Feljton

MORALNO RUŠENJE HAŠKOG SUDA: Sloba je na suđenju sprečio da se sakrije pravi smisao bombardovanja

Миливоје Павловић

01. 10. 2020. u 18:05

POSLE izručenja Slobodana Miloševića Haškom sudu, Ćosić, ispod datuma 29. jun 2001, unosi ovaj stav: "Juče, na Vidovdan, Slobodan Milošević je izručen Haškom sudu.

МОРАЛНО РУШЕЊЕ ХАШКОГ СУДА: Слоба је на суђењу спречио да се сакрије прави смисао бомбардовања

Ćosić u razgovoru s Ognjenom Lakićevićem i Milivojem Pavlovićem / Foto Iz knjige "Pisma sa dvostrukim dnom" V. Vuletić

Zašto baš na Vidovdan? Zašto inteligentni Đinđić tako ružno poriče nacionalni mit? Iz Centralnog zatvora, u kombiju u kom nose namirnice, na neki helidrom kod kasarne na Banjici, odatle policijskim helikopterom na tuzlanski aerodrom, a onda vojnim avionom, verovatno NATO-a, u Hag, pa sa lisicama na rukama, poguren, između dvojice policajaca koji su ga vukli - u sheveningenski kazamat." Ćosić podseća da je odluku o izručenju, kršeći stav Ustavnog suda, i ne obavestivši predsednika SRJ Vojislava Koštunicu, donela Đinđićeva vlada. Kako beleži Ćosić, Đinđić je o toj odluci prethodno obavestio američkog državnog sekretara Kolina Pauela.

Tokom suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu, Dobrica Ćosić je u više navrata govorio o tome kako je bivši predsednik kao haški sužanj umesto sebe branio srpsku državu, i kako je izneo činjenice od značaja za buduću (objektivnu) povest stvarnih uzroka razbijanja Jugoslavije i kasnijih krvavih ratova.

PREMA Ćosićevim rečima, svojim hrabrim i jasnim stavovima Srbije i Crne Gore, odnosno, u znatnoj meri srušio je plan po kom bi se "žrtva pretvorila u zločinca, a zločinac u sudiju".

Na vest o Miloševićevoj smrti u haškom kazamatu 10. marta 2006, pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima, Dobrica Ćosić, dan kasnije, u svom dnevniku ponavlja ocenu prema kojoj je Slobodan Milošević političar koji je, posle Pašića, "poneo najteže političko breme u 20. veku". "I slomi se pod tim bremenom", zaključuje Ćosić. "Herojski, inteligentno, antologijski je branio Srbiju i srpsku istinu i pravdu pred kriminalnim Haškim sudom. Možda se tom odbranom i antiamerikanizmom rehabilitovao pred svojim savremenicima i Istorijom."

U završnoj belešci povodom Miloševićeve sahrane u dvorištu ženine kuće u Požarevcu - uz podsećanje da su pristalice Liberalno-demokratske partije i Građanskog saveza na Trgu republike u Beogradu balonima i pištaljkama proslavljali Miloševićevu smrt - Dobrica Ćosić u dnevničkoj belešci od 28. marta 2006. iznosi svoj zaključni, u znatnoj meri uravnotežen stav:

MILOŠEVIĆ do Haga - samovoljan i kratkovid državnik, odgovoran za mnoge poraze, a pre svega u sporosti demokratizovanja zemlje i napuštanja titoizma; u Hagu - nacionalni heroj u odbrani istine o srpskom narodu. Zadivljujućim pamćenjem događaja i ljudi branio je istinu, nikog nije optuživao da bi smanjio svoju odgovornost. On je moralno srušio Haški sud. Ogromna, protivrečna, tragična figura srpske propasti. Njegovoj slavi petogodišnje odbrane od kriminalne haške optužnice - nije ravna nijedna sudska slava u odbrani pravde i istine u Evropi. Ja sam mu kao predsedniku Srbije i Jugoslavije bio politički protivnik, a poštovalac njega kao haškog optuženika. Jeste ubijen u haškom sudu. Nisu namerno hteli da ga leče.

DANOJLIĆ O MILOŠEVIĆU

KNjIŽEVNIK Milovan Danojlić , u "Politici" od 17. septembra 2017, rekao je: "Milošević je napadan zbog svih nas, zbog naše nepokornosti i slobodoljubivosti. Svakako mi je bio bliži od Klintona, Širaka i Blera. Pravio je greške u politici, pa šta? Ja ne volim mnogo vešte političare. Izdržao je na strašnom mestu i umro herojski. Istorija će o njemu tek reći pravu reč, a one koji su seirili kad mu je leš dopremljen u Beograd, istorija neće pominjati ni u fusnoti." U tom intervjuu Danojlić je o agresiji NATO-a kazao: "Bombardovanje iz 1999. godine je strahovito važna lekcija srpskoj mladeži. Mladi su, pod sankcijama i bombama, jednom zauvek naučili šta je Zapad i šta im uistinu nudi 'Evropa'.".

Na Godišnjoj skupštini SANU održanoj, kako je i planirano, 24. juna 1999, o političkim prilikama u Srbiji razgovaralo se u drugom delu. Predsedavao je Dejan Medaković, čelnik Akademije.

PRVI govornik je bio Nikola Milošević. Posle njega, Dobrica Ćosić nastojao je da dokaže, na iznenađenje mnogih, da je nacionalna i državna politika Slobodana Miloševića doživela brodolom, i završio izlaganje zahtevom za neopozivu ostavku Miloševića. Ćosićev govor izazvao je vrevu različitih glasova. Svojim besedama podržali su ga Predrag Palavestra, Dejan Despić, Mladen Srbinović, Ljubiša Rakić, Dragoslav Mihailović i Matija Bećković. Predlog za ostavku Slobodana Miloševića osporavali su Ivan Maksimović, Mihailo Marković i Kosta Mihailović.

Štampa, radio i televizija potrudile su se da se od šire javnosti sakrije Ćosićeva inicijativa. "Politika", "Borba" i drugi dnevni listovi, kao ni RTS, nisu objavili ni slova iz Ćosićeve besede. "Borba" od 25. juna samo konstatuje da je bilo reči i o "sadašnjem položaju srpskog naroda".

"POLITIKA", istog dana, donosi u kulturnoj rubrici opširan izveštaj sa Godišnje skupštine SANU. Daje izvode iz godišnjeg izveštaja Dejana Medakovića, predsednika Akademije, i iz obraćanja Branislava Ivkovića, ministra za nauku u Vladi Srbije. Novinar podseća da je od 141 člana SANU, Skupštini prisustvovao 101 akademik. Navodi se i spisak učesnika u raspravi o drugoj, "vrućoj" temi, uključujući i ime Dobrice Ćosića. Ali ne donosi se ni reč o onome što su akademici kazali, niti ima ikakvih aluzija na zahtev za podnošenje neopozive ostavke. "Politikin" tekst ilustrovan je fotografijom sa Skupštine, na kojoj se (bez novinarske identifikacije), u prvom redu, vidi i Dobrica Ćosić, koji sedi pored Boška Petrovića i Predraga Palavestre.

"Taj se događaj ipak ne može sakriti, saznaće Srbija šta sam rekao", zapisao je Ćosić u svoj dnevnik 26. i 27. juna. Istovremeno, pisac u dnevniku registruje reflekse nepovoljnih zbivanja u drugom delu državne zajednice.

"IZ CRNE Gore stižu vesti da je to rasrbljeno i raznjegoševljeno pleme, zavedeno amerikanizmom i hedonizmom progresa, oduvek neradno zamamljeno novim, najviše turističko-špekulantskim mogućnostima za nerad i lak, prijatan život, zaista krenulo u separatističku politiku", beleži Ćosić.

U dnevnik prenosi iz novina podatak da su 74 univerzitetska profesora potpisala peticiju za osamostaljenje Crne Gore. "Slovenački sindrom, koji sam uočio dok sam bio na dužnosti predsednika SFRJ, sa Miloševićevom autokratijom, međunarodnim sankcijama i američko-evropskim antisrpstvom - bujao je i sada je glavna politička energija Crne Gore", stoji u Ćosićevom dnevniku ispod datuma 26. jun 1999.

NA ISTOM mestu, zabeležena je i ova sumorna prognoza daljeg razvoja srpsko-crnogorskih odnosa:

"Crna Gora će postati zasebna, vazalna država, državica švercera, kelnera, šofera, sobarica i portira, službenika 'tercijarne delatnosti'; Njegoš će im sići u kolektivnu podsvest, činiće im predmet nauke o književnosti, srpsko osećanje će se ugasiti, junaštvo i čojstvo postaće samo folklor; srpsko crnogorstvo će biti 'nevjera', 'guba u torini'; Srbi će biti 'poturice', a 'Gorski vijenac' će doživeti svoje izvrnuto, paradoksalno ostvarenje: Srbi će biti poturčenjaci, Srbi će biti "nevjera" koju će proganjati. Povešće se pravi etnički rat protiv srpstva; crnogorstvo će pre kraja 21. veka biti nacionalnost jača od hrišćanske religije. Ili će se Crna Gora pocepati na albansku, muslimansku i srpsko-crnogorsku teritoriju, što je, takođe, realno."

SUTRA: SRAMAN, PORAZAN SRPSKI DAN!

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (9)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu

"NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU": Sabalenka progovorila o dopingu