ŽIVOTNO DELO NA VRAČARU: Jedinstvena aleja uspomena na velike ličnosti srpske crkve

POKOJNI patrijarh Irinej prvi je poglavar Srpske pravoslavne crkve koji počiva u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru. Ova svetinja koja se posle više od 125 godina priprema i izgradnje, upravo ovih dana pokazuje u svoj svojoj lepoti i impozantnosti, sa pravom se smatra i njegovom zadužbinom.

Foto arhiva V. N.

Irinej se tako pribrojio blistavom nizu srpskih prvojerarha koji su ostavili dubok trag u ispunjenju zavetne misli srpskog naroda.

Ova jedinstvena aleja uspomena na velike ličnosti srpske crkve počinje sa patrijarhom Varnavom, koji se smatra najzaslužnijim za afirmaciju ideje podizanja spomen-hrama posvećenom najvećem srpskom svetitelju. Njegova veza sa vračarskom svetinjom ojačana je i izborom mesta njegovog ukopa 1937. godine. Večni mir je pronašao u maloj Svetosavskoj crkvi.

U istom nizu je i njegov naslednik patrijarh Gavrilo, koji je dve godine kasnije osvetio temelje buduće bogomolje. Izuzetne zasluge za obnovu radova na Hramu imao je i patrijarh German, koji je posle duge i teške, na momente dramatične, ali uvek mudre i strpljive diplomatske borbe sa komunističkom vlašću, 1984. godine uspeo da izdejstvuje odobrenje za nastavak gradnje.

PATRIJARH Pavle, spram prilika u kojima je živeo, uspeo je da obezbedi kakav-takav kontinuitet, ali i da probudi interesovanje države 2001. godine da izgradnju svetosavskog hrama stavi na listu prioriteta. To je bilo vreme kada je Hram dobio svoj konačni oblik, fasadu, zvona i kada je i praktično postao kuća molitve, ali i nezaobilazno mesto hodočašća Srba iz svih krajeva sveta.

Mnogi nisu verovali da će Hram Svetog Save na Vračaru ikada biti u potpunosti završen.

Razloga za sumnje bilo je pregršt. Pomenimo samo neke okolnosti koje su ovaj posao odlagale i komplikovale - izbijanje balkanskih ratova, Prvi svetski rat, nacistička okupacija, komunistička zabrana, građanski sukob u Jugoslaviji, sankcije, NATO bombardovanje, politička i ekonomska kriza dvehiljaditih godina...

Uprkos svim tim izazovima i tektonskim poremećajima u svetu, Srpska crkva je uporno i strpljivo, kamen po kamen, podizala objekat posvećen njenom osnivaču. U tom poslu nedostajalo je svega, osim snažne svesti o potrebi da hram na svetoj vračarskoj zemlji bude završen.

PATRIJARH Irinej tokom poslednje decenije imao je jasnu viziju završetka Hrama, ne samo kao zavetne crkve srpskog naroda, već i kao potvrde bratskih odnosa sa Rusijom, ruskom crkvom i narodom, zahvaljujući čijoj pomoći je završen najsloženiji, najskuplji i najdelikatniji deo ovog posla - unutrašnja dekoracija i mozaički živopis.

Hram Svetog Save na Vračaru najbolja je potvrda Irinejevog izuzetnog uvažavanja Moskovske patrijaršije i njenih vernika. Svestan istine da je dostojan mozaički živopis svetosavske crkve preveliki poduhvat male Srbije i njenog naroda, patrijarh Irinej je u saradnji sa Rusijom na ovom poslu prepoznao još jednu veliku i trajnu vrednost - okončanje radova na simbolu bratskih odnosa dvaju naroda utemeljenih na zajedničkom nasleđu - istoj veri, sličnoj istoriji i kontinuiranoj bliskosti. Bogomolju na Vračaru nije video samo kao molitveni spomenik osnivaču srpske crkve i prvom srpskom svetitelju, već i svepravoslavni hram u čijem temelju je uzidana vekovna bliskost sroskog i ruskog naroda i njihovih kultura.

VIZIJA poglavara srpske crkve dobro je shvaćena i primljena u Rusiji. Iako velika zemlja, savremena imperija, i Rusija je izložena velikim spoljnim pritiscima. Srbija je na toj mapi mesto ne samo rođačke topline, već i identičnog pogleda na savremeni svet. To je bilo prelomno da se u poduhvat završetka Hrama na Vračaru uključe najveće ruske firme, ruska država, kao i veliki broj umetnika, predvođenih čuvenim slikarom - savremenim Rubljovom - akademikom Nikolajem Muhinom. Njihovim zajedničkim naporima unutrašnjost impresivne bogomolje u Beogradu zablistala je zlatnim sjajem, a mozaik koji je podignut na njene zidove smatra se remek-delom crkvene umetnosti i graditeljstva.

Pod svodovima Hrama Svetog Save patrijarh Irinej dočekivao je najvažnije goste iz Rusije.

Dva puta je na Vračaru blagoslovio ruskog predsednika Vladimira Putina, šefa diplomatije Sergeja Lavrova, ministra odbrane Sergeja Šojgua, kao i više ambasadora, privrednika, priložnika i delegacija iz bratske Rusije.

- GRADNjA Hrama Svetog Save u Beogradu završava se posle više od 100 godina. Ovakvi hramovi u svetu se grade i po 150 i 200 godina. Možda bi sa ovakvim finansijskim sredstvima, da nije bilo nevolja koje su preživeli, Hram odavno bio završen. Ali pored svih naših tragedija, kakav je bio Drugi svetski rat i onog što je usledilo posle toga, Hram konačno privodimo kraju. Biće ovo veličanstven hram, pre svega u Srbiji i pravoslavlju, ali i u širem hrišćanstvu - obilazeći radove na Vračaru kazao je krajem septembra patrijarh Irinej.

On nije krio zadovoljstvo što srpski narod ispunjava svoje obećanje i svoj zavet:

- Hram će biti ponos naš. Ponos svih malih i velikih priložnika, gde će se videti ono što je žrtvovano - rekao je tada Irinej.

Njegova poslednja želja bila je da zajedno sa ruskim patrijarhom Kirilom, u prisustvu ruskog i srpskog predsednika osveti vračarsku svetinju. Ovaj događaj planiran je bio za oktobar ove godine, ali zbog epidemije korone je - odložen.

Smrt je omela patrijarhovu poslednju želju, ali osvećenje nije izostalo. Svojom smrću i sahranom u svetosavskoj kripti, kako je ocenjeno u crkvi u danima sahrane - Hram Svetog Save je osvećen.

SUTRA: KOSOVO PRVA I POSLEDNjA MISAO

Preporučujemo

Feljton

0 2

UZ RUSKU CRKVU I NjEN NAROD: Ne odričemo se braće

10. 12. 2020. u 20:00

Feljton

0 1

IZMEĐU MOSKVE I CARIGRADA: Srpska patrijaršija nije bežala od problema između dva centra pravoslavne moći, bila je faktor mirenja

09. 12. 2020. u 20:00

Feljton

0 1

ČUVAR JEDINSTVA SRPSKE CRKVE: Njegova svetost nije dopuštao nikome da zadire u poredak SPC, da je ugrožava i deli

08. 12. 2020. u 20:00

Feljton

0 1

STEPINAC NIJE ZA OREOL SVECA: U dva pisma poslata papi patrijarh je utemeljeno obrazložio svoju molbu da se zaustavi proces kanonizacije

07. 12. 2020. u 20:00

Feljton

1 0

USPOSTAVLjANjE POVERENjA S PAPOM: Srpska crkva s pažnjom je pratila istorijski susret rimskog biskupa i ruskog patrijarha na Kubi

06. 12. 2020. u 20:00

Feljton

0 1

CENTAR HRIŠĆANSTVA U NIŠU: Hrišćanska vaseljena 5. oktobra 2013. slegla se u rodni grad cara Konstantina - drevni Naisus

05. 12. 2020. u 20:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije