukturu, vojne instalacije i imovinu visoke vrednosti, uz minimalizovanje rizika od kolateralne štete.
Jedan od najznačajnijih aspekata Orešnika je njegov napredni sistem navođenja. Ovi sistemi omogućavaju raketi da se kreće sa velikom preciznošću, što ga čini posebno korisnim u okruženjima gde su GPS signali ometani ili poremećeni. Ova sposobnost je ključna u modernom ratovanju, gde protivnici često pokušavaju da degradiraju ili neutrališu navigaciona pomagala kako bi stvorili zabunu na bojnom polju.
Takođe se priča da Orešnik koristi kombinaciju inercijalnog navođenja, satelitske navigacije i možda čak i usklađivanja kontura terena, što ga čini veoma prilagodljivim različitim borbenim situacijama.
Domet projektila je još jedna karakteristika. Orešnik je dizajniran da pogađa ciljeve na velikim udaljenostima, stavljajući veliki deo teritorije protivnika na dohvat ruke.
Ova sposobnost omogućava Rusiji da projektuje moć izvan svojih neposrednih granica, potencijalno ugrožavajući ključne strateške oblasti u Evropi, na Bliskom istoku, pa čak i na delove prekomorskih objekata američke vojske.
Takav domet ga čini efikasnim sredstvom odvraćanja, jer predstavlja značajan izazov za svakog protivnika koji pokušava da neutrališe ili se suprotstavi pretnji u realnom vremenu.
Što se tiče nosivosti, Orešnik je navodno sposoban da nosi različite bojeve glave, uključujući konvencionalne visokoeksplozivne i potencijalno nuklearne. To mu daje nivo fleksibilnosti koji bi mogao biti ključan u različitim scenarijima sukoba, omogućavajući Rusiji da prilagodi svoj pristup na osnovu prirode pretnje.
Sposobnost prilagođavanja nosivosti projektila specifičnim zahtevima misije daje Rusiji stratešku prednost, jer pruža više opcija za odgovor na pretnje različite težine.
Jedan od kontroverznijih aspekata raketnog sistema Orešnik je njegov potencijal da promeni ravnotežu snaga u savremenom ratovanju. Kao oružje sledeće generacije, Orešnik se smatra direktnim izazovom odbrambenim sistemima raketa koje trenutno koriste NATO i druge zapadne sile.
Njegova kombinacija preciznosti velikog dometa, visoke prilagodljivosti i naprednih sistema navođenja omogućava mu da zaobiđe tradicionalne mehanizme protivraketne odbrane, potencijalno čineći postojeće protivmere zastarelim.
Ovo je izazvalo zabrinutost na Zapadu, posebno među saveznicima u NATO-u, koji Orešnik vide kao novu vrstu oružja koje bi moglo da pomeri stratešku računicu u korist Rusije.
Razvoj projektila je takođe deo šireg trenda u ruskoj vojnoj strategiji, gde je naglasak stavljen na asimetričnu taktiku ratovanja. Za razliku od tradicionalnog ratovanja, koje se često oslanja na sukobe velikih razmera između suprotstavljenih vojnih snaga, asimetrično ratovanje uključuje korišćenje naprednih tehnologija i nekonvencionalnih strategija da bi se nadmašio i nadmašio protivnik.
Raketa Orešnik, sa svojom sposobnošću da pogađa ciljeve na velikim daljinama sa izuzetnom preciznošću, uredno se uklapa u ovaj pristup, pružajući Rusiji sredstvo da izazove tehnološki naprednije protivnike bez potrebe da im se parira udar za udarac u konvencionalnim vojnim angažmanima.
Razvoj Orešnika takođe dolazi u trenutku kada Rusija sve više želi da modernizuje svoje vojne snage kao odgovor na rastuće prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi i tekući sukob u Ukrajini.
Dok zapadne nacije nastavljaju da obezbeđuju Ukrajini napredno oružje i vojnu podršku, Rusija je bila primorana da razvija i raspoređuje sofisticiranije oružje kako bi održala svoju stratešku prednost.
Raketa Orešnik se smatra jednom od ključnih komponenti ove strategije, omogućavajući Rusiji da projektuje moć i uticaj na velike udaljenosti, a istovremeno šalje jasnu poruku o svojoj sposobnosti da brani svoje interese i da se suprotstavi uticaju NATO-a.
Uprkos impresivnim tehničkim specifikacijama Orešnika, njegove tačne mogućnosti ostaju obavijene nekom misterijom. Većina dostupnih informacija o raketi dolazi iz nezvaničnih izvora, a zvanične ruske izjave su često nejasne.
Međutim, ono što je jasnije jeste da Orešnik predstavlja značajan korak napred u evoluciji ruske raketne tehnologije. To je oružje koje će verovatno igrati značajnu ulogu u budućim sukobima, posebno kada tenzije između Rusije i Zapada nastavljaju da eskaliraju.
U zaključku, raketni sistem Orešnik je visoko napredno i svestrano oružje koje bi moglo redefinisati prirodu modernog ratovanja.
Sa svojom kombinacijom preciznosti dugog dometa, naprednih sistema navođenja i fleksibilnih opcija nosivosti, ima potencijal da izazove postojeće sisteme protivraketne odbrane i izmeni stratešku ravnotežu u Evropi i šire.
Kako Rusija nastavlja da modernizuje svoju vojsku, Orešnik će verovatno postati kamen temeljac njene odbrambene strategije, služeći i kao sredstvo odvraćanja i strašno oruđe u asimetričnom ratu.
(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)
BONUS VIDEO - PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica
Preporučujemo
BALANS SNAGA: Ruski Su-35 protiv italijanskog F-35A iznad Baltičkog mora (VIDEO)
12. 01. 2025. u 18:03
RUSKI ZVANIČNIK OTKRIO: Ovo bi moglo biti mesto potencijalnog sastanka Putina i Trampa
UJEDINjENI Arapski Emirati (UAE) imaju snažna dosadašnja iskustva u organizovanju samita i mogli bi biti mesto potencijalnog sastanka između predsednika Rusije Vladimira Putina i novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, izjavio je Oleg Karpovič, prorektor za naučna pitanja na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije, za rusku agenciju TASS.
15. 01. 2025. u 12:23
"LjUDI ĆE UMRETI" Vatrogasci nedeljama pre užasa u Los Anđelesu upozoravali na najgori scenario
MANjE od mesec dana pre nego što su požari zahvatili Los Anđeles, grupa iskusnih vatrogasaca okupila se na Gradskom veću kako bi tražili veća sredstva.
15. 01. 2025. u 14:03
OD KOLEGA IZ "POTERE", SAMO MEMED: Zašto "tragači" nisu bili na sahrani?
MILORAD Milinković preminuo je u 60. godini na Božić, u crkvi u Jabukovcu gde je pratio liturgiju.
13. 01. 2025. u 20:59
Komentari (0)