FELJTON - ZAVERA ĆUTANJA O ATENTATU NA USTAŠKOG POGLAVNIKA: Četnici koji su dolazili u Argentinu, imali su traumatična sećanja na rat

SVEŠTENIK je bio trinaest godina stariji od Blagoja i, osim što mu je bio duhovni savetnik i ispovednik, bio mu je i prijatelj.

ZAVETNICI Pop Radojca Popović i Blagoje Jovović sa prijateljima, Foto Privatna arhiva porodice Blagoja Jovovića

Verovatno je Blagoje u njemu našao čoveka bliskog svojim uspomenama, poukama iz detinjstva, poreklu i bjelopavlićkom rodu, budući da je Radojca bio i Crnogorac, rodom iz Zagrede, grada kod Kosića. Njihovi razgovori su se sigurno vodili oko zavičaja i nevolja koje su doživeli sa svojim porodicama tokom rata, što ih je sigurno još više zbližilo. Radojca je imao mnogo nedaća. Tokom Drugog svetskog rata, kao vojni sveštenik, sa ženom i malom decom, morao je da se bori u ustanku protiv italijanske okupacije, poput Blagoja, jula 1941. Italijani su ga uhapsili i osudili na smrt. Međutim, spašen je ove kazne i posle rata je prebačen u koncentracioni logor u Italiji. Kao i toliki drugi četnici, tamo je doživeo velike nedaće i nevolje.Radojcu je patrijarh Gavrilo Dožić u Rimu postavio za protojereja za Argentinu, zajedno sa protom Filipom Rajkovićem i protom Stojadinom Pavlovićem, gde su doputovali brodom isto kao i Blagoje, 1947. godine.

Svi četnici koji su dolazili u Argentinu imali su traumatična sećanja na rat. Svi su osećali neku vrstu nostalgije i neukorenjenosti. Svako se sa tim nosio kako je znao, ali kada su bili zajedno sve je bilo lakše. U srpskoj pravoslavnoj zajednici, veoma voljeni Radojca Popović navodno je doživeo nesreću, tako što je pao na vozne šine 1960. godine, nekoliko meseci posle Pavelićeve smrti u Madridu. U tom trenutku, imao je pedeset i tri godine. Bio je mlad čovek, ali je imao reumu, pa jedva da je mogao da potrči da bi se popeo u voz. Nakon dramatične smrti, njegovi najbliži su tvrdili da je Radojca bačen na šine u Kilmesu, što je bio vid odmazde za prijateljstvo sa Blagojem. Vrlo je verovatno da su ustaše ubile Radojcu, kao predstavnika Srpske pravoslavne crkve u Argentini, a možda i zbog uspomene na Pavelića. Možda je i Radojca deo srpske martirologije i bio je još jedna od žrtava kojoj treba odati počast. Ali kriviti osobu koja je uspela da okonča život najvećeg srpskog genocidnog zločinca u istoriji je nezahvalno, iako je razumljiv strah koji su imali od ustaša, s obzirom za kakve okrutnosti su bili posobni.

S druge strane, pogrešno je verovati da bi bio ubijen zbog svog prijateljstva s Blagojem, pošto ustaše nikad nisu saznale ko je bio idejni i fizički počinilac atentata. Da su znali, istog trenutka bi ubili Blagoja, ne Radojcu. Ne bi postojao taj ustaša koji bi se smilovao, a kamoli Pavelić lično, koji, da je znao godinu i sedam meseci koliko je poživeo vezan za krevet manastira od posledica dva metka koja su ga dokrajčila, da je Jovović bio osvetnik, naložio bi njegovo ubistvo na najokrutniji i najbolniji mogući način. Pored toga, Pavelić je svoju političku zaostavštinu ostavio Stjepanu Heferu, što govori o tome da se, u slučaju da je imao ikakve podatke, ne bi se raspitivao o Jovoviću, već bi ga ubio.

VAŽNO je utvrditi koja je bila uloga Mileve Gaćeše Pićan prilikom planiranja atentata.Mileva je ceo život bila snažna i hrabra žena, koja je proživela mnoge nedaće tokom rata, dok je bila tek tinejdžerka. Ona, njen brat i cela njena porodica bili su žrtve ustaškog terora, a to su sećanja koja se nikad ne brišu. Mileva je rođena u Štikadi, u oblasti Like, 30. juna 1925. Tokom rata boravila je u Splitu, gde su je poslali da bi je zaštitili od ustaša. Godine 1943. emigrirala je u Italiju, gde se opet našla sa svojim bratom Milanom, nakon rata, pošto mu je pomogla da pobegne iz koncentracionog logora na severu Italije. U Argentinu su emigrirali 1948. Isto kao i Blagoje, Mileva je ceo život pomagala Srpsku pravoslavnu crkvu u Buenos Ajresu, kako finansijski, tako i svojim prisustvom, crkvu koju je redovno posećivala sve do poslednjih dana svog života.

Mileva je 30. januara 2020. godine na RTS-u, dala intervju u emisiji Oko Magazin, „Blagoje Jovović i Ante Pavelić, bilo jednom u Argentini“, u kom je prvi put u životu javno progovorila o atentatu. Pustila je da prođe dvadeset godina nakon ispovesti Blagoja Jovovića mitropolitu Amfilohiju u manastiru Ostrog, da bi se odlučila da progovori.

Prošle su šezdeset i tri godine od atentata. Ceo jedan život. Neka sećanja su bila mutna, ali je suština ostala vatreno urezana u njenom umu.

Kako je Mileva izjavila u ovom intervjuu, samo je mala grupa bila upoznata sa planom atentata na Pavelića. To su bili sveštenik Radojca Popović, njen brat Milan Gaćeša, njen muž Jovo Pićan i ona. Mileva, koja se od Zekovića razvela 1954, udala se za Jovu Pićana, koji je bio upoznat sa pripremama i planiranjem napada, ali koga Blagoje nikada nije odredio za saradnika. Možda je njena uloga bila da bude svedok događaja.

Mileva je preminula 8. februara 2022, u 97. godini i srećom, i zarad srpske istorije, uspela je medijima da saopšti detalje organizacije, planiranja i ubistva najvećeg ubice Srba. Svetu nije bila obznanjena samo izjava Blagoja Jovovića, već su dva ključna protagonista ove priče uspela da je ispričaju u prvom licu. Blagojeva i Milevina izjava su u potpunosti saglasne, osim nekih sitnijih detalja, koji niti protivreče niti zanemaruju činjenice.

NA PITANjE novinara Milevi o razlozima zbog kojih su odlučili da ubiju Pavelića, ona je odgovorila da je to zbog mržnje i bola koji su osećali kada su saznali da je Pavelić slobodno šetao ulicama Buenos Ajresa, dok oni nisu znali ni gde su počivali njihovi najmiliji. Mileva se prisećala veoma bolnih događaja koje su doživele i njena porodica i njene komšije i prijatelji Srbi u Lici, kada su jednog dana ustaše ušle u njihove domove i sve muškarce odvele u ustašku kasarnu i danima ih nemilosrdno mučile dok ih Italijani nisu oslobodili. Među njima su bili Petar, Milevin i Milanov otac, i njihovi stričevi. Milevin otac je pretrpeo toliku torturu da je nekoliko dana nakon što se vratio kući, preminuo. Pošto su u svojoj porodici doživeli takva sudbonosna sećanja na ustaški teror, sigurno ih je to i pokrenulo da sarađuju na planu. Slučaj Blagoja i Mila je drugačiji. Obojica iz Crne Gore, nisu imali rođake koje su tokom rata ustaše ubile. Blagoje je jasno naveo da je skovao plan o ubistvu Pavelića samo zato što je Srbin, a u znak sećanja na žrtve

Kada je novinar Milevu pitao o kontroverznoj teoriji da se atentat može pripisati Udbi, Mileva je kategorično odgovorila da je to apsolutna laž. Istina je da je svaka osoba u grupi doprinela koliko je bila u mogućnosti. Nisu imali ni moderno naoružanje, ni velike resurse, ni podršku bilo koje vlade ili organizacije, niti su pripadali bilo kojoj tajnoj policiji. Bili su obični emigranti, radnici i patriote.

Što se tiče pištolja koji je Mileva dala Blagoju da izvrši ubistvo, Blagoje je ostao pri stavu da se radilo o malom ženskom oružju sa malim dometom, koje je Mileva mogla da mu ponudi. Čak su sa Radojcom Popovićem testirali oružje u podrumu Ruske crkve Svete Trojice, koja je operativno funkcionisala i kao Srpska crkva, u kojoj će se osam godina kasnije Blagoje oženiti sa Gladi. Protoprezviter Radojca se uverio da to nije oružje koje bi mu moglo biti od koristi, da teško može njime izvršiti atentat, ali pošto nije imao druge mogućnosti, Blagoje je morao da ga zadrži. Na pitanje novinara Milevi koje je oružje dala Blagoju, ona je rekla da se ne seća tačno koje je to, pošto su bila dva pištolja, a jedan joj je poklonio suprug Jovo Pićan. Čak se setila da je sa Blagojem testirala domet oružja, ali se nije setila koje je od ta dva upotrebio.

UPLAŠENE USTAŠE 

POSLE atentata, ustaše su se osećale još nesigurnije u Argentini. Čak i posle Peronovog poraza 1955, počeli su da se osećaju ranjivijim. Nikada se Jovovićevo prezime nije povezivalo sa atentatom, jer ga niko iz njegove grupe nije odao. U maloj srpskoj zajednici nije bilo nijednog izdajnika. Ubistvo sveštenika Radojce Popovića  je moglo biti opomena ili upozorenje za celu zajednicu, nakon Pavelićeve smrti. Ubistvo predstavnika Srpske pravoslavne crkve u Argentini nije bilo zanemarljivo. To što su napali crkvu, a ne ambasadu, ostavlja dosta materijala za razmišljanje. To je takođe bila kukavička poruka. Nasuprot strahu žrtava postojala je i nesigurnost ubica. I to se i dokazalo.

 SUTRA: MISTIFIKACIJE O ATENTATU NA NAJAVEĆEG ZLOTVORA SRBA 

Preporučujemo

Feljton

0 3

FELjTON - PAVELIĆ SE SLOBODNO KRETAO PO BUENOS AJRESU: Blagoje Jovović i Milo Krivokapić postali su tim koji će obeležiti istoriju

11. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 17

FELjTON - PRIPREME ZA UBISTVO NAJVEĆEG SRPSKOG ZLOTVORA: Odluku da likvidira Pavelića Blagoje doneo isključivo iz patriotskih razloga

10. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - ATENTATOR NA PAVELIĆA PIŠE RADOVANU KARADžIĆU: Dva metka, prema navodima policije, nisu napravili izlaznu rupu na Pavelićevom telu

13. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 8

FELjTON - PROŠLOST JE SUSTIGLA POGLAVNIKA PAVELIĆA: Videvši Blagoja kako stiže živ i zdrav, Miloje shvatio da je misija bila uspešna

12. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije