TABLETIMA LEČE DEMENCIJU: Crveni krst promoviše kognitivne vežbe za obolele od Alchajmera i sličnih oboljenja

OKO 10 miliona ljudi na našem kontinentu pati od demencije, a veruje se da će se taj broj udvostručiti do 2030. U Srbiji se taj broj kreće oko 140.000, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije za Evropu. Sa druge strane, troškovi nege obolelih procenjeni su na 604 milijarde dolara.

Foto Shutterstock

Ipak, ove osobe ostaju "nevidljive" u javnozdravstvenom planiranju. A kada jedna osoba pati od demencije, pati cela porodica, a ne samo ta osoba, kaže Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije.

Ova organizacija pokrenula je nedavno projekat "Pružanje usluga nege kroz inovativne centre za podršku u zajednici". Todorović ističe da su ljudi sa demencijom pod velikim rizikom od društvene marginalizacije i zlostavljanja, pa usluge u okviru projekta obuhvataju i kućne posete, ali i pružanje podrške kroz jednostavne aktivnosti i preventivne mere.

Četrdeset volontera posećivaće približno 40 osoba sa kognitivnim poremećajima ili demencijom u Somboru i Pirotu, gde se program trenutno sprovodi. Oni će pružati i podršku neformalnim negovateljima koji žive sa starijima. Inovativni deo projekta su kognitivne vežbe.

- Obučeni volonteri posećivaće ih najmanje jednom nedeljno i pored psihosocijalne i praktične podrške imaće redovne kognitivne vežbe na tabletima - kaže Todorović. - Koristiće poseban softverski paket, kreiran na Istraživačkom institutu Joaneum iz Austrije. Sa svakim korisnikom će osoblje Centra pre i posle intervencije raditi merenje korišćenjem upitnika mini mental (MMSE) i skale opšte depresije (GDS).

Kako objašnjava naša sagovornica, vežbama će se stimulisati postojeći mentalni kapaciteti da bi se usporio razvoj bolesti, a osobe sa kojima se radi imaće aktivnost koja će ih okupirati, zabaviti i pružiti im socijalni kontakt.

- Kognitivnim vežbama na tabletima promovisaćemo percepciju, raditi na poboljšanju koncentracije i pažnje, promovisanju asocijativnog mišljenja. Cilj je poboljšanje kratkoročne i dugoročne memorije, unapređenje jezičkih veština, promovisanje logičkog mišljenja i rešavanja problema, podsticanje kreativnosti i mašte, povećanje opsega pokreta. Vežbe se sastoje iz različitih delova: slika, pronalaženja razlika na slikama, sastavljanja pazli, praćenja brojeva, postavljanje brojeva po redosledu, rešavanja problema i ponavljanje pesama - navodi naša sagovornica.

Ovakvim redovnim vežbama može se odložiti progresija bolesti, jer se stimulišu moždane funkcije koje su još dostupne. Program je dizajniran da motiviše ljude da budu mentalno i motorički aktivni, stimuliše mentalne procese i stvaraju se nove veze u mozgu.

Todorovoć, takođe, ističe da svaka osoba sa dijagnozom Alchajmerove bolesti ili srodnog poremećaja mora da bude obaveštena o dijagnozi i dobija odgovarajuću, kontinuiranu medicinsku negu. Zaslužuje i da bude produktivna u radu i rekreaciji onoliko dugo koliko je to moguće, da bude tretirana kao odrasla osoba, a ne kao dete, i da se njene emocije, kada ih izražava, primaju sa ozbiljnošću.

- Ne bi trebalo da prima psihotropske lekove ako je to ikako moguće, treba da živi u bezbednom i predvidivom okruženju da svaki dan može da ispuni smislenim aktivnostima, da redovno provodi vreme napolju, da ima fizički kontakt, uključujući zagrljaje i držanje za ruke, da bude u društvu onih koji poznaju njenu životnu priču, uključujući njene kulturne i verske tradicije, da se o njoj staraju osobe dobro obučene za negu dementnih - ističe naša sagovornica.

Istraživanje sindroma sagorevanja kod neformalnih negovatelja pokazalo je da intenzivnija nega, koja podrazumeva više časova nedeljno, može uzrokovati emocionalni stres, fizički zamor, ograničeno učešće u društvenom životu, smanjen apetit i poremećaje spavanja, kao i uvećan rizik od mortaliteta i mentalnih poremećaja.

NEGU PRUŽA UGLAVNOM PORODICA

PREMA izvodima iz javnih politika koje objavljuje Evropski centar za istraživanja iz Beča, procena je da u EU približno 100 miliona ljudi pruža neformalnu negu i da 80 odsto pružene nege dolazi iz porodice. Zvanični podaci o broju neformalnih negovatelja u Srbiji ne postoje, a procene se mogu uraditi na osnovu broja korisnika prava na novčana davanja za pomoć i negu drugog lica u sistemu PIO fonda i u sistemu socijalne zaštite. On se kreće oko 78.000, što predstavlja oko 1,1 odsto ukupne populacije.

Preporučujemo

Društvo

0 3

DEMENTNI BRIGA SAMO ZA SVOJU PORODICU: Oko 140.000 obolelih u Srbiji od Alchajmerove bolesti godinama čeka na dnevni boravak

30. 10. 2021. u 10:28

Beograd

0 0

DNEVNI BORAVAK ZA DEMENTNE 2023. GODINE: Gerontološki centar u Beogradu dobija nove objekte

20. 09. 2021. u 18:57

Društvo

0 0

GERONTOLOŠKI CENTAR U PRESTONICI UVODI NOVE USLUGE: Beograd uskoro dobija dnevni boravak za dementne

20. 09. 2021. u 13:37

Dr Novosti

0 11

SEKS ŠTIT OD DEMENCIJE: Redovni intimni odnosi u srednjim godinama sprečavaju gubitak pamćenja?

21. 09. 2021. u 14:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije