MOJ otac Dobrica Ćosić i ja smo sredinom devedesetih godina 20. veka počeli da razmišljamo o zajedničkom razgovoru o književnosti, njegovim romanima, temama u vezi sa poetičkim aspektima njegovog stvaralaštva.
ma da ... sad kad ga nema možete o njmu šta oćete ... komunjare peru komunjare i provlače se u novu formu (leftardi) ... a koliko je mase pobijo on i njemu sličmni pa se poslje prao ali ne što mu je žao nego samo da bi opet bio na ili pri vlasti i da jih niko nikad nebi teretio za zločine i na žalost i nesreću našu i uspjelo mu je i masi njemu sličnih. opet za Srpske žrtve niko ne odgovara pa se pitam dali su to stvarno pomori ili su to neka njihova sektaška žrtvovanja Srba!!!
Komentari (1)