KAD SEDNEM U VRANJU PRIĐE MI DVADESTORO: Dragan Tomić, pre gotovo sedam godina se i zvanično penzionisao, ali aktovku nije okačio o klin

S. J. M.

17. 09. 2021. u 11:40

FABRICI nameštaja iz Vranja "Simo Pogarčević" daleke hiljadu devetsto šezdeset i neke skratio je naziv u "Simpo".

КАД СЕДНЕМ У ВРАЊУ ПРИЂЕ МИ ДВАДЕСТОРО: Драган Томић, пре готово седам година се и званично пензионисао, али актовку није окачио о клин

Foto P. Milošević

Tad nije očekivao da će to ime vremenom postati i njegov neodvojivi nadimak. Dragomira Dragana Tomića (84) i dan-danas svi znaju kao - Dragan Simpo. Najviše zbog toga što je punih 50 godina bio na čelu ove kompanije sa juga Srbije i što je od nje u jednom periodu stvorio nadaleko čuveni srpski brend.

Iako je tokom devedesetih šest godina bio ministar i prvi potpredsednik u Vladi Srbije, a punih 20 godina i poslanik u Saveznoj skupštini SFRJ, sebe je uvek smatrao isključivo privrednikom, a ne političarem.

"Simpo" je decenijama bio sinonim za Dragana Tomića, ali i Tomić za ovu kompaniju. Ta činilo se neraskidiva veza prekinuta je pre gotovo sedam godina kada se Tomić i zvanično penzionisao, ali nije aktovku okačio na klin. Nastavio je da se bavi biznisom, samo što proteklih nekoliko godina nije podizao nove fabrike, kako je to činio u dugogodišnjoj karijeri, već se bavio konsaltingom. Otvorio je firmu za savetovanje privrednika, ali kako nam kaže to je sada u fazi gašenja.

I dalje živi u Beogradu, u koji se doselio davne 1974. godine, kako bi lakše mogao da putuje i održava kontakte sa stranim partnerima. U to doba mnogi nisu želeli da dođu na sastanke u Vranje, u kojem tad nije bilo ni hotela. Ipak, u svoje Vranje, danas navodi, retko odlazi.

- Nedavno sam bio, nažalost, na sahrani moje prve sekretarice. Preminula je u 58. godini, a ja nisam mogao da ne odem na taj ispraćaj - priča nam Tomić. - Inače kad sam u Vranju, ja ne mogu sam sa nekim od rodbine da sednem u restoran na ručak, odmah se tu primaknu stolovi i skupi deset do 20 ljudi. Išao sam sa jednim rođakom na sahranu, a on mi kaže: "Da smo krenuli glavnom ulicom, ne bismo mogli da prođemo za dva sata". Mnogo ljudi mi priđe da se pozdravi i popriča.

Foto P. Milošević

Kaže nam da je ponosan na "Simpo" i ceo posao bez obzira na nedaće koje su se dešavale:

- U najboljim danima "Simpo" je imao 7.000 radnika, koliko nijedna fabrika nameštaja u svetu. Moj životni cilj je bio da se otvori što više radnih mesta i da se eliminiše to siromaštvo na jugu i zaustavi iseljavanje stanovništva. Nisam se bavio samo nameštajem. Za sve te godine u vranjskom kraju izgradio sam više od 50 fabrika. Prva flaširana voda koja je počela da se prodaje je "rosa", a tu sam fabriku ja napravio. Došao mi čovek koji je otkrio taj izvor i kaže: "Dragane, sa 50 ljudi sam pričao i niko neće da prihvati". Bio embargo, a ja uspem da uvezem opremu iz Italije i Francuske.

Pljuštale su tada kritike sa svih strana, ko će da kupi flaširanu vodu, kad je ima na česmi. Otvorena je fabrika 1998. godine, a posle dve godine rada kupila je "Koka-kola". Tomić je i danas ponosan što je takav brend doveo u Surdulicu.

Naš sagovornik kaže da ne može bez obaveza, niti da prestane da radi bez obzira na to što je u penziji, jer ga mnogo ljudi zove za razne savete.

- Kad ceo život radiš, ne možeš onda odjednom da prestaneš. Ja sam imao dvanaestočasovno radno vreme. I kad sam bio u Vladi, završim posao, pa se preselim u kancelarije "Simpa". Sad sam i dalje u privredi, mada ne idem svaki dan na posao. Nedavno sam na moru upoznao mlađeg čoveka iz Beograda, koji je pokrenuo firmu i pravi zaštitnu odeću. Kad sam se vratio u Beograd odmah sutradan me zvao da se nađemo. Više ne idem u kancelariju, već se sa ljudima sastajem po restoranima.Opuštenije je.

Foto P. Milošević

Tomić iz prvog braka ima dva sina, a iz drugog sa Čehinjom Edit dve ćerke. Obe ćerke i jedan sin žive i rade u inostranstvu, Londonu, Frankfurtu i Parizu, dok je drugi sin u Beogradu. Od sinova ima i petoro odraslih unuka.

- Raštrkani su po svetu, ali u stalnom smo kontaktu i često dolaze u Beograd - kaže nam Tomić. - Starija ćerka je bila tri puta prvak Srbije u skijanju i zahvaljujući uspehu u tom sportu dobila je priliku da se prebaci na školovanje u Švajcarsku. Ona radi u Londonu i u ozbiljnim je pregovorima da njena firma otvori predstavništvo u Novom Sadu ili Beogradu i da se vrati u Srbiju da živi.

To je, otkriva nam, glavni cilj i mlađe ćerke, koja je u Frankfurtu. Svi su vezani za svoj zavičaj. Oba unuka i jedna unuka su u Beogradu, jedan se bavi sportskim menadžmentom, dok mlađi završava fakultet, a unuka radi. Druge dve unuke žive i rade u Parizu i Njujorku.

VOZAČ "PLAĆEN" ZA STO GODINA

TOMIĆ nam priča da je nedavno ostao bez vozača, koji je otišao u Nemačku da radi.

- Tad mi dođe moj prvi vozač Ratko Petrović i kaže: "Čuo sam da vam je otišao vozač, pa da znate ja sam tu". Ja mu kažem, s obzirom na to kolika mi je penzija ne verujem da će ti odgovarati plata. A on će: "Tu sam šta god da treba, vi ste me platili za sto godina". Lepo je to čuti - priča Tomić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
TRAMP BIO OPSEDNUT TIME Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara

"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara

BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.

23. 11. 2024. u 16:52

Komentari (1)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti