ISTORIJSKI DODATAK - DISIDENTI, MINSKO POLJE ZA VLAST: Represije, progoni i suđenja političkim neistomišljenicima u Srbiji
JAVNOST u svetu, kao i na domaćem terenu, pre nekoliko decenija mnogo pažnje je posvećivala disidentima, čija se akcija, u prvom redu lična, u odbrani ljudskih prava i građanskih sloboda – pre svega prava na slobodu govora, štampe i udruživanja – odvijala u zemljama Istočne Evrope, u državama ,,realnog socijalizma“.
Logika Hladnog rata bila je neumoljiva, a kovitlaci u koje će ta logika bacati svet i održavati napetost kroz ,,ravnotežu straha“, na Zapadu je nekoliko decenija pri samom vrhu lestivce javne pažnje držala pitanje disidenata i disidentstva, dok je na Istoku imala svoj izraz u represiji, hapšenjima i progonima u inostranstvo – na Zapad, onih pojedinaca koji su oreol disidenta stekli u svojim zemljama. U tim društvima, disidenti će postati zanimljiva istraživačka tema tek krajem prošlog veka, kada se tranzicija zahuktala, što je paralelno praćeno novim pogledima i na Zapadu, gde su takođe identifikovani disidenti – stari, na primer Džon Lenon ili Suzan Zontag, ili ,,novi“, na primer danas najveći živi filozof Noam Čomski.
JUGOSLAVIJA, samim tim i Srbija, u kojoj će posle 1945. godine nesumnjivo biti oblikovani prvi oblici disidentske akcije, bila je i u tom pogledu neka vrsta izuzetka od gore sažeto iznete matrice hladnog rata, mada je ta matrica nesumnjivo uticala i na ovdašnja zbivanja i oblikovanje onoga što razni autori definišu i kao postojanje disidentskog kruga, štaviše – disidentskog pokreta u Srbiji.
U tom krugu su do danas, ovde i u svetu, imena Milovana Đilasa i Mihajla Mihajlova neprikosnovena, ali su vremenom njihovim pridodavana nova imena, pogotovo posle studentske pobune 1968. i posle Titove smrti 1980. godine. Uticale su na to različite okolnosti, a na prvom mestu, sve snažnija potreba društva da se šire granice slobode, a na drugoj strani, spremnost vlasti da se takvim zahtevima suprotstavi, ne samo zato da bi nomenklatura sačuvala svoje privilegije, nego i zato što se zastrašeni nosioci vlasti nisu oslanjali na nove ideje i što pred sobom nisu imali nikakve vizije.
Ovaj dodatak, osim što nudi čitaocu neku vrstu istorije disidentstva u Srbiji, oblikovan je i s idejom da podstakne mlade istraživače na dublje i svestranije istraživanje ovog fenomena, kao i da označi još jedan poziv nadležnima za otvaranje i dalje nedostupne dokumentarne građe iz naših arhiva.
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)