FELJTON - ULAZ U TRAFOSTANICU KAO TUNEL U KUĆI STRAHA: Bačene meke bombe sa provodnim vlaknima, "paukova mreža“ po postrojenju

PROŠLO je više od 20 godina od ratnih dana kada nas je NATO bombardovao. Mnoge informacije i dokumenta su zauvek nestali, ali su sećanja na neke događaje i danas veoma prisutna.

Foto: Iz knjige „EPS tokom NATO agresije“

Obično se kaže da ljudi pamte samo lepe stvari i da se potiskuju one ružne. To pravilo ne važi za sve ono što nam se dešavalo tih 78 dana, dok su nas napadali. Pamte se i dani posle toga, kada smo podizali i obnavljali uništeno.

Proizvodnja i snabdevanje električnom energijom je delatnost koja zahteva neprekidan rad rudnika uglja, elektrana i prenosnog sistema uz stalni nadzor i rukovanje opremom. Ovakvi uslovi rada zahtevaju posebnu organizaciju u toku 24 sata, rad u smenama svih 365 dana, kao i formiranje specijalizovanih ekipa za intervencije i održavanje. U to se ubraja i zaštita na radu, fizičko obezbeđenje objekata, kao i nabavka energenata, rezervnih delova i alata, kao i prevoz i ishrana zaposlenih i na radnim mestima koja se ne mogu napuštati. Ceo elektroenergetski sistem, u kome su i termoelektrane, i sve navedene aktivnosti, treba da funkcioniše i u ratnim uslovima.

Po Zakonu o odbrani pozivi su upućeni jednom broju zaposlenih vojnih obveznika. Posebno je važan sadržaj poziva u kome je napisano: „Otadžbina vas zove! Izvršavanjem ove obaveze ispunjavate svoju zakonsku, patriotsku i časnu dužnost. Odazivanje na ovaj poziv vam niko ne može uskratiti.“

SVI zaposleni odazvali su se tom pozivu. Neki su otišli u vojne jedinice, a ostali na radna mesta, jer je proces proizvodnje morao da se nastavi. Neophodan broj proizvodnih radnika i administrativnog osoblja raspoređen je u rad po smenama od 12 sati. Radna disciplina je u tim danima bila na visokom nivou. Uputstvima rukovodstava javnog preduzeća detaljno su definisani postupci i radnje svih zaposlenih u slučaju neposredne ratne opasnosti sa ciljem da se spreče povrede i sačuvaju životi, kao i da se šteta na opremi od ratnih dejstava svede na najmanju meru. Nekoliko povređenih radnika od dejstva bombardovanja, bez panike i straha, savesno i stručno su obavljali poslove i podsticali druge na hrabro otklanjanje posledica razaranja postrojenja.

I pored ozbiljnih uticaja na psihička i emocionalna stanja zaposlenih, nijednog trenutka niko nije napustio radno mesto, osim po naredbi, u periodu neposrednog vazdušnog napada. Na termokomandama za u pravljanje postrojenjima za proizvodnju električne energije, pogonsko osoblje je neprekidno bilo na radnim mestima, kao straža na vojnim zadacima. Napuštanje radnih mesta na termokomandama propisano je samo u slučaju neposrednih ratnih razaranja objekta.

ZBOG ratnih dejstava iz vazduha, dva puta bacanjem provodnih vlakana i bombardovanjem razornim projektilima na oba razvodna postrojenja 220 kV i 400 kV uz Termoelktarnu „Nikola Tesla A“,  svi blokovi u toj elektrani bili su havarno isključivani nekoliko puta. Pravovremenim reakcijama osoblja u razvodnom postrojenju i osoblja u elektrani, izbegnute su ozbiljnije povrede zaposlenih i kvarovi na postrojenjima koja nisu direktno bombardovana. Nesebičnim zalaganjem i požrtvovanjem osposobljavani su delovi razvodnog postrojenja 220 kV kako bi se pokrenuli blokovi 1 i 2. Osim bombardovanja razvodnih postrojenja, gađani su i stubovi četiri dalekovoda 220 kV na levoj obali Save koji povezuju TENT A sa trafostanicom „Elektroistoka“ na  Bežanijskoj kosi, u Beogradu.

Tog jutra kada su prvi put gađani dalekovodi, u pogonu je bio samo blok 1. Bombardovani su preostali stubovi dalekovoda 220 kV, tako da je i taj blok isključen sa mreže, pa je nastavio da radi u takozvanom ostrvskom radu, kada napaja samo sopstvenu potrošnju koja je neophodna za održavanje vatre u kotlu i bezbedan rad sa minimalnim opterećenjem. Može se reći da smo bili „ostrvo“ u „ostrvu“, jer je i elektroenergetski sistem EPS-a bio u „ostrvskom radu“ odvojen od evropske elektrokonekcije.

U takvom pogonskom stanju blok može da ostane sat ili dva, pri čemu mora da se rad koordinira sa Dispečerskom službom, kako bi se videlo može li nekako da se priključi na mrežu. Nikada se nije dogodilo da se trajno i potpuno prekine veza elektrane i prenosne mreže.  Posle konsultacija sa dispečerima, doneta je odluka da se blok isključi iz pogona. Isključenje generatora u ovakvoj situaciji zahteva niz odgovornih i hitnih intervencija osoblja, jer potrošači na 6 kV i 0,4 kV ostaju bez napona. Ulogu havarnog i nužnog napajanja potrošača za bezbedno zaustavljanje preuzimaju akumulatorske baterije i dizel-agregat. I pored automatike, koja je instalisana za ovakve pogonske uslove, uloga rukovaoca i dežurnog osoblja je ključna za sigurno zaustavljanje uređaja i sprečavanje kvarova ili većih havarija u ratnim uslovima.

NEKOLIKO stotina metara od TENT A nalazi se trafostanica sa dva razvodna postrojenja 220  kV i 400 kV (povezana sa dva interkonektivna transformatora 400/220 kV). Preko razvodnih postrojenja povezano je šest termoblokova koji proizvode oko 25 odsto električne energije u Srbiji. Od početka agresije, proizvodnja u elektrani odvijala se u skladu sa potrebama konzuma koji je u ratnim danima bio značajno smanjen.

Prvi napad na elektroenergetske objekte izvršen je 2. maja u kasnim večernjim satima takozvanim mekim bombama sa provodnim vlaknima. Mnogi očevici su trenutke tog napada i pokrivanja postrojenja tim vlaknima opisivali kao pojavu ogromne ljubičaste lopte iznad električnih postrojenja, uz karakterističan zvuk izrazito jakog električnog luka, posle koga je nastao potpuni mrak. Električne zaštite u trafostanici i elektrani su ispravno delovale, pa nije bilo vidljivih sekundarnih posledica i kvarova na opremi.

Stanje u elektrani je bilo veoma složeno, jer su blokovi koji su bili u pogonu, naglo rasterećeni bez pomoćnog napajanja električnom energijom, tako da su, posle rada sa sopstvenom potrošnjom, prevedeni u uslove havarnog zaustavljanja, a prioritetni potrošači su napajani dizel - agregatima. U ovakvim pogonskim događajima, oprema elektrane je izložena ekstremnim električnim, termičkim i mehaničkim naprezanjima koja svakako utiču na preostali radni vek. Istovremeno je pogonsko osoblje u razvodnom postrojenju i elektrani pretrpelo psihičke i fizičke napore koji se ne mogu meriti niti opisati.
Vesti o napadu na naše postrojenje brzo su stigle do većine zaposlenih, koji su u roku od sat-dva došli u trafostanicu da bi osposobili postrojenja. Ulaz u postrojenje je ličio na tunel u „kući straha“, jer je sa visine više od 10 metara visila gusta „paukova mreža“ od belih provodnih vlakana.

SUTRA: LOKOMOTIVA NA PARU PRKOSI NATO

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije