OPELO NA GROBU JOVANKE BROZ: Amfilohije je za života razotkrio sve o događaju koji je uzburkao javnost

DA je kojim slučajem arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski i egzarh pećki Amfilohije objavio memoare, a možda će biti i objavljeni, bilo bi to bez sumnje najčitanije štivo, ne samo na ovim našim prostorima. Kada smo početkom jula, 2017. banuli u Patrijaršiju da ga vidimo i porazgovaramo, toga dana bio je baš u dobrom raspoloženju. Zatražili smo intervju.

Foto Belmondo

- Može li to neki drugi put, sada ste došli u goste - kazao je uz osmeh.

- O memoarima ne razmišljam, imam važnijih poslova - odgovorio je. A, ti važniji poslovi bio je njegov svakodnevni podvižnički čin koji ga je vodio do zaboravljenih obespravljenih. I, od svih otpisanih.

- To je moja dužnost. I ljudska, i hrišćanska. A pre svega moja je obaveza, kao i svih arhijereja naše crkve da pružimo ruku u nevolji. Pomognemo. Olakšamo. Podstaknemo na dobrotu i plemenitost. Pomirimo, ali i podsetimo na poruke slavnih predaka, koji su se u istoriju upisali kao plemeniti i dobri ljudi. Da ih pamtimo i sledimo, kako ne bismo krivudali i tumarali ovovremenim bespućima. To naš narod u velikoj većini sve više prepoznaje. I sve više je na putu predaka da očuva svoju pravoslavnu veru, da se vrati crkvi i da svoje potomke tim putem vodi.

NEKAKO u to vreme dogodio se takozvani pokušaj državnog udara. Vlasti u Podgorici u mitropolitu su prepoznale pomagača osumnjičenima, kada je u zatvoru u Spužu posetio Branku Milić, jednu sa spisko "zaverenika" iz Srbije.

- Jeste, optužili su me da sam jedan od pomagača. A ja sam posetio tu siroticu koja je osam meseci u istražnom zatvoru. U samici bez prozora. Odneo sam i dao, ne njoj, jer to i nije moguće, nego u zatvorsku kantinu uplatio nešto malo novca da ima za kesicu čaja. Keks i kafu. A oni, vlast: "Evo ga, ovaj pomaže državni udar." Brže bolje zaboravili da sam na poziv ministra unutrašnjih poslova u izbornoj noći izašao pred narod da smirim ljude. E, onda su posle smislili taj pokušaj državnog udara. Pa udri po svima koji nisu na liniji te njihove predstave, njihovog igrokaza. Umešali su Srbiju sada, kao kralja Petra u vreme kralja Nikole i bombaškog procesa. Ali ovi su lošiji đaci. Mnogo lošiji.

Do ovog razgovora, za "Novosti", javnosti su se ispostavljale vesti da je mitropolit služio opelo Jovanki Broz, u Kući cveća. Ovaj čin ostavio je sve u neverici. Ovoga puta mitropolit je odgonetnuo nagađanja da li je tog opela bilo ili nije.

- JOVANKU Budisavljević Broz, od svih zaboravljenu u više navrata sam posetio u godini pred njen odlazak iz života - ispričao nam je mitropolit. Ona je zaista bila u nekoj vrsti kazamata. Posećivao sam je u takvim okolnostima, na njenu molbu. Poslednji put dugo smo o svemu otvoreno razgovarali. Pričala mi je kako je otišla u partizane, kao i mnoge srpske devojke iz Like, bežeći od ustaša. Ispričala mi je da su koreni njene porodice Budisavljević iz Metohije. Da je njena porodica u Lici imala sedamnaest sveštenika. Dugo smo pričali. Žao mi je, kada je bila sahrana bio sam na putu, a došao bih da je ispratim.

Jovanka je, ipak, bila i ostala dostojanstvena. Čestita i nepotkupljiva. Svi su joj se klanjali dok je bila žena jednog od najmoćnijih ljudi sveta. A, kad to više nije bila, ne samo da su je zaboravili, već su činili sve da je ponize. Naruže. Za sve osude. Na kraju, izoluju. I, u tom našem poslednjem razgovoru, mogu da kažem ispovedi, zaveštala me je da je opojem, kad krene, gore, među svoje. Da ne bude, jedina, neopojana među svojim Budisavljevićima.

Ispričao nam je mitropolit, sa posebnom pažnjom, kako je i kada taj pomen služen.

- ODABRALI smo da to bude po podne, da ne remetimo posetioce u Kući cveća. Na pomenu je bila njena najuža rodbina. Njene dve sestre, dugogodišnji šef obezbeđenja Rade Čečur i Milan Šarac, koje je Jovanka volela i poštovala. Mnogi su se čudili. Zašto? Jovanka je bila krštena i ne samo po tome što je krštena, nego što je i stradalnik, zaslužila je pomen.

Dok se miris tamjana širio Kućom cveća, valjda prvi put u istoriji ovog mesta gde od 1980. počiva i Josip Broz, Jovankin dugogodišnji saputnik, nezaustavljivo se taj miris obavijao i oko Brozove nadgrobne ploče.

- Ja sam kandilo baš i prema njemu primicao. Siguran sam da je toliko greha i zla na sebe natovario, pa je red da ga malo okadim.

Ponovo se vraćamo na njegove susrete sa Jovankom. Šta mu je još u dugim razgovorima ispričala? Nešto poverila? A, baš tih dana zakovitlala se priča o Draži i njegovom poslednjem počivalištu koje je do dana današnjeg ostalo nepoznato.

- Još nije vreme za takav odgovor - bio je zagonetan mitropolit.

PRIČAO nam je potom, o do tada nepoznatim detaljima njegove posete Miloševiću u Hagu.

Ovaj razgovor bio je često presecan pauzama ćutanja.

- Kada sam služio pomen Slobodanovom bratu, Bori, u Ljevorečkim Tuzima, rekao sam: ogrešio sam se o Slobodana. I izvinio se, zbog toga, pred brojnim ukopnicima. Vidite, mene je Slobodan zvao iz Haga da mu svedočim. Nisam otišao. Tako mi je tada u crkvi savetovano. Pogrešio sam što nisam otišao, mada mi je srce govorilo da treba da odem. Vreme pokazuje i to će pokazati da se Slobodan na svoj način iskreno borio za svoj narod. Sad, drugo je pitanje da je pristao na ponude i učinio ustupke, ko zna kako bi bilo. Ali, siguran sam, njegovo ime će u knjizi večitih biti upisano neizbrisivim slovima. Jer, njemu su sudili oni kojima je trebalo da se sudi. Nisu mu presudili, nevin se preselio u Carstvo nebesko. Božji sud na kraju sve rešava. U imenu Božjem je i sud i pravda.

MILOŠEVIĆU je u Hag odneo Jevanđelje. Primio je dar, i ova sveta knjiga ostala je u Miloševićevoj ćeliji do njegovog tragičnog kraja. - Pokušao sam da razgovaram sa njim. Da mu objasnim zašto se nisam odazvao na poziv Tribunala. On mi ništa nije kazao. Samo je ćutao. I dan-danas, a mislim i do kraja života žaliću što se nisam odazvao i svedočio u njegovu korist.

Na kraju nam je mitropolit Amfilohije darovao knjigu o Blagoju Jovoviću, atentatoru na Ante Pavelića, koju je štampala "Svetigora".

- Bio je kod mene, na Ostrogu taj stasiti stameni čovek. Taj Jovović, kao jablan visok. Naravno, u poodmaklim godinama. Bio sam ponosan što sam ga upoznao. Što sam se susreo sa jednom divnom potrebom za slobodom.

SUTRA: Sačuvati mir i jedinstvo crkve

Preporučujemo

Feljton

2 3

POVRATAK KORENIMA PREDAKA: Sa ovim čovekom vi treba da napravite intervju, on vam je istorija

18. 11. 2020. u 18:16

Feljton

0 0

TRI ŽELjE STAROG MITROPOLITA: Nije prezao ni da se dohvati ašova kako bi skinuo pokrov nebrige nad svetinjama

17. 11. 2020. u 17:53

Feljton

0 3

POMIRENjE DO POSLEDNjEG DAHA: Ove reči je Amfilohije izgovorio u Cetinjskom manastiru 30. decembra 1990.

16. 11. 2020. u 20:00

Feljton

0 1

SVOJIM BESEDAMA MIRIO CRNU GORU: Šta je bio prvi zadatak za Amfilohije po dolasku u CG

15. 11. 2020. u 20:40

Feljton

0 0

ODLAZAK IZ ČAMOTINjE I NEMIRA: Mitropolit je bio veliki teolog, a iznad svega, čovek utemeljen u ljubavi

14. 11. 2020. u 18:00

Feljton

0 1

MITROPOLIT SE SRODIO SA HRAMOM: Amfilohije je primao i prosjaka i bogatog, pomagao je ljudima u volji i nevolji

13. 11. 2020. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije