DARODAVAC NAŠIH SVETINJA: Ovako je izgledao susret partijarha i Novaka Đokovića

KOLIKO je patrijarh Irinej, tokom decenije na čelu Srpske pravoslavne crkve, bio istinski i brižni pastir vere, toliko je imao i istančan osećaj da stožer Crkve koju predstavlja ne može da bude poljuljan ukoliko ga podupire srpska mladost.

Foto arhiva V. N.

Njegova susretanja sa mladima i poruke koje im je upućivao razgorevale su, iznova, nadu u generacije koje su u bespućima tragale za zaboravljenim i zatamljenim identitetom.

SVEČANO odeven, dostojno i smerno, pristupio je pred patrijarha, u tišini, kao da prima monaški postrig. Na njegovim grudima zablistao je Orden. Emocije, gotovo opipljive, zavladale su svečanom salom Patrijaršije. Poljubio je ruku patrijarhu.

- Ti si svojim pobedama vratio ugled našem narodu i kulturi i ohrabrio mnoge da ponosno kažu da pripadaju srpskom narodu - kazao je patrijarh i podsetio na brojne primere Novakovog dobročinstva, kada je pomogao ne samo srpskom narodu u nevolji nego i drugim narodima širom sveta. A, pre svega našem stradalnom narodu na Kosovu i Metohiji, odakle i sam vučeš svoje korene, dragocena je bila tvoja pomoć. Brojnim stipendijama pomogao si deci da se školuju, ali i deci sa posebnim potrebama, da osete radost detinjstva i nezaborava. Upisao si se među darodavce naših drevnih svetinja, Hilandara i Gračanice, ali i mnogih drugih belega naše vere.

Dok su tekle tihe i blage patrijarhove reči, a Novak ih primio s dubokim poštovanjem, čulo se samo zujanje kamera među patrijaršijskim ikonama, arhijerejima, Novakovm porodicom i prijateljima, sabranim u ovom svečanom činu.

NEKOLIKO sekundi, a možda i čitav minut, protekao je dok temperamentni Novak nije savladao emocije. Uzvratio je patrijarhu:

- Kao vernik i poštovalac Srpske pravoslavne crkve, tradicije i vere, mogu da istaknem da je ovo najznačajnije priznanje u mom životu. Za nas vernike nije bitno toliko koji je stepen ordena, već čije ime orden nosi. Tako je i meni najvažnije ime Svetog Save, koje me obavezuje da ostanem na Hristovom putu, a kome se svakodnevno molimo da ujedinjuje naš narod. Velikim radom i verom u sebe može mnogo da se postigne, ali nikada ne treba da izostane saosećanje za ljude kojima su potrebni pomoć i velika podrška. Hvala vam na odlikovanju. Hvala vam na molitvenoj podršci koju sam uvek osećao i nadam se da ću je i dalje imati. Bog vas blagoslovio.

Za patrijarha srpskog Irineja radost nisu bila samo priznanja i odlikovanja kakve je, sa samog zvezdnog neba, donosio naš Novak Đoković. Za njega su radost bili svi mladi ljudi koji poštuju tradiciju i veru predaka svojih. Vrata Patrijaršije, i bez naročite najave, uvek su bila otvorena mladim ljudima koji su želeli da se sretnu s njim, čuju mudru poruku i pouku. Najčešće su ga pohodili mladi iz dijaspore, a posebnu radost susreta doživeo je kada ga je u oktobru, druge godine njegovog stolovanja na svetosavskom tronu, posetilo sto pedesetoro mladih iz Republike Srpske koju je on smatrao dušom naše zajedničke duše, gotovo kao i Kosovo i Metohiju.

- SA DIVLjENjEM gledam na ono što se dešava u Srpskoj, gde se podižu predivne crkve i manastiri, obnavljaju velike svetinje i duhovna snaga, a to je vaša mladost - kazao im je patrijarh. - Naročito se divim vašoj ljubavi prema svome rodu, vašoj upornosti da sačuvate jezik i kulturu. To i nama daje snagu da istrajemo u nastojanjima da ostanemo što smo bili. Želim da se, ovde, osećate kao u svojoj kući, kao što se i mi osećamo kada dođemo u Banjaluku, ali i druge krajeve Republike Srpske.

Dugo je potrajao ovaj susret. Mladi su, čak i na iznenađenje patrijarha, gotovo do tančina poznavali probleme našeg naroda i svetinja na Kosovu i Metohiji.

- Mnoge od naših svetinja, kao što ste, sasvim upoznati, nisu dostupne srpskom narodu, kao nekada. Ali ja verujem da će one ostati srpske, uprkos nastojanjima da nam ih otmu. Mi ćemo svim silama nastojati da se odupremo nepravdi. Borićemo se svim dozvoljenim sredstvima da ih odbranimo. Da bude kao što je vazda, kroz vekove, bilo.

KOLIKO je voleo mlade i u njih polagao nadu, patrijarh Irinej je to potvrdio kada je u jednoj od poslednjih poseta Kosmetu, pohodio Veliku Hoču i Orahovac. Dočekala su ga deca srpskih domaćina, pretekli sve muke progona i pogroma, a rešeni da ovde ostanu do sudnjega dana, na platou ispod crkve u Orahovcu zagrlili su ga pesmom "Metohijo moja", kojom se zaklinju da su oni tu, večna sveća.

- Ne zaboravimo da je Bog silniji od svih, naći će Bog puta i načina da nam sačuva sveto Kosovo i naše svetinje, ovde, samo ako budemo dostojni njegove pomoći i milosti - govorio je patrijarh.

Razlegali su se zvuci pesme detinjstva i mladosti stasaloj u getu. Patrijarh je zaplakao. Niko mu do tada suze nije video.

Sutra: PUTNIK NA STAZI SVETOG SAVE

Preporučujemo

Feljton

0 1

DUŽNI SMO DA BRANIMO SVOJE: Verovao je u mlade spremne da čuvaju veru i svetinje

30. 11. 2020. u 18:00

Feljton

0 0

LjUBAV, LEK ZA ISCELjENjE RANA: Patrijarh Irinej je bio skroman, pravedan i hrabar čovek, posvećen Srbiji i srpskom narodu

29. 11. 2020. u 19:00

Feljton

0 3

KORMILARIO U TEŠKIM VREMENIMA: Patrijarh je, istinski, svakodnevno patio zbog Kosova i Metohije

28. 11. 2020. u 18:00

Feljton

0 0

SUDBONOSNI DANI NAŠEG NARODA: Život je posvetio sabornosti našeg naroda, da ne zaboravi svoje korene

27. 11. 2020. u 18:00

Društvo

0 2

PRIČE O SEDOJ KOSI, PAVLU I GRAČANICI: Tri detalja o životu patrijarha Irineja koje smo zaboravili (FOTO)

20. 11. 2020. u 22:18

Društvo

0 0

SVOM SNAGOM JE OŽIVLjAVAO VERU U NARODU: Otac Zoran Filipović: Ja sam čovek koga je patrijarh podigao od malih nogu

21. 11. 2020. u 08:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije