PROTOJEREJ stavrofor Ljubivoje Radović kaže da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Sveti Nikola je devojacka slava moje majke. Deda i baba su ziveli 600+ km daleko od Beograda i nismo mogli da idemo u ovo doba godine. Znam samo da u toj sredini tradicionalno nije postojala posna slava. Postilo se iskljucivo na Badnji dan i Veliki petak. Pretpostavljam zato jer u zabacenim lickim selima nije bilo moguce kupiti ni uzgajati ribu, morske plodove, lignje, brokulu, ... a prasetine, jagnjetine, jaretine, suvog mesa, pihtija i cvaraka za predjelo, pasulja za prebranac, mesa za sarmu, itd. bilo je u izobilju. Mnogi kolonisti, izbeglice i ostala lica poreklom iz tih krajeva i dalje ovde neguju ovu tradiciju iz rodnog kraja. 90-ih godina u beogradskim pekarama najvise su se usluzno pekli prasici dan uoci Svetog Nikole. Ne znam sadasnje statisticke podatke.
Komentari (5)