FELJTON - ZAPAD FORMIRA NOVU UKRAJINSKU NACIJU: Najgori ekstremisti u Drugom svetskom ratu su bili iz zapadne Ukrajine

ČIME započeti pregled najvažnijih događaja u istoriji Rusije i Ukrajine nego podsećanjem na motive romana „Taras Buljba“.

Štab neonacista u Kijevu, Foto Agencija Sputnjik

Njihove istorije su nerazdvojivo povezane, poput sudbina braće Andreja i Ostapa, sinova Tarasa Buljbe, u istoimenom romanu velikana svetske književnosti Nikolaja Gogolja.

I dok je u romanu „Taras Buljba“ prikazana borba između dva velika slovenska naroda onog doba, Poljske i Rusije, odnosno katoličke i pravoslavne vere, i to kroz sudbinu dva rođena brata, Andreja i Ostapa, današnja sudbina dva rođena brata se odvija kroz sukob Ukrajine i Rusije.

U romanu, jedan brat, Andrej zaljubljuje u „damu sa Zapada“ (Poljakinju), menja veru i započinje borbu protiv dojučerašnje braće po krvi, i veri, i otadžbini, čime započinje borbu i protiv oca i rođenog brata. Današnji Andrej živi na zapadu Ukrajine, potomak je bivših saradnika nacista i Hitlera, i kreće na istok Ukrajine da zauvek protera svoje pretke po krvi, negirajući da je ikada išta imao zajedničko sa njima.

Narativ i kontekst su u suštini isti! Otac Taras izdaju jednog sina ne oprašta, već ga ubija svojom rukom! Danas, aktuelna dešavanja u Ukrajini dovela su do sličnog ishoda – bratoubilačkog rata u kome su „braća priklonjena katoličkom Zapadu“ krenula da „istrebe i zauvek se reše pravoslavne braće sa istoka Ukrajine“.

NARAVANO, posle protoka skoro četiri veka, bilo bi očekivano da moderno društvo i mešovita zajednica slovenskih naroda na području današnje Ukrajine može iznaći drugačija i mnogo humanija i univerzalnija rešenja od onih opisanih u knjizi „Taras Buljba“.

No, izgleda da se takav napredak, makar kada je u pitanju Ukrajina, uopšte i ne nazire.

Sve se opet završilo nemilosrdnom borbom i verskom mržnjom, prepunom zla i krvi, koji nisu običnom čoveku razumljivi, ukoliko ne poznaje mnoge istorijske i političke okolnosti koje su dovele do toga.    

Moja malenkost iskreno smatra da se osnovni uzrok današnjeg krvavog i žestokog sukoba u Ukrajini krije u moćnom i neprekidnom uticaju „krupnih igrača Zapada“ (pre svega SAD, NATO i EU), na državne institucije Ukrajine i najviše predstavnike njene vlasti u poslednjih 8 godina. „Zapad“ je sam odlučio i izabrao sve u vezi sa Ukrajinom: i njene ciljeve, i pravce razvoja, i prioritete. „Zapad“ joj je izabrao i najveće prijatelje i najveće neprijatelje. Naravno, „Zapad“ je bio potpuno svestan svih ogromnih opasnosti puta koji je izabrao i na koji je usmerio državu Ukrajinu i njen narod. Namerno i sa predumišljajem doneo je, umesto nje, sve najgore moguće odluke za budućnost Ukrajine.

Poštedeo je narod Ukrajine nepotrebnih stresova i teških odluka.

 ZAPAD  je tačno znao kroz kakav će pakao Ukrajina morati da prođe ako bude poslušna i servilna prema svim njihovim naredbama i zahtevima. „Zapad“ je odlično znao da ako želi da Ukrajina kao država sa postojećom teritorijom opstane, onda mora da protežira i ističe najbrojnije i najmoćnije zajedničke imenitelje složenog ukrajinskog društva, kao jedino moguće ideje vodilje. Takođe je odlično znao da ako želi da Ukrajina opstane kao prosperitetna zemlja, onda se u njoj (kao u Švajcarskoj ili Belgiji), dva glavna i najudaljenija naroda, „zapadni Ukrajinci i istočni Rusi“, moraju dovesti u trajno stanje međusobne zavisnosti i prihvatljive i potpune tolerantnosti i iskrene saradnje. „Zapad“ je sve to više nego dobro znao, ali se u ime, pre svega, svojih zajedničkih interesa (a ne interesa naroda koji žive u Ukrajini), odlučio za sasvim drugu politiku, onu koja je Ukrajinu vodila zasigurno u stanje trajnog i večnog neprijateljstva sa samom sobom (sa svojim istokom), ali i još važnije, sa susednom Rusijom.

„Zapad“ je, krajnje sebično, u Ukrajini video samo snažnog, moćnog i nezamenljivog partnera u potenicijalnom sukobu sa Rusijom, i ništa više. Usudio bih se čak i javno reći, današnji „Zapad“ je u Ukrajini video ulogu koju je za taj isti „Zapad“ imala nekada nacistička Nemačka! Zato je „Zapad“, za te svoje potrebe, izabrao „strategiju unutarukrajinskog sukoba“, a to je bilo najlakše postići tako što će otvoreno podržavati samo jedan od pomenuta dva „najudaljenija narodna elementa u državi“, i to ekstremiste za zapada Ukrajine.

BAŠ ovaj narodni element iz zapadne Ukrajine, pokazivao je najužasnije oblike ekstremizma za vreme Drugog svetskog rata, i samoinicijativno stvorio sopstvene nacističke tvorevine, koje su radile na istrebljenju mnogih susednih naroda sa kojima su izmešani živeli (Jevreja, Rusa, Poljaka...), i bile u tome ekstremnije i od same nacističke Nemačke sa kojom je otvoreno sarađivao.

No, takvo „teško istorijsko nasleđe“ SAD, NATO i EU nije odbilo od njih. Naprotiv. „Zapad“ je sa neskrivenim i još većim entuzijazmom pokrenuo proces „transformacije“ čitave Ukrajine, prema „društvenom modelu“ poniklom na zapadu Ukrajine još za vreme Drugog svetskog rata! Bitno je bilo samo jedno: pokušati na brzinu i što hitnije, pretvoriti i skrojiti celu Ukrajinu prema tom „zapadnoukrajinskom“ modelu, koji bi bio najrazličitiji, najnepomirljiviji, najudaljeniji i najneprijateljskiji prema svojoj braći na istoku Ukrajine. I još dalje, preko ukrajinskih granica, prema samoj Rusiji!

BIRAJUĆI takvu manjinu za glavnog nosioca celokupne vlasti u Ukrajini, „Zapad“ je imao samo jedan cilj – da što pre uspe da formira „potpuno novu ukrajinsku naciju“ (kakva nikada do sada postojala nije), zasnovanu samo na jednom principu – na zauvek agresivnom antiruskom stavu!

Smatrali su zapadni pokrovitelji, da ako ta moderna i nova ukrajinska nacija bude formirana na jakim antiruskim temeljima, da će tako usmerena i vođena Ukrajina predstavljati ogromnu prednost SAD, NATO i EU, u slabljenju, neizbežnom sukobu, kao i posledičnom urušavanju i nestajanju Rusije kao njihovog glavnog arhi-protivnika, do čijih se ogromnih prirodnih resursa mora doći u što bližoj budućnosti.

Sećate li se kako su, ne tako davno, i mnogi američki visoki zvaničnici, pa i nama dobro znana Medlin Olbrajt, „gunđali“ kako se Rusija mora u perspektivi podeliti i kako joj se mora uzeti bogati Sibir, kojim ona nije u stanju da upravlja na pravi način i na dobrobit čitavog sveta.

UKRAJINACA NIGDE NEMA

HTEO sam da pronađem prvo pominjanje Ukrajine kao države u istoriji, i to sam pokušao više puta, na srpskom jeziku. Ništa. Potom sam pokušao na engleskom, ali nisam ništa bolje prošao. Naišao sam samo na nekoliko tekstova, kao i na jedan jedini duži tekst pod nazivom „History of Ukraine“, ali u svima njima već u trećem pasusu stižem u revolucionarnu 1922. godinu i formiranje Narodne Republike Ukrajine. Pre toga – ništa.Trudeći se da naročito obratim pažnju baš na sajtove na engleskom, uočio sam da se vrlo često pominje složenica „na teritoriji današnje Ukrajine“, ili „na delu teritorije današnje Ukrajine“... desilo se to i to, ali se tu pominju Rusi i mnogi drugi narodi, ali opet Ukrajinci nigde. Nadao sam se da su moderni Ukrajinci iskoristili internet i odradili neko „internetsko prekrajanje istorije“, koje je moderno, iako pamfletsko i lažno.

SUTRA: HRUŠČOV IZ ČISTA MIRA POKLANjA KRIM UKRAJINI

Preporučujemo

Feljton

2 2

FELjTON - IZJEDNAČAVANjE ULOGA ŽRTAVA I ZLOČINACA: Zapad žrtve uvek bira među nejakim, malim i slabim narodima

25. 11. 2022. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - CRVENA ARMIJA MOTOR UNIŠTENjA NACIZMA: U Drugom ratu na svakog poginulog Amerikanca stradalo je 80 vojnika iz SSSR

24. 11. 2022. u 18:00

Feljton

0 15

FELjTON - FALSIFIKOVANjE KLjUČNIH ČINjENICA IZ DRUGOG RATA: Evropa nije krila svoj neprijateljski stav prema usamljenoj Rusiji

23. 11. 2022. u 18:00

Feljton

2 5

FELjTON - CELA EVROPA PO TREĆI PUT PROTIV SAME RUSIJE: U ruskoj vojsci čak desetorica Srba su imali čin generala

22. 11. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije