ISTORIJSKI DODATAK - BORBA ZA GRAĐANSKA PRAVA: Beogradski intelektualci su odlučili da osnuju Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja

DANA 10. novembra 1984, tačno pre 27 godina, na adrese Skupštine SFR Jugoslavije i SR Srbije, kao i na adrese četrdesetak redakcija jugoslovenskih listova i radio-televizijskih stanica, stiglo je pismo o kome se munjevitom brzinom proneo glas, uz ostalo i zato što je fotokopije tog teksta mnogim pojedincima u Beogradu odmah razdelio neumorni Ilija Moljković, višegodišnji, aktivni borac za ljudska prava i radikalni kritičar moralne kvareži društva, društvenih i državnih ustanova, medija i, pogotovo, partijskih i državnih vrhuški, slepih za dubinu društvene krize, okrenutih očuvanju sopstvenih privilegija.

Dušan Čkrebić i Ivan Stambolić / Arhiva

Ovde donosimo integralni sadržaj tog pisma upućenog na pomenute adrese, dokumenta od velike važnosti za bolje razumevanje jednog prohujalog vremena, o ondašnjim društvenim prilikama i ljudima koji su stvorili, prema rečima Dobrce Ćosića, "najznačajniju i najugledniju ustanovu slobode u Titovoj Jugoslaviji":

- SUĐENjA ljudskom mišljenju, ne samo "verbalnom deliktu" nego i zaplenjenim rukopisima, učestala su u našoj zemlji, postajući ideološki i pravno legitiman metod političkih obračuna vlasti sa svojim neistomišljenicima. Vladavina birokratske samovolje svagda onemogućuje vladavinu prava i nezavisnost sudstva, tih pretpostavki demokratskog i civilizovanog društva. Drakonska kazna Vojislavu Šešelju (osam godina robije!), hapšenje beogradskih intelektualaca i suđenje šestorici - Vladimiru Mijanoviću, Pavlušku Imširoviću, Miodragu Miliću, Milanu Nikoliću, Dragomiru Olujiću i Gordanu Jovanoviću, za intelektualne dijaloge u privatnim stanovima i rukopise policijski zaplenjene, kao i neke ranije sudske presude u drugim krajevima Jugoslavije, zatim progoni sa radnih mesta "moralno-politički nepodobnih" građana, moraju ozbiljno da zabrinu svakog mislećeg i časnog čoveka. Ta suđenja i hapšenja predstavljaju očito gaženje osnovnog ljudskog prava - prava čoveka da slobodno misli i javno saopštava svoje mišljenje. Suđenja ljudskom mišljenju i onemogućavanje slobode izražavanja, na našem prostoru istorijski znače ne samo povratak u davno prošla vremena nego i kršenje Ustava SFRJ, Univerzalne deklaracije o pravima čoveka Ujedinjenih nacija, Helsinških i drugih međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima, na čije se poštovanje obavezala SFRJ kao država. Subjektivna javna prava su u jugoslovenskom prostoru redukovana i izvesnim nedemokratskim zakonima (Zakon o sprečavanju zloupotrebe štampe i drugih vidova javnog informisanja, Zakon o osnovama državne bezbednosti, pojedine odredbe Krivičnog zakona SFRJ, republički zakoni o javnom informisanju i izdavačkoj delatnosti i dr.), suštinski suprotstavljenim slovu i duhu Ustava SFRJ, pa su time ta prava ostala i bez zakonske zaštite. Građani su lišeni širih i realnih mogućnosti da brane i zastupaju pravo na slobodu mišljenja i dostojanstvo čovekovo, njegovo neprikosnoveno pravo na svoje uverenje, istinu, pravdu, stvaranje. Takvo stanje ruši ugled naše zemlje pred demokratskom svetskom javnošću; prijatelji Jugoslavije i svi oni koji su sa moralnom podrškom i nadom u demokratski i humani socijalizam gledali u našu zemlju, danas bivaju razočarani i zabrinuti za budućnost jugoslovenskog društva.

POBUĐENI humanističkim i socijalističkim razlozima, odlučili smo da osnujemo Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja.

Odbor će delovati na ovim opštim načelima: sloboda ljudskog mišljenja i izražavanja, jedna od osnovnih tekovina civilizacije u kojoj živimo, potvrda naše građanske i ljudske emancipacije, osnova i izraz integriteta i identiteta ljudske ličnosti, elementarna je pretpostavka društvenog i kulturnog života, naučnog i umetničkog stvaralaštva.

Sloboda mišljenja i izražavanja nije vlasništvo, dar i privilegija nijedne klase, društvene grupe, partije i državne vlasti; ta sloboda i to pravo je sveljudsko, pa je i njihovo ostvarivanje ili ugrožavanje stvar umnosti i savesti svih građana društvene zajednice. Na toj se pretpostavci i obrazuje Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja.

Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja predstavlja slobodnu zajednicu kulturnih, naučnih i javnih radnika, spremnih da javno brane slobodu mišljenja i izražavanja. Odbor to čini u veri da sloboda misli, kao temeljno ljudsko pravo, predstavlja jedan od bitnih uslova svih drugih sloboda i prava, izraz ljudskog dostojanstva, koje se ispoljava i saglasnošću između misli i javne reči, između javne reči i ljudskog dela.

Ilija Moljković, Miloš Minić i Tanasije Mladenović

ODBOR smatra da svaki čovek ima neprikosnoveno pravo na svoje mišljenje i izražavanje na temelju Ustava SFRJ i Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija, kao i dužnost da takvu slobodu prizna drugima. Državna i politička vlast ne dodeljuje to pravo građanima po svojoj volji, niti ga može uskratiti po vlastitom nahođenju i političkoj koristi, već je dužna da ga dosledno garantuje i praktično omogućuje.

Odbor će pružati podršku građanima koji su izloženi progonu zbog iznošenja vlastitog mišljenja. U svom delovanju oslanjaće se na sudska akta, novinske i druge izveštaje, nalaze pravnih stručnjaka i pomoć ljudi dobre volje i osetljive savesti, spremnih da na odgovarajući način doprinesu slobodi mišljenja. Odbor će se zalagati za oslobođenje ljudi uhapšenih zbog svojih uverenja. Odbor neće braniti nikog koji propoveda nasilje, mržnju i suprotstavljanje osnovnim ljudskim i građanskim pravima, utemeljenim Ustavom SFRJ i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija.

Odbor će nastojati da o svojim akcijama i stavovima obaveštava javnost. Odbor se nada da će time doprinositi unapređivanju i zaštiti ljudskih, građanskih, političkih i kulturnih prava. Odbor će svoje zahteve i stavove iznositi javno i odgovorno. Oblike i metode delovanja Odbora, zasnovane na izloženim načelima i međusobnom poverenju članova, kao i izbor potpisnika javnih dokumenata, određuju i vrše članovi Odbora", navedno je na kraju ovog programskog teksta koji je potpisalo je 19 njegovih članova.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

Titov izlokan put pun kaljuga

ONO O ČEMU se već duže vreme govorilo u kritički nastrojenim krugovima u Beogradu i među novinarima, konačno je isplivalo na danje svetlo, Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja započeo je svoj život. Kako je sve započelo i kako je ova "ustanova slobode" osnovana, s mnogo detalja je opisao Dobrica Ćosić u svojim zapisima.

Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja delovao je od početka novembra 1984. do druge polovine 1989. godine. Aktivnosti su prekinute u predvečerje uvođenja parlamentarnog poretka u Srbiji, kada su članovi procenili da će njegovu ulogu na sebe preuzeti političke stranke i nove demokratske ustanove.

Dokumenti svedoče da je u središtu aktivnosti ovog Odbora, a to će reći i srpske kritičke inteligencije, bila borba za ljudska i građanska prava, za radikalne, demokratske reforme Titove Jugoslavije, oslonjena, kako piše Dobrica Ćosić, na "ponornu tradiciju slobodarske misli i intelektualnog borenja najboljih ljudi srpskog naroda u poslednja dva veka za humanističku i demokratsku kulturu i progres srpskog društva dostizanjem najnaprednijih društava u Evropi i svetu".

POSLE hapšenja "beogradske šestorice" Đosić u svom dnevniku iznosi prognozu da će se hapšenja nastaviti, da su na redu, kako piše, "mi - profesori i ja". Navodi ogorčenost Ljube Tadića, njegov zahtev "da nešto preduzmemo" i da je njihova "intelektualna grupa saglasna da treba javno da se branimo od represija vlasti".

 

Pismo Dobrice Ćosića Predsedništvu Crne Gore

Za Titove naslednike u Srbiji, Miloša Minića, Ivana Stambolića, Dražu Markovića, Nikolu Ljubičića i druge piše da nastavljaju "Titovim putem", ali je taj put "toliko izlokan i s tolikim kaljugama da su im se 'samoupravna' kola do osovina zaglavila".

"Ideološka kriza je toliko duboka da birokratska oligarhija mora represijama i terorom da je ograničava. Titoistička oligarhija Jugoslavije i njen policijski poglavar Stane Dolanc odlučni su da uguše beogradsku opoziciju. Antisrpska koalicija je u tome jedinstvena. Seme otpora i bune u Srbiji mora da se zatre", navodi Ćosić.

Pošto su Vladimir Mijanović, Pavluško Imširović i Milan Nikolić već desetak dana štrajkovali glađu, kao i Vojislav Šešelj u sarajevskom zatvoru, u Beogradu je 6. juna 1984. osnovan Humanitarni odbor koji je od najviših predstavnika vlasti tražio njihovo puštanje na slobodu. Uz Ćosića, članovi odbora bili su Tanasije Mladenović, Ljubomir Tadić i Nikola Milošević iz Beograda, Rudi Supek iz Zagreba i Taras Kermauner iz Ljubljane.

PREDSEDNIKU Predsedništva SFR Jugoslavije Veselinu Đuranoviću i predsedniku Predsedništva SR Srbije Dušanu Čkrebiću, uputili su 22. juna novi protest, pošto su dvojica predsednika prethodni propratili ćutanjem, potvrđujući tako "svoju ravnodušnost prema životima" nezakonito i nepravedno uhapšenih štrajkača glađu.

"Istražni organi, pod rukovodstvom Službe državne bezbednosti i Vašim političkim pokroviteljstvom - navedeno je u pismu Đuranoviću i Čkrebiću - očigledno nastoje da dugotrajnom nasilnom ishranom primoraju štrajkače glađu na kapitulaciju. Moram Vam reći da takva 'pobeda' nije dostojna civilizovane vlasti i Vas, najviših državnih funkcionera; istorija socijalizma valjda nas je ubedila da je takva 'pobeda' neizbrisiv moralni poraz socijalizma i Komunističke partije. A Jugoslavija je u ovim danima jedina evropska zemlja u čijim zatvorima ljudi štrajkuju glađu, protestujući protiv nasilja i bezakonja."

Nova protestna pisma Humanitarnog odbora poslata su na niz adresa, prvim potpisnicima su se pridružili i novi - Mihailo Marković, Zagorka Golubović, Svetozar Stojanović, Nebojša Popov i Dragoljub Mićunović.

Odjeka nije bilo ni sa jedne strane, ali su sudovi radili punom parom. Bila su to zvona za uzbunu, rad na osnivanju Odbora za za odbranu slobode misli i izražavanja je ubrzan, odluka da se pruži organizovan otpor represiji režima definitivno je sazrela.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

Misleći i časni ljudi žele promenu

IZVORNA IDEJA o Odboru podrazumevala je njegov nedvosmislen jugoslovenski karakter, delovanje na teritoriji čitave Jugoslavije i odbranu ljudskih prava, slobode misli i govora svih njenih građana, bez obzira na nacionalnu, versku i ideološku pripadnost i uverenja. U tom duhu je bilo intonirano i pismo javnosti koje su potpisali Dobrica Ćosić, Rudi Supek i Taras Kermauner.

U prošlonedeljnom "Istorijskom dodatku" je potanko objašnjeno, iz pera Koste Čavoškog, kako je ta ideja jedinstvenom nastupu intelektualaca na liniji Beograd - Zagreb - Ljubljana propala. Uprkos tome, u svom petogodišnjem delovanju Odbor je čvrsto ostao na jugoslovenskim pozicijama, dižući glas protiv progonjenih i ugrožavanja njihovih ljudskih prava, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost ili na idejna uverenja.

Dobrica Ćosić / Arhiva "Novosti" i "Borbe"

Potvrđeno je to docnije, u slučajevima Alije Izetbegovića, Vladimira Šeksa, Dobroslava Parage, da pomenemo samo te primere.

Dobrica Ćosić je ostavio dragocen trag o tim prvim danima novembra 1984. godine, kada ubrzano radi na osnivanju Odbora:

"Nailazim na podršku svih s kojima razgovaram. Osobito su borbeni Čavoški, Ljuba, Mihiz, Mića, Matija, Dragoslav, Mladen... Malo je akademika s kojima sam razgovarao i koji su odbili da budu članovi Odbora. Smučilo se svima. Misleći i časni ljudi žele promenu, žele reforme Jugoslavije, žele demokratiju, žele odlazak vladajućih nacionalnih i partokratskih oligarhija.

SA KOSTOM Čavoškim, najhrabrijim i najvrednijim opozicionarom iz naše grupe, jakom i moralnom ličnošću i sposobnim pravnikom, pišem program delatnosti Odbora. Kosta daje pravnu argumentaciju odbrane slobode misli i izražavanja, ja ostalo. Sarađujemo istomišljenički", zapisao je Ćosić.

"Želim da u Odboru - nastavlja u svojim beleškama - budu najhrabriji intelektualci. Nastojaću da bude što više akademika. Da vlast ima veliku nevolju kada nas hapsi. Tada će za naša hapšenja i progon saznati čitav svet. Đilas ima pravo. On se branio svetskom javnošću. U meni su dugo delovale komunističke predrasude: strah od zapadnjačke manipulacije i strah od kompromitovanja u domaćoj javnosti, koja zbog svog zatvorenog, ideološkog, državnog patriotizma ne razume ono što se naziva "saradnja sa spoljnim neprijateljima". Saradnju sa inostranom štampom jugoslovenska javnost smatra "Đilasovim putem", pa se anatemiše i osuđuje svako ko kritiku našeg poretka objavljuje u stranoj štampi. Imaću muku da neke stare komuniste i skrupulozne patriote, kakav je, na primer, Gojko Nikoliš, oslobodim straha od "neprijateljske manipulacije".

Pre nego što će 10. novembra 1984. godine biti upućeno pismo jugoslovenskoj i srpskoj skupštini, kojim su ova tela obaveštena o osnivanju Odbora, Ćosić je zabeležio:

Mića Popović

"IPAK SE NEKAKO uspelo: organizovali smo Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja. Nažalost, svih devetnaest članova je iz Beograda. Trinaestorica su iz Srpske akademije nauka i umetnosti. Odbor će da radi u ateljeu Miće Popovića, u potkrovlju Akademije, a ja ću predsedavati. Sastav Odbora je skoro idealan. U njemu su sve ugledne ličnosti. Možemo se malo žaliti što nema više hrabrih 'staraca', kakvi su Andrija Gams, Gojko Nikoliš i Tanasije Mladenović. Od mlađih intelektualaca, u Odboru je, pored Koste Čavoškog, koji je s grupom profesora proteran s Pravnog fakulteta zbog suprotstavljanja kobnom Brionskom ustavu iz 1974, i advokat Ivan Janković, obrazovani pravnik, Kostin vršnjak. Nastojaću da što pre u Odbor učlanimo i Vojislava Koštunicu. Jezgro Odbora čine ljudi moje generacije. Mladi nemaju autoritet i ugled koji je sada, bar u prvoj fazi delanja, neophodan Odboru. Dogovorili smo se da u Odboru iz naše 'stare opozicije' - grupe profesora, budu samo Ljuba i Mihailo. Ostali su 'rezerva'. To je zato da 'praksisovci' ne bi prejako obojili Odbor. Moj glavni cilj je bio da Odbor bude istinski pluralistički forum srpske inteligencije, u kome će biti zastupljen čitav spektar današnjih ideoloških shvatanja, a koje će da ujedinjuje borba za osnovno ljudsko i demokratsko pravo: slobodu misli i govora. Od Gamsa do Jankovića, od Mihiza do Tadića, od Matije do Markovića, od Tase do Srejovića, od Nikoliša do Miće... Takav personalni sastav Odbora, verujem, potvrđuje moju pokretačku ideju", napisao je Dobrica Ćosić u svom dnevniku.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Društvo

0 2

ISTORIJSKI DODATAK - PROGON I ODMAZDA NEISTOMIŠLjENIKA: Hapšenja, gubitak posla, oduzimanje pasoša zbog kritičkih reči

31. 10. 2021. u 17:14

Društvo

0 0

ISTORIJSKI DODATAK - TIHA REPRESIJA DOVODI DO AUTOCENZURE: Članovi Odbora su bili jednoglasni da šire koncept slobode

30. 10. 2021. u 17:14

Društvo

0 9

ISTORIJSKI DODATAK - U LUDNICU ZBOG PRIJAVE PROTIV TITA: Zloupotreba psihijatrije u političke svrhe

29. 10. 2021. u 17:14

Društvo

0 1

ISTORIJSKI DODATAK - SLOVENCI I HRVATI NEĆE SA SRBIMA: Predistorija osnivanja Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja

28. 10. 2021. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije