PENZIJE SE SADA ISPLAĆUJU BEZ POMOĆI DRŽAVE: Prvi put posle više decenija, primanja penzionera stižu u potpunosti iz sredstava fonda PIO

NAPLATA doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje od početka godine veća je za čak 36 odsto!

Foto M. Labudović

Nadležni ovu nesvakidašnju situaciju objašnjavaju povećanjem zaposlenosti, što je uslovilo i da su primanja najstarijih za maj i jun, posle više decenija, isplaćena iz izvornih prihoda Fonda PIO, odnosno od uplata zaposlenih, a ne iz državne kase.

Od 58 milijardi dinara, koliko je potrebno za mesečnu isplatu penzija, u junu je pokrivena isplata za čak 1,4 miliona seniora koji pripadaju kategoriji zaposlenih, dok je država sa 11,5 odsto dotirala isplatu poljoprivrednim i korisnicima koji su ranije samostalno obavljali delatnost.

Trend koji je godinama vladao i pretio da izjednači broj onih koji rade i penzionera sada je preokrenut i u nadležnom ministarstvu kažu da je taj odnos danas jedan na prema 1,6 u korist zaposlenih koji uplaćuju doprinose. Na dobro stanje u kasi uticala je i uplata oko tri milijarde dinara doprinosa, koja mesečno stiže od firmi koje su iskoristile mogućnost da zbog korone obaveze iz prošle godine izmiruju u ovoj.

Podaci pokazuju da je u prvoj polovini ove godine za oko 64 milijarde dinara više novca u budžetu PIO fonda nego što je to bilo prethodne i sa ovakvim rastućim trendom možemo očekivati da će se sve više smanjivati potreba za bilo kakvom dotacijom.

I ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević nedavno je navela da su izuzetno povoljni pokazatelji koji su direktni indikatori ekonomske politike koju država vodi. Prema njenom mišljenju, najvažniji su povećanje zaposlenosti, ali i smanjivanje sive ekonomije.

Od 1992. godine, kada je formiran Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, država je, kroz različite modalitete, omogućavala Fondu da obezbedi nedostajuća sredstva za isplatu penzija. Ukoliko se nastavi pozitivan trend naplate doprinosa, sigurno je da će do kraja godine biti povučeno iz budžeta manje sredstava od planiranih za isplatu penzija.

S druge strane, ne bi trebalo zanemariti ni da je u poslednjih desetak godina lista penzionera najkraća i toliki broj korisnika zabeležen je još 2012. godine, što se delimično može pripisati i izmenama i dopunama Zakona o PIO. Kada su donete 2014. na spisku korisnika penzije bilo je 1.739.162 ljudi, danas ih je 1.678.367. Odnosno, od trenutka kada je starosna granica za napuštanje radnog mesta pomerena naviše, iz Fonda se svakog januara isplaćuje sve manje čekova.

Koliko je ovaj propis uveo rigoroznije uslove za penzionisanje pokazuje podatak da su, recimo, do 2002. radno mesto žene mogle da napuste već sa 55, a muškarci sa 60. Iz ove perspektive, kada se u penziju odlazi sa 65 leta, ove odredbe za mnoge deluju neverovatno.

Foto P. Milošević

RASTEREĆEN BUDžET

DOTACIJE za sve penzije u 2012. godini bile su više od 48 odsto, 2016. se smanjila na 35 procenata, a prošle godine na 20 odsto. Očekuje se da će u narednom periodu doći do ozbiljnog rasterećenja budžeta. Od ukupno 1.678.367 penzionera, u kategoriji samostalnih delatnosti je 102.077, odnosno 6,1 odsto, dok je poljoprivrednih 156.724, odnosno 9,4 procenta. Budući da je najviše onih koji spadaju u kategoriju zaposlenih 1.418.569, ili 84,5 odsto, to podrazumeva i najveći iznos potrebnih sredstava, koja su obezbeđena iz povećanih izvornih prihoda Fonda, odnosno više naplaćenih doprinosa.

STALNA POMOĆ

SEDAMDESETIH godina, kada je četvoro radilo, a jedan primao penziju, tadašnji SIZ-ovi su imali mnogo novca. Iz doprinosa su se tako gradili Gazela i Sava centar". U osamdesetim je bilo taman za penzije, dok je početkom devedesetih ta organizacija prerasla u Fond PIO, koji se stalno dotirao iz državnog budžeta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije