FELJTON - BALKAN POPRIŠTE HIBRIDNOG RATA: Zapadni Balkan je poprište hibridnog rata između EU i Amerike

JUGOSLOVENSKI prostor, tj. Zapadni Balkan, kako se u novije vreme uglavnom naziva, duboko je vezan i za sudbinu Evropske unije.

Nemiri na ulicama Skoplja, Foto EPA

Na tom prostoru, tokom raspada bivše Jugoslavije bilo je pokrenuto stvaranje nemačke Evrope; po prvi put od Drugog svetskog rata Nemačka je otvoreno demonstrirala ambiciju ključnog aktera na evropskoj sceni i upotrebila oružanu silu izvan svojih granica. Na tom prostoru desila su se i prva posrnuća, neuspesi EU da usmerava događaje. Na tom prostoru je evropska integracija izgubila svoj kredibilitet organizacije koja poštuje zakone i, konačno, na tom prostoru je začet tinjajući sukob između ambicija „Evrope" i moći Amerike.

Balkanska drama EU i njenih odnosa sa Amerikom još traje a u nju se, po prvi put, ozbiljnije uključila i Rusija pa će tako taj, geografski mali prostor, ali smešten na važnom i nezgodnom položaju, takođe biti značajan činilac budućnosti evropske integracije.

Bivša Jugoslavija već je bila „učesnica" dotadašnjih neuspeha EU da postane „svetski igrač". Urušavanje međunarodne uloge EU počelo je sa građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji i iskorakom Nemačke da, uprkos dogovoru, jednostrano prizna nezavisnost Hrvatske i Slovenije. Nemoć se posebno pokazala sa Sporazumom iz Lisabona, 1992. godine, koji je tada Evropska zajednica organizovala između suprotstavljenih strana u Bosni i Hercegovini, a koji su njihovi lideri i potpisali, kako bi se izbegao rat.

Amerika je preko bosanskih muslimana minirala taj sporazum i ratni požar je buknuo. Na kraju rata, Amerika je sponzorisala mirovni, Dejtonski sporazum koji je u najvećoj meri bio kopija onog iz Lisabona, ali kao američki a ne evropski dogovor.

SUKOB EU i Amerike nastavljen je i kasnije tokom rata u Bosni i Hercegovini, iz kojeg su Evropljani izašli poniženi. Kasnije je celu politiku Zapada u bivšoj Jugoslaviji diktirao Vašington, što se najbolje videlo u bombardovanju Srbije, tada SR Jugoslavije, 1999. godine. I opet, nakon toga, kada je Amerika prisilila vodeće zemlje EU da priznaju jednostranu nezavisnost Kosova.

Zemlje Balkana, prema zvaničnim saopštenjima Brisela, predstavljaju strateški interes EU i njen strateški prioritet. Deo tih zemalja se, u skladu sa tim opredeljenjem, već učlanio u EU i NATO. Preostale zemlje zvanično su na putu evropske integracije ali još nisu postale članice EU. Uprkos tom zajedničkom evropskom i evroatlantskom opredeljenju, Balkan je i dalje prostor sukobljenih američkih i evropskih interesa, na kojem Amerika pokazuje svoju nadmoć.

Ta se nadmoć ispoljava i u zemljama koje su već članice EU i NATO-a, u Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj. Tehnologija je poznata: Amerika preko svoje tajne mreže generiše probleme i dovodi određene države u stanje unutrašnje nestabilnosti, a zatim Evropskoj uniji prepušta rešavanje problema. Istovremeno, nastavlja da potkopava evropske napore i dogovori koji se postižu preko EU - ne ostvaruju se. Tada na scenu stupa Amerika i rešava problem. Naravno, daleko je to od rešenja ali tako izgleda i EU doživljava poniženja i u onim balkanskim zemljama koje su njene članice.

KOSOVO je, naravno, tipičan primer, mada je taj prostor od samog početka bio pod šapom NATO-a, kao američki projekat, dok je EU samo puki podizvođač radova. Drugi primer je Makedonija. Od 2014, EU posreduje i pokušava da reši unutrašnju političku krizu u toj zemlji. Krizu je izazvao Socijaldemokratski sojuz na Makedonija  (SDSM), za koji se veruje da je pod američkom kontrolom i EU je uspela da se dogovori oko rešenja i održavanja vanrednih izbora. Ali, onda je taj isti SDSM objavio da neće na izbore iako je pristao na njih. Kriza je nastavljena i na scenu je stupio američki ambasador u Skoplju, Džes Bejli, dogovarajući nove izbore za decembar 2016, kao i novu prelaznu vladu. U stvari, to je isti onaj dogovor koji je sačinila i EU, dogovor iz Pržina, kako je poznatiji u javnosti. Ipak, on je sada američki.

U stvari, Zapadni Balkan je poprište pravog hibridnog rata između EU i Amerike, koji Amerika dobija.Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina primeri su koji simbolizuju taj rat Amerike i EU. Izgradnja države i pravnog sistema na Kosovu poverena je EU ali odlučujuću reč ima Američka ambasada.

Bosna i Hercegovina je prva, i za sada jedina, kolonija EU. Vrhunac apsurda je što ta država, koja ima čak i kolonijalnog upravnika, u funkciji „visokog predstavnika", zatražila prijem u evropsku integraciju. Ali, sve konce vuče Amerika jer samo ona u Bosni i Hercegovini ima destruktivni kapacitet i dovoljno jaku tajnu i javnu političku mrežu, zahvaljujući kojoj kvari evropske planove i održava napetost. To je realnost.

GOTOVO  identična situacija je i u drugim jugoslovenskim državama, koje su ili kandidati za članstvo ili su već počele pregovore sa Briselom. U Albaniji i Makedoniji, koje su još uvek samo kandidati, jedini pravi uticaj ima Američka ambasada a u Srbiji i Crnoj Gori, koje su počele pregovore, taj američki uticaj je presudan.

Izazivanje nestabilnosti nije samo poruka Makedoniji da bez Zapada ne može ništa sama da odluči, nego i Rusiji, Kini i Turskoj - da na Balkanu mogu da budu prisutne samo onoliko koliko to Zapad dozvoljava. Istovremeno, među zapadnim saveznicima Amerika šalje poruku EU da ni Brisel ne može bez Vašingtona. Sve dogovore koje je EU postigla u Makedoniji, kasnije ruši američka mreža. Šta, na primer, Kini vrede luke u Grčkoj ako Amerika ne dozvoljava da tu robu vozi železnica kroz Makedoniju, Srbiju i Mađarsku? To je u ovom trenutku utoliko važnije, mada tako ne izgleda na prvi pogled, jer Kina i Amerika ubrzano zaoštravaju međusobne odnose u Južnom kineskom moru. Turskoj se poručuje da ne može biti partner i Evrope i Rusije. Turska je veoma prisutna u Makedoniji. Preko Makedonije se poruke šalju i Srbiji i Mađarskoj. Čak mnogo više Mađarskoj jer Zapadu su, po pravilu, daleko veći problem zemlje koje su u njegovim sistemima i koje su zvanično prijatelji.

Zanimljiv je i položaj Bugarske, članice i EU i NATO-a. Prema toj zemlji i Brisel i Vašington i dalje gaje duboke sumnje, zbog tesnih veza naroda te zemlje sa Rusijom. Rusija je, takođe, jedan od većih investitora u Bugarskoj. Aktuelne bugarske vlade zvanično su prozapadne i izvršavaju naloge Brisela, kao u slučaju Južnog toka.

Što se Amerike tiče, ona je u pogledu Balkana mnogo više zabrinuta zbog uticaja Nemačke nego Rusije ili, recimo, Kine. Nemačka je najveći trgovinski i poslovni partner svih balkanskih zemalja. To je suština. Kao što se desilo u Istočnoj Evropi.

ZAMAJAVANjE JAVNOSTI

BRISELI Vašington sve intenzivnije kriju svoje stvarne planove i neuspehe saopštenjima, pa čak i pritiscima da Zapadni Balkan ne sme biti prepušten uticaju Rusije, a ni Kine, i da zato treba ubrzati evropske integracije. To je, međutim,  kupovanje vremena, jer ni EU ni Amerika nemaju šta da ponude zemljama nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, izuzev destrukcije i nevladinih organizacija koje umesto svojih nalogodavaca, Brisela i Vašingtona, zamajavaju lokalnu javnost.

SUTRA: EVROPSKA UNIJA NIJE JEFTINA ORGANIZACIJA

Preporučujemo

Feljton

3 9

FELjTON - BRISEL DOZVOLjAVA OBNAVLjANjE NACIZMA : Mit se održava i beskrajnim, mahom besmislenim, sastancima

11. 10. 2022. u 18:00

Feljton

4 6

FELjTON - MIT O EVROPSKOJ UNIJI POSTAO NEVIDLjIVA SILA: Unija je postala veliki biznis koji treba održati po svaku cenu

10. 10. 2022. u 18:00

Feljton

2 2

FELjTON - LOBISTI SASTAVNI DEO BRISELSKE BIROKRATIJE: U Evropskoj Uniji od 2011. lobiranje je postalo legalno

08. 10. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije