FELJTON - JOŠKA FIŠER SAKRIO PRAVU ISTINU O RAČKU: Direktno uticao kako bi se desila agresija NATO na SRJ

POSLE Helmuta Kola na mesto saveznog kancelara došao je Gerhard Šreder (Gerhard Fritz Kurt Schröder), SPD političar, savezni kancelar 1998-2005 (u koaliciji SPD "Zeleni", prvi mandat 1998-2002 i drugi mandat 2002-2005).

Foto: Profimedija

Po profesiji advokat, bio je premijer Donje Saksonije (1990-1998), šef SPD 1999- 2001, dugogodišnji član Bundestaga (1980-1986 i 1998-2005). Na vanrednim izborima 2005. nijedna od velikih partija nije dobila značajniju većinu tako da je formirana velika koalicija CDU/SPD sa kancelarom Angelom Merkel. Šreder je napustio politiku krajem 2005. Posle je bio predsednik upravnog odbora „Severnog toka” (North Stream AG) od 2016. i Rosnefta, a bio je angažovan i kao savetnik investicione banke N. M. Rotschild & Sons. (od 2006).

Šreder je podržavao proširenje EU i promene u EU. Napravio je jasan raskid sa opreznom spoljnom politikom SRN posle Drugog svetskog rata u pogledu međunarodnog angažovanja. Izneo je 1999. svoju viziju SRN kao „velike sile” u Evropi koja neće oklevati da sprovodi sopstvene interese. Nastavio je politiku svojih prethodnika prema „kosovskom pitanju” i poslao je nemačke trupe na Kosovo, ali i u Avganistan, kao deo NATO operacije. Do Šredera nemačke trupe posle Drugog svetskog rata nisu učestvovale u borbenim akcijama. Sa druge strane, bio je protiv napada na Irak 2003. i zalagao se za jačanje veza sa Rusijom i Kinom.

JOŠKA  Fišer (Joseph Martin „Joshka” Fisher) je bio ministar spoljnih poslova u vladi kancelara Šredera i prilično  kontraverzna ličnost. Rođen je u porodici oca mesara, poreklom iz Mađarske, koja je nekoliko generacija živela u Mađarskoj i koja je bila prinuđena da je napusti 1946. Pohađao je i napustio više škola 1965. Nikada nije završio srednju školu, niti stekao formalno univerzitetsko obrazovanje (mada ima više počasnih doktorata i profesor je po pozivu na američkim univerzitetima). Bavio se fotografijom, radio je kraće vreme u "Opelu" i bio je taksista (do 1981).

Učestvovao je u uličnim neredima i sukobima sa policijom koju su organizovale tzv. Putztruppe  („Trupe za čišćenje”) - „Politička unija za teror i uništenje” (Politische Union für Terror und Zörstwörung), a postoji i fotografija (iz 1973) kada sa još jednim aktivistom tuče policajca. Uhapšen je 1976. u demonstracijama podrške vođi RAF  Urlike  Majnhof, zbog sumnje da je bacao „Molotovljeve koktele” na policiju, ali je oslobođen. Posle burne terorističke „Nemačke jeseni” (Deutsche Herbst) 1977. udaljava se od ove revolucionarne grupacije. Učestvuje u osnovanju pokreta/partije „Zelenih” (die Grüne), a kasnije i „Saveza 90/ Zeleni” (Bundnis 90/die Grüne) koji su se spojili 1990. i smatra se uz Petru Keli najznačajnijim  predstavnikom ove partije.

BIO JE poslanik „Zelenih” u Bundestagu (1983-1985 i kasnije 1994-1998, kada je bio i koopredsednik parlamentarne frakcije), ministar ekologije i zamenik premijera pokrajine Hesen (1985-1991). Sa formiranjem koalicije SPD "Zeleni" nakon izbora 1998. postao je savezni ministar za spoljne poslove i vicekancelar (1998-2005) u vladi Gerharda Šredera. Kod NATO napada na SRJ snažno je zagovarao ratnu opciju. Član je rukovodstva više međunarodnih nevladinih organizacija. Od 2008. g. bio je viši strateški konsultant Albright Stonebridge Group, Washington DC koju vodi bivša državna sekretarka SAD Mad- len Olbrajt (Madleine Albright) - u ovom kapacitetu savetovao Simens , BMV, Nemačku berzu..., bio je angažovan oko projekta "Nabuko" (Nabucco).

Smatra se da je Fišer odigrao presudnu ulogu u tome da se vlada kancelara Šredera opredeli da učestvuje u vojnoj agresiji NATO na SRJ 1999, tako što je ubedio svoju partiju - „Zelene” - da je ova akcija neophodna kao „humanitarna intervencija”. Fišer je u opravdavanju ovog čina čak rekao: „nikad više Aušvic!”, aludirajući da će se akcijom sprečiti veliki zločini, mada je svako poređenje situacije na Kosovu sa Aušvicem, pogotovo od strane jednog Nemca, više nego cinično. To ne znači da vlada ne bi, ipak, donela odluku o vojnom angažovanju, jer je za njega glasala i tadašnja opozicija (CDU/CSU  i FDP) u Bundestagu.

TAKO JE došlo do evolucija nemačke partije „Zelenih” od apsolutno pacifističke partije do onoga što se naziva „angažovani pacifizam” (humanitarnih intervencija) u opravdavanju rata, od filozofija „Nikad više rat” do one „Nikad više sami” (rat samo u sklopu NATO saveza ili UN). Naravno, neke zemlje su više suverene nego druge i o humanitarnoj intervenciji se i ne razmišlja ukoliko interesi neke moćne sile ili grupe država nisu ugroženi i one imaju dovoljne vojne i političke sposobnosti da to učine, a ciljana zemlja nije dovoljno moćna da se uspešno odbrani (ili nema moćnog „zaštitnika”).

Kosovo je bio istorijski događaj za ujedinjenu Nemačku i njenu potrebu da kroz angažovanje Bundesvera preuzme značajniju ulogu na međunarodnoj sceni, kao i da „normalizuje upotrebu sile u nemačkoj politici i društvu”, što je proces koji je počeo još pod kancelarom Kolom i postao je poznat kao „taktika salame” tj. „odsecanje” dela po dela „nemačkog oklevanja” (za vojno angažovanje), tj. od jedne do druge vojne misije. Uprkos tome što ova misija nije bila legalna prema nemačkom ustavu, ona je prikazana nemačkoj javnosti kao legitimna, uključujući i to da se Rezolucija 1244 može tumačiti kao svojevrsno (naknadno) odobrenje SB UN za ovu akciju. Sa druge strane, napad na SRJ bio je jedinstven u istoriji NATO, pošto je po prvi put alijansa preduzela ofanzivne vojne operacije da prisili drugu zemlju da prihvati njene uslove .

INAČE, postoji viđenje da je Fišer direktno uticao na to da dođe do agresije NATO na SRJ. Naime, događaj u Račku (16. 1. 1999) bio je konkretan povod za to, a izveštaj međunarodne komisije patologa i forenzičara pod vođstvom finskog eksperta Helen Rante potvrdio je sumnju da je Račak bio iscenirana provokacija. Sama Helena Ranta je kasnije potvrdila da su na komisiju „postojali pritisci sa raznih strana”, ali i da je „u tom periodu instrukcije u osnovi dobijala od nemačkog Ministarstva inostranih poslova i da ju je kratko pre konferencije za štampu instruisao nemački ambasador Kristijan Pauls”. Nemačka vlada je otezala sa objavljivanjem izveštaja komisije (kasnije je od stotinu stranica objavljena samo skraćena verzija od tri stranice) i počela je sa razmeštajem nemačkog kontingenta vojnika i tenkova u Makedoniji u pripremama za vojnu akciju. Smatra se da „do rata na Kosovu verovatno nikad ne bi došlo da je Joška Fišer tada obelodanio izveštaj o Račku”. 

SUTRA: NEMAČKA POSTAJE SIMBOL EVROPE U VREME MERKELOVE

Preporučujemo

Feljton

0 3

FELjTON - PLANSKO UMANjIVANjE ULOGE SRBIJE U DVA SVETSKA RATA: Napadima medija na našu zemlju hteli da relativizuju nacističke zločine

31. 03. 2023. u 18:00

Feljton

1 3

FELjTON - TRASIRANjE PUTA ZA UJEDINjENjE NEMAČKE: Amerikanci "ustupili" 11 miliona nacističkih dokumenata Saveznom arhivu

06. 04. 2023. u 20:00

Feljton

2 6

FELjTON - NEMCI OPTUŽUJU SRBIJU ZA KOMUNISTIČKU PROŠLOST: U specijalnom vozu vratili Lenjina, dali novac za Oktobarsku revoluciju

01. 04. 2023. u 18:00

Feljton

1 13

FELjTON - KARAĐORĐEVIĆI NARUČILI ATENTAT NA KNEZA MIHAILA: U ubistvo srpskog kneza umešana i Austrougarska

28. 03. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije