FELJTON - U CELOJ DALMACIJI PEVANE PESME O KRALJEVIĆU MARKU: Duhovno zadremala nacija je zahvaljujući pravoslavnoj veri održavala svest o sebi

IZRAZ novovekovni za srpske političko-književne prilike označava period, koji, mada duhovno začet dosta ranije, materijalno počinje sredinom XVIII veka, ne samo zbog zaostajanja u razvoju srpske kulture, nego i zbog svojevrsnog „praznog perioda“ u istoriji političkih ideja kod Srba koji su nekoliko vekova vodili sveokupirajući bitku za goli život.

PROSVETITELj Patrijarh Arsenije IV Jovanović sačinio je nacionalni program 1736. Foto "Vikipedija"

Duhovno zadremala, srpska nacija je samo zahvaljujući pravoslavnoj veri i crkvi održavala svest o sebi. One su srpskom narodu izuzetno pomogle da se u značajnoj meri odupre nasrtajima asimilacije koja je započinjala prvo promenom političkog stava prema slobodi i naciji, a zatim se potvrđivala kao nacionalno otuđivanje prelaskom iz pravoslavne vere u muslimansku ili katoličku. Istorija beleži ne samo brutalnu islamizaciju Srba u krajevima pod turskom vlašću „dankom u krvi“, ucenom i terorom, već  i sistematsko pokatoličavanje Srba u Ugarskoj još od XIII veka , te nebrojene progone onih koji su bili otporni na unijaćenje koje je bilo samo deo diskriminatorne politike koja je vođena prema Srbima u panonskom prostoru.

U predelima koje je okupirala Venecija situacija je bila slična, ali je proces preveravanja Srba u katoličanstvo bio daleko suptilniji i postupniji, što je dugo dozvoljavalo održavanje nacionalne svesti kod Srba u Dalmaciji i porodilo kategoriju Srba-katolika koja je dugo egzistirala u tim krajevima u relativnoj harmoniji sa katolicima Hrvatima.

O TOME govore brojni primeri iz istorije tih krajeva. Tako je na primer znameniti srednjovekovni pisac sa Hvara, Petar Hektorović (1487-1572)  u svom najpoznatijem delu "Ribanje i ribarsko prigovaranje" zabeležio pesme, kako je sam zapisao, na "onaj serbski način", kao i to da su mu dva hvarska  ribara, Nikola i Pasko, pevali pesmu o Marku Kraljeviću, koji je kao temat vekovima bio popularan u Dalmaciji. U tom Hektorovićevom delu takođe je po prvi put zabeležena jedna narodna pesma,  pod nazivom "O Kraljeviću Marku i bratu  mu Andrijašu". Više nego simbolično, pesma opeva bratoubistvo. Knjiga sadrži i pesmu o vojvodi Radoslavu i druge narodne pesme, među kojima i prelepu pesmu "I kliče devojka", koja je sa "Dunaja", stihove o "beligradu",  kao i narodne poslovice, mudrosti i pitalice. Ovo delo je nastalo sredinom 16. veka, a prvi put je štampano 1568. godine, u Veneciji .

Takođe, u zbirci mletačkih dokumenata koju je 1844. objavio Splićanin Vicko Solitro postoji i pismo splitskog gradonačelnika venecijanskim vlastima u kome on navodi da su 1574. na glavnom splitskom trgu svi okupljeni, a među njima i jedan vojnik,  pevali pesmu o Kraljeviću Marku, kao pesmu "koju svi znaju". Kult Marka Kraljevića u Dalmaciji je održavan veoma dugo i u jednakoj meri i među pravoslavnim i među katolicima o čemu svedoče i zapisi Sinjanina Ivana Lovrića iz 1776, nemačkih etnologa i putopisaca J. G. Kola 1851, F. Petera 1857. i H. I. Bidermana 1893. godine .

Vreme prestanka istog bogopoznanstva bilo je ujedno kod Srba i vreme početaka formiranja svesti o nacionalnoj kao religiozno nepremostivoj različitosti. Takva svest, koja je ponajviše bila uslovljena idejom slobode, pod snažnim uplivom crkve u uslovima potčinjenosti podrazumevala je monoznačnu identifikaciju nacije i vere. Ta ideja je, uostalom, bila vekovima ubedljivo najdominantnija politička ideja porobljenog srpskog naroda, bilo da je iskazivana u reči, pismu ili u konkretnom činu pobune i otpora, bivajući pritom daleko manje očuvana u pisanoj, nego u memorativnoj formi.

DO POČETKA XVIII veka na srpskom jeziku još nije bilo štampane knjige, a sve do pojave prve Dositejeve knjige 1783. godine nije bilo više od sto knjiga na jeziku koji je bio mešavina ruskog crkvenog i srpskog jezika.

Zamah reformatorskih ideja koje su od Francuske do Rusije prožimale Evropu koincidirao je sa ekonomskim i kulturnim uzdizanjem Srba u Habzburškoj monarhiji. U srpskom narodu preko Dunava počinje da se formira građanstvo na koje je, razume se, najveći civilizacijski upliv imala Austrija  što je omogućilo da se njen uticaj u tom vremenu prelije i na Srbiju, i to takvo građanstvo koje hoće da pripada prosvećenoj Evropi. Na piscima je bilo da im dela budu izraz duha takvog vremena, a oni sami heroji novog doba. Već prvi, bojažljivi pokušaji su potrvdili svoju reformističku orijentaciju nastojanjima da se književnosti oduzme religiozni karakter i da joj se da naglašeno svetovni kao nacionalni ili slavenski karakter, i to kako tematski, tako i stvaranjem na narodnom jeziku i za narodne potrebe.

Uz pesme i knjige koje počinju da se pišu o ljubavi i zabavi, pojavljuju se i dela posvećena političkoj istoriji Srba. Najznačajniji predstavnik tog pravca je Jovan Rajić (1726-1801), tvorac „Istorije raznih slavenskih narodov“, a vrlo vredna dela na tu temu su za sobom ostavili i Simeon Piščević (1731-1795), pisac istorije Južnih Slovena, Čeha i Poljaka, Pavle Julinac (oko 1730-1784) i Jovan Muškatirović (oko 1743-1809), koji je uz to bio i naš prvi sakupljač narodnih poslovica. Posebno su vredne, mada su ređe, političke biografije i romani inspirisani političkim događajima i životima državnika. Zaharije Orfelin (1726-1785) je bio urednik prvog, ne samo srpskog, već uopšte prvog južnoslovenskog časopisa koji je izašao pod nazivom „Slaveno-serbski magazin“, a svojom obimnom knjigom o Petru Velikom je ne samo stekao slavu od Venecije do Moskve, nego je tim delom vidno uticao i na Puškinovu knjigu na istu temu.

U PESMAMA Jovana Pačića (1771-1849), Lukijana Mušickog (1777-1837), Save Mrkalja (1783-1833) i Pavla Solarića (1779-1821) itekako ima ne samo političkih misli, već i rezvijenih političkih ideja. Odmicanje od skuta crkve vršeno kroz klasicizam, koje se mahom iscrpljivalo odabiranjem antičkih mitoloških tema i likova, nadgrađeno je, kod nekih rodoljubivom, a kod nekih i istorijsko-politički profiliranom, pa i scijentističkom refleksivnom tematikom. Tako, naprimer, Lukijan Mušicki u svom „natpisu ljudskom rodu“ daje primat praksi nad teorijom („Plovit uči teorija, al se plovi po reci“ ), i u tipično prosvetiteljskom maniru nudi svima, od vladara do naroda, poučan savet o praktičnom upravljanju „izabro lađu ili čunj, vlastelj budi im jak“  (podvukao D. S.), uz upućivanje naroda na prosvetiteljski projekt istorizma: „nek vam istorija verni sputnikom bude: ravan je ljudski rod sebi bio, i jest!“ .

Najvrednije srpske političke projekte iz tog vremena i prostora ipak dugujemo patrijarhu Arseniju IV Jovanoviću Šakabenti (1698-1748), Savi Tekeliji (1761-1842) i Zahariju Orfelinu. Šakabentin nacionalni program iz 1736/1737. godine sadrži sem tradicionalno-političkih vrednosti srpskog naroda i elemente evropske modernosti , a Orfelin je u predgovoru prvog i jedinog broja „Slaveno-srbskog magazina“, izdatog u Veneciji 1768. godine, izložio kulturno-politički manifest koji je obuhvatio niz prosvetiteljskih ideja toga vremena. Njegovo, zalaganje za demokratizaciju prosvete i kulture izrazilo se u zahtevima za narodnim jezikom u književnosti, za prosvećivanjem širokih narodnih masa, kao i zahtevom za odbacivanjem kulturnog elitizma i oslobađanjem kulture, naročito književnosti, od religioznosti. 

KNjIGE ZA NAROD

NA PRELAZU starog doba, (za Srbe "produženog srednjeg veka") u novo, simbolično stoji moćna spisateljska figura Gavrila Stefanovića Venclovića (1680-1749), koji u Sentandreji i drugim tadašnjim centrima panonskog srpskog duhovnog prostora, piše neke knjige već na narodnom jeziku, što je veoma važna odlika novih, prosvetiteljskih vremena koja kucaju i na vrata civilizacijski umrtvljenog srpskog naroda. Iz njegovog dela izbija zebnja ugroženosti celog njegovog naroda rasejanog po raznim carstvima...

 SUTRA: SRBI SE VRAĆAJU NA VELIKA VRATA NA ISTORIJSKU SCENU 

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - SRPSKE DINASTIJE NESTALE ZBOG VLADARSKIH GREHOVA: Crkva je znala šta su moć, vlast i država, tri najbitnije političke kategorije

24. 08. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - ISTORIJA POSMATRANA IZ UGLA POLITIČKI PORAŽENOG NARODA: Tuđi pisci, kada su pisali o Srbima, činili su to sa klevetanjem i prezirom

23. 08. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - NAROD BEZ PISANE ISTORIJE NE MOŽE STVARATI DRŽAVU: Narod koji ne zna svoju istoriju nije politički ravnopravan aktivnam narod

22. 08. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - ODBRANA SRPSKE VERE I NARODNOG IDENTITETA: Beč je smatrao da Srbima pripada status tolerisane, a ne i ravnopravne nacije

21. 08. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije