TRAŽE CRVENO SLOVO ZA ŽRTVE "OLUJE": Udruženje izbeglih iz Hrvatske podneli inicijativu SPC

V. C. S.

02. 08. 2021. u 14:25

UDRUŽENjA izbeglih iz Hrvatske podnela su inicijativu Srpskoj pravoslavnoj crkvi da se 4. avgust u crkvenom kalendaru označi kao Dan srpskih žrtava stradalih u "Oluji", rekao je Nenad Abramović iz Udruženja Zavičaj-Beograd, povodom 26-godišnjnice od ove hrvatske vojne akcije, u kojoj je proterano više od 250.000 Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine.

ТРАЖЕ ЦРВЕНО СЛОВО ЗА ЖРТВЕ ОЛУЈЕ: Удружење избеглих из Хрватске поднели иницијативу СПЦ

Foto Tanjug

On je najavio parastos za sve žrtve za sredu, u 10 sati, u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.

- Za vreme i pre "Oluje" iz Hrvatske je isterano više od 600.000 Srba. Poslednjih godina iz nje je pobeglo još oko 800.000 mladih Hrvata. To su rezultati njihove velike akcije i "dosanjanog sna", kako ga zovu - rekao je Milan Žutić, predsednik Koordinacije Udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji, koja okuplja 72 organizacije.

On je pozvao predstavnike Srba u Zagrebu, ali i Crne Gore, da ne odu kao prošlog leta na obeležavanje "Oluje", koja se u Hrvatskoj slavi kao nacionalni praznik.

- Pričamo o najvećem egzodusu posle Drugog svetskog rata, u kom su Srbi, starosedeoci, proterani sa svojih ognjišta. Danas ih u Hrvatskoj ima manje od 150.000. Zato pitamo Milorada Pupovca i Borisa Miloševića, kao srpske predstavnike, šta je srpska zajednica dobila od prošlogodišnje Miloševićeve posete proslavi, osim što su se napadi na Srbe pojačali, a on svojim gestom dao Hrvatskoj oprost za počinjeni genocid - kaže Žutić.

Foto: Media centar

Tokom ove vojne akcije, 4.avgusta 1995. godine, ubijeno je 1.856 ljudi, a 836 i dalje se vodi kao nestalo. Položaj Srba u Hrvatskoj, kako naglašavaju udruženja izbeglih, i dalje je težak, ali je težak i položaj proteranih. Oni traže pomoć Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da se otvori pitanje rešavanja srpske imovine. Kako kažu, u Hrvatskoj se ta imovina, bez obzira na zemljišne knjige, upisuje na tamošnje opštine i njihovu državu, i taj proces je pri kraju, a institucije Srbije i EU ćute. Pošto se model pokazao kao "uspešan", on se sada primenjuje i u BiH, i na Kosovu.

- Srbi su, prema vlasničkim listovima, vlasnici više od trećine hrvatske teritorije, a naša ljudska prava krše se u kontinuitetu 26, a u urbanim sredinama i svih 30 godina - kaže Žutić. - Tražimo da nam se obezbedi siguran povratak i ekonomski oporavak nekadašnje RSK, koja je danas pusta, zarasla u šikaru i korov, kao i da nam se nadoknadi šteta počinjena pljačkom privatne imovine i pljačkaškim privatizacijama. Na tom području danas više ne radi nijedna firma. Tražimo obnovu unštenih kuća i vraćanje stanova i stanarskog prava, uz mogućnost otkupa pod istim uslovima pod kojim su ih otkupljaivali i hrvatski državljani. Tražimo i povezivanje radnog staža i isplatu penzija. Hrvatska vlast se ponaša kao barbarska plemena i oteto tretira kao svoj ratni plen, a niko je u tome ne sprečava.

Abramović dodaje da je veliki broj srpskih porodica, izbeglih od sigurne smrti, i posle četvrt veka bez krova nad glavom. Za zbrinjavanje izbeglih, kroz regionalni program, trebalo je da bude obezbeđeno 16.000 domova, a za sada je samo 8.000 porodica zbrinuto. U Beogradu je trebalo da bude izgrađeno 3.000 stanova, a u fazi gradnje je tek 800.

- Tražimo i da Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu počne da procesuira i zločine nad Srbima, kao i da se dodeli status krajiškim borcima. Tražimo da Srbija obezbedi pravnu pomoć za ljude koje Zagreb hapsi po lažnim optužnicama za ratne zločine, i da ti postupci budu ponovljeni. Trenutno je u zatvoru, u Hrvatskoj, 30 ljudi i nemaju nikakvu pomoć. zahtevamo i da Skupština Srbije izglasa Rezoluciju o genocidu nad Srbima u NDH, kao i da se u okolini Beograda podigne memorijalni centar svim srpskim žrtvama, pa i onima stradalim u "Oluji" - kaže Abramović.

NA HILjADE PROTERANIH I UBIJENIH

ABRAMOVIĆ je pomenuo i hrvatske vojne akcije koje su prethodile "Oluji", a u kojima su Srbi proterivani i ubijani. Recimo, 1992. akcija "Otkos", u kojoj je proterano 4.000 Srba i ubijeno 30; napad na Miljevački plato, iste godine, kada je ubijeno 42 ljudi; akcija Maslanica, u januaru 1993, u kojoj je ubijeno 513 osoba, a 10.000 Srba proterano; akcija u septembru iste godine, u Medačkom džepu, kada je ubijeno 88 ljudi; napad na Zapadnu Slavoniju, kada je, 1. maja 1995, proterano 20.000 ljudi, a 283 ubijeno...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti