FELJTON - KAIRO PREPUN SJAJNIH OPERATIVACA: Mnogi autori su Klagmanu pridavali "ključni položaj" u okviru štaba SOE

Piše: Kristofer Katervud

08. 11. 2024. u 18:00

ZA RAZLIKU od većine britanskih oficira u Kairu tog vremena, poput legendarnog Patrika Lija Fermora, budućeg autora putopisa, Klagman se družio sa običnim Egipćanima, a ne sa svojim britanskim zemljacima po elegantnim kafeima i hotelima.

ФЕЉТОН - КАИРО ПРЕПУН СЈАЈНИХ ОПЕРАТИВАЦА: Многи аутори су Клагману придавали кључни положај у оквиру штаба SOЕ

PRESUDA Vinston Čerčil je 1943. godine pustio četnike niz vodu, Foto Vikipedija

Ovo je samo po sebi bilo neobično, kao i njegova neskrivena marksistička uverenja.

Klagman je dobar deo slobodnog vremena provodio sa meštanima podučavajući ih  važnosti komunističkih pogleda, a oni su iskreno „živeli za njegova predavanja“.

Te 1942. postalo je jasno da su širom nacistički okupirane Evrope najbolji borci u pokretima otpora neretko komunisti. Bilo je neke ironije u tome, s obzirom na to da su do 1941. Sovjeti i Treći rajh u suštini bili saveznici, poštujući pakt Ribentrop-Molotov iz avgusta 1939, po kome je Staljin obećao Hitleru da će biti neutralan, kao i da će SSSR i Nemačka rasparčati Poljsku i ostale delove Istočne Evrope. Teoretski, to je značilo da će se verni komunisti širom sveta, sledeći direktive iz Moskve, uzdržati od borbe na strani Saveznika protiv Nemačke, jer bi to bilo kršenje uslova sporazuma potpisanog u Moskvi, što je poručio niko drugi do drug Staljin. Međutim, to se izmenilo početkom operacije „Barbarosa“ u junu 1941. godine. Na primer, značajan procenat francuskog pokreta otpora činili su maki, koji su bili komunisti.

Mnoge iznenađuje činjenica da su svi špijuni iz Kembridža (i verovatno dobar broj komunista u zemljama poput Francuske) ostali verni Staljinu, uprkos paktu Ribentrop-Molotov. Nebrojeno mnogo mladih idealista bilo je radikalizovano, da upotrebimo savremeni izraz, u podršci komunizmu tokom tridesetih godina, kao odgovor prema narastajućem fašizmu, a mnogi od njih i za učešće u Španskom građanskom ratu 1936- 1939, u svojstvu dobrovoljaca u Internacionalnim brigadama. Ali za druge komuniste, dogovor koji je Staljin napravio sa Hitlerom bio je izraz krajnje izdaje antifašističke ideje, gruba spoznaja o pravoj prirodi Staljinovog perfidnog razmišljanja, i usled toga razlog za prelazak sa komunističkog internacionalizma na britanski patriotizam.

KLAGMAN, kao i špijuni sa Kembridža, ostao je privržen promoskovskom uverenju. Juna 1941. bio je u prilici da pomiri svoju ideologiju sa patriotizmom,  jer su i Britanija i SSSR sada bili saveznici protiv zajedničkog nacističkog neprijatelja. No, za marksističkog teoretičara poput Klagmana, otpor kakav je sada podržavao SOE protiv Trećeg rajha bio je vid mnogo šire borbe od privremenog suprotstavljanja nacističkoj okupaciji Evrope. To je istovremeno bila i politička borba protiv kapitalizma i antikolonijalna borba protiv zapadnog imperijalizma. On to objašnjava Dejvidsonu u Kairu:“Morate razumeti da je ovaj rat postao više od rata protiv nečega, protiv fašizma. On je postao rat za nešto, za nešto mnogo veće. Za nacionalno oslobođenje, narodno oslobođenje, kolonijalno oslobođenje... To je ono što sada budućnost zahteva.

Za Klagmana, kao i za Dejvidsona i druge, ne nužno komunistički nastrojene ali svakako levičarski opredeljene, to je značilo podršku Titu u borbi protiv nacističke okupacije u Jugoslaviji. U smislu analize ovakve vrste, partizani su bili idealni jer su bili protiv fašizma i za stvaranje novog idealnog socijalističkog društva posle rata.

Suvišno je reći da nije svako delio ovako povezana Klagmanova otvorena komunistička uverenja u cilju podrške partizanima u Jugoslaviji, na ideološkim i vojnim osnovama. Prema memoarima iz 1965. agenta SOE Bikama Svit-Eskota Ulica Bejker neslužbeno,  Kairo je vrveo od sjajnih operativaca, od kojih je svaki mogao da uspešno obavi mnoge zadatke, kao što su Patrik Li Fermor i Montagju Vudhaus, obojica čuveni po poduhvatima širom Grčke. Ali, seća se on, bilo je „i jedno kukavičje jaje u gnezdu. Jedan od najuspešnijih i najvrednijih ljudi u jugoslovenskom sektoru bio je Džejms Klagman, sada vodeći član Komunističke partije u Velikoj Britaniji".

Kako je Klagman tada još uvek bio živ, Svit-Eskot je, verovatno zbog moguće povrede časti i ugleda, bio uzdržan u komentaru. Nije bio jedini koji je gajio sumnje prema „svešteniku Sv. Roka“(Klugmanov nadimak u Kairu), kako tada tako i decenijama kasnije.

TREBALO bi, istine radi, prvo citirati lovce na zavere. Ranije pomenuta knjiga Dejvida Martina nije samo načinila Klagmana „petim čovekom“ - i to pogrešno, kako smo videli - nego ga je promovisala u ličnost odgovornu za Čerčilovo napuštanje Mihailovića u korist Tita 1943. godine. Treba pomenuti da je Martin bio doživotni Mihailovićev pristalica i da je četrdesetih objavio knjigu pod naslovom Izdani saveznik, kao i 1978. knjigu Patriota ili izdajnik: Slučaj Generala Mihailovića. Dakle, on je jak promoter srpskog nacionalističkog moćnika.

Za Klagmana piše da je bio sovjetska „krtica čiji je najveće dostignuće bilo da falsifikuje podatke, čime je zemlja od 15 miliona stavljena pod komunističku vladavinu“. Poput ostalih pristalica teorija zavere, moglo bi se tvrditi da on prilično „začinjava čorbu“ u opisivanju onoga što smatra ključnom Klagmanovom ulogom: „Ne tvrdim da je Klagman sve to uradio samostalno, ali verujem je on prvenstveno (istakao Martin) odgovoran".

Martin dalje krivi „liberale zbrkanih umova“ uverene u ideju napretka, i za koje se „titomanija" prepliće sa „uverenjem da je podrška Titu služila britanskim interesima za okončanje rata protiv nacista". No, Martin ne odustaje, jer iako su ti ljudi imali svoju ulogu, „niko“ od njih „nije bio takav poznavalac problema kao Klagman, niti je posedovao toliko podataka potrebnih za utvrđivanje politike".

PREMA Martinu, Klagman je čak uticao na Dikinove i Maklejnove izveštaje, a time i na Čerčila: „ Upitno je da li je uopšte Čerčil bio svestan postojanja Džejmsa Klagmana. No, Klagmanovo majstorstvo, stručne procene i njegova izuzetna ličnost omogućili su mu podršku drugih starešina SOE... Od Dejvidsona i Kibla samo korak deli do kapetana Vilijama Dikina i brigadira Ficroja Maklejna... A od Dikina i Maklejna mali je korak do Vinstona Čerčila.“

Bivši oficir SOE Majkl Lis mnogo je pravedniji prema Dikinu u svom delu Silovanje  Srbije, ali i on umnogome preteruje o ulozi koju je imao Klagman, pridajući mu „nedvosmisleno ključni položaj“ u okviru štaba SOE u Kairu (koji Lis naziva kodnom  oznakom M04). No, ovo je, kako i sam priznaje, u periodu od septembra 1943. pa nadalje, dakle, pre Maklejnovog glavnog izveštaja, ali znatno posle vremena u kome je, kao što ćemo videti, M13 u Londonu već počeo da menja svoj stav u svetlu obaveštajnih podataka SIGINT iz Blečli Parka. Interesantno je to da, kada opisuje kako po njegovom mišljenju Klagman postaje pisar brigadira Kibla u Kairu, za to nema ni trunke čvrstih materijalnih dokaza. Možda razotkriva tajnu kada piše: “ To je jasan posredni dokaz da je Klagman, sam ili preko Kibla, mogao da zameni avione (koji su prebacili oficire za vezu van zemlje) da bi ostvario svoje podle ciljeve.”

Jak posredni dokaz. Videćemo kasnije u nastavku feljtona o Dikinu i Maklejnu da je ovo netačno tumačenje činjenica; uostalom, Martin priznaje iskreno i jasno da je Maklejnova antipatija prema SOE Kairo bila javna tajna. Suština je da svi ovi navodi značajno precenjuju Klagmanov stvarni uticaj, ne samo u Kairu nego iznad svega u Londonu, gde ne samo što je bio nepoznat već je bio potpuno nevažan.

KONTRAVERZNA RATNA ODLUKA

JE LI Džejms Klagman, član štaba SOE u Kairu,  bio sovjetski špijun? I ako je bio, šta je istina u vezi sa njegovim uticajem? Da li stvarno možemo reći da je Čerčil naposletku pustio četnike niz vodu 1943, u korist Tita i partizanskih snaga, zbog  Klagmana? Ovo je ključno, zato što je moguće da, čak i da je Klagman bio sve ono što sledbenici teorije zavera govore o njemu, njegova podrška Titu nije imala baš nikakvog uticaja na Čerčilove motive za donošenje jedne od najkontroverznijih ratnih odluka.

 SUTRA: IZVEŠTAJI TAJNIH SLUŽBI UTICALI NA ČERČILOV STAV 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

VIDELI SMO IM U OČIMA DA SMO PRETNJA: Kapiten orlova Bogdan Bogdanović o meču s Amerikancima na Olimpijskim igrama u Parizu