Feljton

RASADNIK JEZIKA I KULTURE: Prizrenska bogoslovija je u najtežim vremenima bila svetionik, narodu je ulivala sigurnost i veru u opstanak

Драго Делић

08. 08. 2020. u 21:25

ZAPISE o tim teškim vremenima Sima Igumanov je ostavio u knjizi "Sadanje nesretno stanje u Staroj Srbiji i Makedoniji".

РАСАДНИК ЈЕЗИКА И КУЛТУРЕ: Призренска богословија је у најтежим временима била светионик, народу је уливала сигурност и веру у опстанак

Foto Dokumentacija "Novosti"

Ovo po obimu malo, a po značaju veliko delo, dugo je ostalo neprimećeno u našoj istoriografiji, dok ga nije objavila Srpska književna zadruga 1988. godine u zborniku "Savremenici o Kosovu i Metohiji 1852-1912" Dušana Batakovića. Ni posle toga nije dobilo pažnju koju zaslužuje u geopolitičkom i istorijskom smislu. U njemu Sima Igumanov obrazlaže strateški i geopolitički pristup prostoru na kom živi srpski narod, iznosi brojne činjenice o stradanju Srba posle Berlinskog kongresa i obaveštava domaću i evropsku javnost da Turska grubo krši sve obaveze koje je prihvatila, naročito "obećanje da će uvesti red u državi i zaštititi hrišćane".

On piše da se "posle Berlinskog kongresa broj srpskih žrtava povećao za više hiljada". Navodi "da je sama vlast počela naglo da apsi, u najteže okove okiva, sve prve ljude, koji su bili ili su sada kmetovi, prve sa stanjem i imanjem građane, protojereje i druge otresitije sveštenike, učitelje, i sadašnje i bivše tutore, školske, crkvene, manastirske".
IGUMANOV traži zaštitu "jer su takva progonstva, razbojništva, na razne načine oduzimanje imanja i života postala obična stvar" i moli da se zaštiti srpski narod "koji je vekovima braneći srećno evropsku kulturu i civilizaciju hrišćansku, od azijatskih varvarizama, natopio svojom krvlju i zasejao svojim kostima ceo poluostrv Balkanski" i tako stekao pravo na slobodu i samostalan život.
Srpskoj štampi upućuje prekor što je ostala nema na ovakve zločine, a srpskim političarima zamera što u zemlji "vladaju nesloga, sebičnost i stranački sukobi".
Sima je opisao dešavanja i prilike pre i posle njegovog povratka iz Beograda u Prizren, 1881. godine, a razboleo se početkom februara 1882, kako navode njegovi biografi, posle liturgije u Crkvi Svetog Marka, koju je po veoma hladnom vremenu želeo da isprati do kraja.
DOŽIVEO je manji moždani udar koji je doveo do upale pluća i preminuo je dve nedelje kasnije, 24. februara 1882. godine. Sahranjen je po sopstvenoj želji u manastiru Svetog Marka, u grobnici koju je sagradio za života, pored posmrtnih ostataka brata Aksentija, supruge Sultane i ćerkice Mage. To je za Prizrence bio jedan od najtužnijih dana, na poslednji počinak ispratio ga je zahvalni narod, i Srbi i Turci, i staro i mlado. Kako je zapisao Petar Kostić, njegov učenik i biograf, profesor i rektor Prizrenske bogoslovije, narod ga je godinama poštovao kao sveca.
Poruke Sime Igumanova nisu shvaćene na pravi način. Život srpskog naroda u krajevima pod turskom vlašću bio je surov i težak sa stalnim strahom kako će se dočekati novi dan.
PRIZRENSKA bogoslovija ima nemerljiv značaj za srpsku državu, crkvu i narod. Školovala je mnoge generacije učitelja i sveštenika, među njima i četiri patrijarha, Varnavu, Gavrila, Pavla i Irineja. Prva dvojica su bili učenici, a drugi dvojica profesori, Irinej i rektor.
Koliko je važna za srpski narod govori podatak da je do 1926. godine iškolovala 900 diplomaca, od kojih se poslovima crkve posvetilo svega 150, dok je čak 700 otišlo u narodne učitelje, a ostali na neke druge poslove. Oni su se najčešće vraćali u svoje krajeve gde su radili kao učitelji u školama. Bogoslovija je u najtežim vremenima bila rasadnik i svetionik narodne prosvete, čuvar svesti, jezika, kulture i običaja. Ona je običnom narodu ulivala sigurnost i veru u opstanak na vekovnim ognjištima.

NIŠKA BOGOSLOVIJA

IZ PRIHODA Zadužbine sagrađena je 2005. godine monumentalna Prizrenska bogoslovija s privremenim sedištem u Nišu, na predlog episkopa niškog Irineja, današnjeg patrijarha srpskog. Taj objekat je danas jedan od simbola Niša: ima oko 7.500 metara kvadratnih prostora, koji za život i rad koriste studenti i profesori, savremene sale za predavanja, apartmane za goste i sve što je potrebno za nastavu.

PATRIJARH Pavle, dok je radio na Kosovu i Metohiji je više godina živeo u Bogosloviji i divio se veličini Igumanovljevog dela. Sebi je dao zadatak da učini sve što može da se Zadužbina obnovi i da joj se vrati Igumanova palata kao glavni izvor prihoda, da bi mogla da čini velika dela za koja se borio njen osnivač. Zadužbina je obnovljena u julu 1990. godine i vraćena pod okrilje Patrijaršije, angažovanjem mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana u svojstvu zamenika obolelog patrijarha Germana.
Kao professor Prizrenske bogoslovije i dugogodišnji episkop raško-prizrenski, patrijarh Pavle je savršeno znao da veliko delo Sime Igumanova ne može opstati ukoliko njegova zadužbina ne dobije svoja izvorna prava i obaveze, uključujući pre svega vlasništvo nad imovinom. Pravni tim Patrijaršije na čelu sa Bogoljubom Cvetinovićem vodio je tešku borbu sa gradskom i republičkom birokratijom, dok nije uspeo da od opštine Stari grad dobije privremeno pravo upravljanja i korišćenja u martu 1991. godine i trajno vlasništvo nad Igumanovom palatom 26. decembra 1991. godine.
IGUMANOVA palata je na imanju Sime Igumanova na Terazijama sagrađena 1938. godine, sredstvima Zadužbine. Igumanova palata je izgrađena po projektu poznatih arhitekata Branka i Petra Krstića u modernističkom srpsko-vizantijskom stilu za svega šest meseci. Jedna je od najlepših zgrada u Beogradu. Na njenom vrhu nalazila se velika skulptura "Sima Igumanov sa siročićima", visoka tri i po metra, simbol njegove porodične tragedije i nesebične brige za srpsku omladinu, rad poznatog vajara Lojze Dolinara. Bila je okrenuta ka hotelu "Moskva" u pravcu Prizrenske ulice i početnog dela Terazija i dobro vidljiva iz više pravaca. Ona je međutim, dolaskom komunista uklonjena i više nije vraćena, iako je bilo pokušaja da se to uradi...
Na pročelju palate stoji natpis "Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca", koji podseća na ovog velikog trgovca i dobrotvora. Da nije njega, mnogi ne bi ni čuli za ovog velikog čoveka, koji je ceo svoj život podredio i posvetio razvoju prosvete i očuvanju nacionalnog identiteta srpskog naroda.
Igumanova palata raspolaže sa oko 3.700 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, ali su prihodi koji se ubiraju od korišćenja poslovnog i drugog prostora, skromni u odnosu na realnu tržišnu cenu.
OBNAVLjANjE Zadužbine bio je veliki čin skoro kao i njeno osnivanje. Zahvaljujući tome, Zadužbina je prihodima od Igumanove palate finansirala obnovu Prizrenske bogoslovije, njeno proširenje i nadgradnju u periodu od 1994. do 1998. godine. Izgrađeno je novih 2.500 kvadrata i finansirani tekući troškovi Prizrenske bogoslovije. Usledila je NATO agresija 1999. godine, Bogoslovija prestaje sa radom, a preostalo srpsko stanovništvo se seli u unutaršnjost Srbije. U pogromu 2004. godine albanski teroristi naočigled međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji pale Prizrensku bogosloviju, mnoge druge crkve i manastire južno od Ibra, uključujući i manastir Svetog Marka u kom počiva Sima Andrejević Igumanov. Sa Kosova i Metohije proterano je oko 200.000 Srba, a srpski narod u 21. veku doživljava stradanje veće od svih, protiv kojih se borio i pozivao na razum i pomoć Sima Igumanov.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KIRJOS JE PROVOKATOR: Francuska teniserka bez dlake na jeziku

"KIRJOS JE PROVOKATOR": Francuska teniserka bez dlake na jeziku