FELJTON - NOVINE SU POSTALE OSAMOSTALJENA SILA: Ekonomska kriza je udaljila partijski vrh od stvarnog života

EKONOMSKA kriza i socijalna nezadovoljstva 1982. samo su još više udaljile partijski vrh od stvarnog života i pojačale pritisak na javna glasila.

"Reporter" je od zabavnog lista postao politički, Foto Arhiv "Novosti"

Vlast je prebacivala listovima da nisu izveštavali pravilno o politici ekonomske stabilizacije. Štampa nije mogla da prećuti nestašice namirnica, a za vlast su vesti o tim pojavama bile neugodna tema. Zato je vrh srpske partije u jesen 1982. optužio listove da dramatizuju nestašice i uznemiravaju javnost.

Partija je tražila od novinara da o nestašicama pišu tako da građane uvere da su problemi trenutni i neophodna posledica mera koje su ispravne i koje će rezultirati izlaskom iz krize. U to je malo ko mogao da poveruje. Štaviše, SKS je zahtevao preduzimanje disciplinskih i političkih mera prema onima koji su u pristupu tim pitanjima ispoljili "nedozvoljenu meru površnosti i improvizacije i narušavali norme novinarskog kodeksa objavljujući informacije koje imaju karakter državne ili poslovne tajne".

U OSNOVI nezadovoljstva vlasti pisanjem štampe bilo je izmicanje dela javnosti ispod partijske kontrole i gubitak monopola nad najvažnijim društvenim i političkim temama.

Štampi je prebacivano "pogrešno vladajuće mišljenje o mestu i ulozi štampe i sredstava javnog informisanja uopšte u našem društvu. Reč je o nekoj posebnoj kontrolnoj ulozi štampe izvan i iznad društva". Vlast je sve vreme održavala kontakt s rukovodstvima javnih glasila, poput sastanaka januara 1982. u CK SKS s urednicima i direktorima listova i TV iz Beograda, s kojih su novinarima slate oštre kritike, ali su neželjene pojave opstajale.

Srpska partija je u drugoj polovini 1982. odlučila da preduzme konkretne političke mere.

Početkom septembra 1982. politički vrh (Dušan Čkrebić, Petar i Ivan Stambolić, Nikola Ljubičić, Dobrivoje Vidić, Špiro Galović, Momčilo Baljak, Draža Marković) održao je sednicu posvećenu sredstvima informisanja. Zaključeno je da partija učini odlučnije korake. O ovom sastanku svedoči i zapis Draže Markovića u njegovim "Dnevničkim beleškama": "Mora se sa ljudima u štampi, koji su privatizovali moćna propagandna sredstva, razgovarati i usmeravati ih svim merama (od idejno-političkih do administrativnih) i onemogućiti da ostanu paralelni politički centar moći."

ZAUZIMANjE oštrijeg kursa se moglo naslutiti i iz izlaganja Dušana Čkrebića 7. oktobra 1982. na sastanku s rukovodstvom Hrvatske. On je u sredstvima informisanja video "osamostaljenu silu", a u pisanju štampe "liberalistički pristup koji je praktično negatorski na širokom frontu i ispada da je skoro sramota pisati o nečem pozitivnom, da to više nije dostojno dobrog novinara". Draža Marković je početkom oktobra 1982. dugo razgovarao s pedesetak komunista, novinara i urednika u RTV Beograd, ukazujući im na neodrživost stanja u kome su mediji delovali "kao neka samoupravna savest ovog društva, kao neko ko jedini izražava interes 'malog' čoveka, građanina".

Na Studio B je u jesen 1982. vršen pritisak zbog aforizama Dušana Radovića. U oktobru 1982. Špiro Galović je razgovarao s omladinskim i partijskim rukovodstvom na Beogradskom univerzitetu i uredništvom "Studenta" kako bi uticao da uređivačka politika lista bude dovedena u sklad s "ukupnom društvenom i partijskom akcijom".

Republički funkcioneri su sa članovima izdavačkog saveta "Zum reportera" pokušavali da preobrate njegovu politiku.

PREDSEDNIŠTVO Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije je novembra 1982. stavilo na dnevni red političko stanje u javnim glasilima. Insistirano je na tome da se sa nepoželjnim pojavama izbore komunisti u njima kritičkom analizom svog i rada redakcija, da sprovedu "političku diferencijaciju" među komunistima novinarima i utvrde odgovornosti za greške.

Radna grupa Predsedništva Centralnog komiteta SKS za informisanje i propagandu (Momčilo Baljak, Špiro Galović, Milan Vukos, Jovan Lakićević i dr.) pokrenula je višemesečnu raspravu o političkim pitanjima informativne delatnosti u osnovnim organizacijama SK, programskim i izdavačkim savetima javnih glasila, u opštinskim komitetima, međuopštinskim konferencijama SK, na javnim tribinama i savetovanjima.

Organizovani su sastanci s urednicima listova, vršeni pritisci na redakcije i izdavačke savete u cilju promene uređivačke politike, osude nepoželjnih pojava i dovođenja u redakcije podobnih novinara komunista.

PRIHVATANjE partijskog stava da je u redakcijama listova partijski rad godinama bio zapušten i priznanje krivice za propuste mogli su se čuti na sastancima u brojnim glasilima krajem 1982. i početkom 1983, ali posipanje pepelom i prihvatanje kritičkih ocena Predsedništva CK SKS nije bilo apsolutno. Osnovna organizacija Saveza komunista "Politike ekspres" prihvatila je odgovornost za talase crnih hronika u uređivačkoj politici.

U "Dugi" i Studiju B su komunisti prihvatili da utvrde pojedinačnu odgovornost za greške. Komunisti "Auto sveta" su usvojili ocenu da su se "grupnosvojinski ponašali, menjajući bez društvene verifikacije koncepciju lista". U "Ilustrovanoj politici" su priznavali da je u njihovim tekstovima bilo senzacionalizma, a u "Dugi" da je bilo nacionalističkog prizvuka. Ipak, u "Ekspresu" su odbijali optužbe za nacionalizam, a "Zum reporter" nije prihvatio kvalifikaciju da su uređivačku politiku vodili bez socijalističkih kriterijuma.

Početkom 1983. je više emisija na TV Beograd izazvalo nezadovoljstvo ili podozrenje rukovodstva Srbije. Kritikovan je prostor dat Vuku Draškoviću u emisiji "Porota".

Osuđeno je pojavljivanje na ekranima Mome Kapora posle kritika zbog intervjua u "Mladosti", čime je stvaran utisak da je pisac "rehabilitovan". Kontroverze i napade iz drugih sredina izazvala je emisija "Kino-oko" o "Golubnjači", 26. januara.

DESET HILjADA NOVINARA

U JUGOSLAVIJI je u 1981. bilo 3.018 listova, od kojih 27 dnevnih informativno-političkih. U javnim glasilima je bilo zaposlen 10.000 novinara. U centralnoj Srbiji je 1980. radilo 2.453 novinara, od čega oko hiljadu u TV Beograd, Radio Beogradu i NIP "Politika". O snazi i opštejugoslovenskog značaja dnevnog lista "Politika" govori podatak da je na početku devete decenije prošlog veka ovo glasilo imalalo 50 stalnih i 140  honorarnih dopisnika. "Politika" je imala dopisništva u svim republikama i pokrajinama, a dopisnike u svakom regionu i srednjem ili većem gradu.

SUTRA: PARTIJA KONTROLIŠE UREĐIVAČKU POLITIKU

Preporučujemo

Feljton

0 3

FELjTON - SOVJETI SE PLAŠE SLOBODNIH ZIDARA: Jugoslovenska politička policija ozbiljno se bavila masonima

27. 08. 2022. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - MASONI PRED SUDOM NEDIĆEVIH VLASTI: Posle okupacije Nemci su prvo pohapsili slobodne zidare

26. 08. 2022. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - RUSKE I AMERIČKE SLUŽBE OBIGRAVAJU OKO MASONA: Vrhunski obaveštajac završio je u Petrovoj rupi na Golom otoku

25. 08. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije