FELJTON - RAZVLAŠĆENJE DINASTIJE I UKIDANJE MONARHIJE: Većina „eksperata” u Komisiji za ustav bila je protiv formiranja Ustavnog suda

NOVOIZABRANA Ustavotvorna skupština sastala se 29. novembra 1945. godine i proglasila republiku.

Edvard Kardelj je u Politbirou CK KPJ bio zadužen za politički sistem, Foto Vikipedija

U Deklaraciji o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije monarhija je označena „najvećom smetnjom” stvaranju „bratske i demokratske zajednice ravnopravnih naroda” i „najvećim krivcem” za sve postupke „nenarodnih režima”.

Federativna Narodna Republika Jugoslavija je definisana kao „savezna narodna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu ujedinjeni u Jugoslaviji”. Tom odlukom „u ime ovih naroda” ukinuta je monarhija u Jugoslaviji, a Petar II Karađorđević, sa celom dinastijom Karađorđević, lišen „svih prava koja su njemu i dinastiji Karađorđević pripadala”.

Proglašenje republike suštinski je značilo potpuno likvidiranje ustavnog kontinuiteta koji je, u periodu 1943-1945, održavan iz formalnih, spoljnopolitičkih razloga. Tim činom prestalo je da postoji Namesništvo. Sve funkcije šefa države prešle su na Predsedništvo Ustavotvorne skupštine. Prava predstavljanja narodnog i državnog suvereniteta preuzela je nova država-Federativna Narodna Republika Jugoslavija.

Ukidanjem monarhije i razvlašćivanjem dinastije Karađorđević poništena je još jedna ustanova koja je asocirala na nekadašnju srpsku državnost. Deklaracija o republici je izglasana pre nego što je donet Ustav FNRJ.

SEPTEMBRA 1945, u vreme najžešće predizborne kampanje, oformljena je, u okviru Ministarstva za konstituantu, Komisija za Ustav. Komisijom, u koju je uključen veći broj eksperata (dr Leon Geršković, dr Jovan Borević, dr Ivo Krbek, dr Stanko Frank, dr Dušan Kermauner, Blagoje Hadži-Panzov, dr Aleš Bebler, dr Nikola Stjepanović), formalno je rukovodio prof. dr Mihailo Konstantinović ali je u njoj presudnu težinu imala reč Edvarda Kardelja, inače, u Politbirou CK KPJ zaduženog za izgradnju društvenopolitičkog sistema. Komisija je imala savetodavni karakter. Potčinjenost prava politici bila je jedna od osnovnih karakteristika njenog rada. Partija je davala opšti politički okvir, određivala principe i modalitete rada, postavljala zadatke, utvrđivala rokove. Stav da nacrt ustava mora da odražava sve krupne promene koje su nastale u godinama rata i da predstavlja „pravnu formu stanja” izvojevanog revolucijom, veoma je precizno i nedvosmisleno definisao zadatak Komisije. Nacrt ustava predat je početkom oktobra Saveznoj vladi a ona ga je, pošto se sa njim načelno saglasila, 1. decembra 1945. prosledila Predsedništvu Ustavotvorne skupštine kao svoj predlog.

Kardelj je direktivno zahtevao da u nacrtu ustava jasno bude naglašeno da vlast imaju „osnovne narodne mase”. Zalagao se da u državi postoji jedinstvo zakonodavne i izvršne vlasti. Bio je ubeđen da uticaj činovništva treba svesti „na minimum” i tako, posredno, eliminisati uticaj „reakcionarnog bloka putem parlamenta”. Postojanje državnog sektora u privredi smatrao je bitnim elementom održanja tekovina rata i revolucije. Odvajanje crkve od države za njega je bilo nužno, uz napomenu da zalaganje za slobodu savesti ne treba poistovetiti sa rigidnom politikom eliminisanja crkve „iz života naroda”.

ZA SVE članove Ustavne komisije federacija je predstavljala „rukovodnu ideju”. Ipak, njihova mišljenja su u pojedinim važnim pitanjima bila sučeljena. Većina „eksperata” bila je protivna formiranju institucije Ustavnog suda. Deo je smatrao da je arbitriranje u složenim pitanjima ustavnosti zakona i „sukoba nadležnosti” u sporovima saveza i republika trebalo da vrši Savezno veće-telo koje oličava jedinstvo vlasti, ima nesumnjivi politički autoritet, poseduje suverenitet vrhovnog saveznog organa i koje je zakone donelo. Na kraju je odlučeno da sukobe nadležnosti rešava posebni ustavni savet (komisija).

Mišljenja su bila podeljena i oko stava da li savezni zakoni treba da imaju prevagu nad republičkim. Arbitrirajući u tom pitanju Ministarstvo za konstituantu je isticalo da savezni ustav, kao „zajedničko delo svih naroda koji žive u jednoj zajedničkoj državi”, treba da bude izraz „njihovih zajedničkih shvatanja, potreba i interesa”. Zemaljski ustavi, kao pravni akti koji obavezno odražavaju zajedničke interese federalne jedinice i savezne države, trebalo je da sadrže i ono što je „karakteristično i specifično” za svaku federalnu jedinicu ponaosob i što proističe iz „specifičnih društvenih, ekonomskih, istorijskih i nacionalnih uslova pojedinih federalnih jedinica”. Drugim rečima, sve ono što je pojedinu federalnu jedinicu „razlikovalo” od ostalih jedinica i celog saveza, a što nije bilo protivno zajedničkom saveznom ustavu, trebalo je „da naće izraza u zemaljskom ustavu”. Savezni ustav je definisan kao viši pravni akt sa kojim zemaljski ustav nije smeo biti u protivurečnosti. Jedinstvenost privrednog, carinskog i trgovinskog područja za koje se zalagala Partija jačalo je poziciju države. Poslovi spoljne politike definisani su kao oblast u isključivoj naddežnosti Savezne vlade.

U OBRAZLOŽENjU Nacrta ustava, koje je ministar za Konstituantu E. Kardelj podneo Ustavotvornoj skupštini, centralno mesto je imao stav da ustavni akt „ne treba sam po sebi i ne može ništa da izmišlja niti treba i može da izmeni u suštini državne, nacionalne i društvene stvarnosti, koja je delo i tekovina teške oslobodilačke borbe naših naroda za nezavisnost i stvarnu demokratiju...”. Iz toga je sugestivno definisan zadatak Ustavotvorne skupštine da donese Ustav zemlji koja je, smenom vlasti u okvirima rata, „stupila na put napretka, demokratskih sloboda, nacionalne ravnopravnosti i jedinstva i smelo zakoračila pravcem naprednog socijalnog razvitka u korist blagostanja i sreće radnih masa i prema ekonomskom i kulturnom procvatu Republike”. Od Ustavotvorne skupštine je zahtevano da uvaži postojeće stanje, povede računa o „izmenjenim društveno-ekonomskim i nacionalnim osnovama”, suoči se sa već izgrađenim novim državnim uređenjem definisanim od vlasti nove Jugoslavije, učini da ustavni akt dodatno potvrdi, učvrsti i stabilizuje „stvarnost nove republike Jugoslavije”. Drugim rečima, traženo je da nova stvarnost u Ustavu nađe „odgovarajući pravni izraz”.

Nacrt Ustava je predviđao da celokupna vlast u FNRJ bude u rukama naroda (narod učestvuje u vlasti; državna vlast je narodna; volja narodna „odlučuje u našoj Republici”). Državna organizacija je počivala na „načelu jedinstva vlasti”. S jedne strane, kako je obrazlagao E. Kardelj, izborni sistem je omogućavao „samoupravu naroda kroz sve organe državne vlasti”. S druge strane viši organi državne vlasti i državne uprave raspolagali su „pravom rukovodstva i kontrole nad nižim u saglasnosti sa Ustavom i zakonima”, što je od državne zajednice činilo „čvrsto povezani organizam odozdo do gore” i „jedinstvenu celinu”. Takva organizacija vlasti smatrana je preduslovom planskog podizanja nacionalnog, privrednog i kulturnog života. Jugoslavija je definisana kao „narodna država, novi i viši tip stvarne demokratije”. Pretvaranje „važnog sektora narodne privrede” u narodnu imovinu kojom gazduje država i oduzimanje političkog rukovodstva iz ruku „malog broja privilegovanih pojedinaca” označavano je kao „podizanje naše države na viši tip u političkom razvoju modernog društva”.

USTAVOTVORNA SKUPŠTINA

ZNAČAJ sazivanja Ustavotvorne skupštine Kardelj je video u činjenici da ona odlučuje da li u zemlji restaurirati buržoaski poredak ili sačuvati tekovine Narodnooslobodilačke borbe. Za njega i partiju koju je predstavljao nije bilo dileme da novi ustav treba graditi na republikanskoj osnovi uz potpuno odbacivanje monarhijskog oblika uređenja države. Po njegovom mišljenju ustav je Jugoslaviju trebalo da definiše kao narodnu demokratsku republiku. Zalažući se za „originalnu formu” uređenja buduće države, Kardelj je u diskusijama demagoški isticao da novu državu vidi kao „plebejsku republiku jakobinskog tipa” koja u sebi uključuje sve revolucionarne promene izvojevane u narodnooslobodilačkom ratu.

 SUTRA: OIVIČAVANjE SRPSKOG NACIONALNOG PROSTORA 

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - GRAĐANSKE PARTIJE KAO DEKOR ZA VELIKE SILE: Gotovo cela srpska opozicija prihvatila je federalnu državu

17. 09. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - NARODNI FRONT SIMBOL JEDNOPATRIJSKE DIKTATURE: Partija je u svojim rukama koncentrisala celokupnu personalnu politiku u državi

16. 09. 2024. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - NARODNI FRONT POSTAJE TEMELj DRŽAVE: Sudska vlast u AP Vojvodini ostala je van nadležnosti vlasti federalne Srbije

15. 09. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - PARTIJA KONTROLIŠE IZBORE ZA USTAVOTVORNU SKUPŠTINU: U Srbiji je, sa izbornih spiskova, izbrisano 194.158 birača

18. 09. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije