FELJTON - NOVA SAMOSVEST SRPSKOG NARODA: Od doba Šćepana Malog Petrograd nije verovao Crnogorcima
SULTAN Selim III (1789-1807) u Beogradu je 1793. za vezira postavio Hadži Mustafa-pašu Šinikoglua koji je, za razliku od svojih prethodnika, pridobio Srbe za borbu protiv janičara.
Zajedno sa Turcima koji su ostali lojalni sultanu i paši, oni su, u bici kod Kolara, 1. i 2. avgusta 1793, sprečili janičare da se vrate u Beograd. Vični oružju i ratovanju, otada su bili pašina lična pratnja i stalna posada u beogradskoj tvrđavi.
Fermanima iz 1793. i 1794. godine Srbi su stekli široku samoupravu koja je, kako je primećeno, umnogome podsećala na program tronoškog arhimandrita Stevana Jovanovića iz 1791, ali i na autonomiju egejskih Arhipelaških ostrva i Peloponeza. U zamenu za obavezu odbrane Beograda od janičara, potvrđeno im je pravo da sami biraju knežinske oborknezove i seoske knezove, koji će ih zastupati pred Turcima. Poreske obaveze Srba bile su smanjene i unapred utvrđene. Dozvoljeno im je da slobodno podižu i obnavljaju svoje crkve, dok je Turcima zabranjeno da zalaze u srpska mesta i da se tamo nastanjuju.
Poslednja decenija 18. veka bila je svuda obeležena novom samosvešću i uspesima Srba. U bitkama na Martinićima i Krusima, iste 1796. godine, Crnogorci i Brđani su, pod komandom mitropolita Petra I Petrovića (1784-1830) i guvernadura Jovana Radonjića, potukli skadarskog Mahmud-pašu Bušatliju i njegovu glavu, kao trofej, odneli u Cetinjski manastir. Nezavisnost Crne Gore, iako formalno nepotvrđena, bila je opipljiva stvarnost. Vladika Petar I, potonji Sveti Petar Cetinjski, uspostaviće prve organe vlasti i državne ustanove u Crnoj Gori. U isto vreme, ovim bitkama objavljeno je sjedinjenje Crne Gore i Brda.
OD DOBA Šćepana Malog Petrograd nije verovao Crnogorcima. Svi pokušaji mitropolita Petra I da se vrati pod zaštitu Rusije bili su bezuspešni. Nisu uspeli ni pokušaji da se Crna Gora približi Beču. Guvernadur Radonjić, u stalnom sukobu oko vlasti sa vladikama Savom i Petrom I, uspeo je, međutim, da stekne naklonost Austrije. U Crnu Goru su stigli izaslanici ove dve sile tek kada ju je trebalo podići na oružje za vreme rata 1787-1792. godine. Uprkos otporu vladike, tada je preovladao uticaj Austrije i guvernadura. Napadi na Spuž i Žabljak iz 1788. neslavno su se, međutim, završili. Svištovskim mirom stečena je samo amnestija. Martinići i Krusi su, zato, iznova ohrabrili Crnogorce i obnovili ugled vladike i guvernadura.
NA MILOST I NEMILOST JANIČARA
SUKOBI između Hadži Mustafa-paše i Pazvanoglua obnovljeni su sa prekidom primirja između sultana i odmetnika (1800), da bi se završili janičarskim osvajanjem Beograda i ubistvom Hadži Mustafa-paše decembra 1801. godine. Smederevski sandžak bio je predat na milost i nemilost janičarima, među kojima su se, kao starešine, isticali četvorica dahija: Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić. Srbi su, ponovo izloženi samovolji, nasilju i poniženjima, gotovo preko noći izgubili sve što su do tada, teškom mukom i uz visoku cenu, stekli i postigli.
Napad Napoleona Bonaparte na Egipat 1798. godine iz osnova je promenio odnose snaga.
Idući tragom Starog režima, i revolucionarna Francuska nastojala je da udruži Tursku, Poljsku i Švedsku u otporu prema Rusiji, ali i da u Egiptu stekne svoje levantsko uporište. Poljsku su, međutim, Rusija, Pruska i Austrija 1795. godine izbrisale sa mape Evrope. U ratovima 1787-1792. već se potvrdilo da bi Turska mogla da bude njihov sledeći plen. Austrija i Pruska od početka revolucionarnih ratova (1792) bile su glavne protivnice Francuske, ali se Napoleon brzo prilagodio njihovoj politici rasparčavanja i podela teritorija na Istoku. Pošto je na bojnom polju potukao Austrijance i izbacio ih iz Italije, mirom potpisanim u Kampoformiju (1797), ukinuo je Mletačku republiku, da bi njene istarske, dalmatinske i bokokotorske posede predao Habzburgovcima. Bio je to konačni kraj nekada moćne Venecije.
POSLE Poljske, još jedna bivša sila otišla je u istoriju. Brzo će se ispostaviti da je potiskivanje Austrije iz Italije i njeno usmeravanje ka Balkanu i jugoistoku bilo dugoročna, strateška politika zapadnih sila, sa glavnim ciljem sprečavanja ruskog prodora u jugoistočnu Evropu.
Kampoformijskim mirom Napoleon je, međutim, za Francusku zadržao mletačka Jonska ostrva, Prevezu i još tri epirska grada na obali. Francuski uticaj odatle se širio u dubinu Turske, pri čemu su na pobunu podsticani Grci, Ali-paša Janjinski, albanski odmetnik koji je vladao Epirom i Tesalijom, pa i Pazvanoglu.
Glavni cilj Napoleonovog napada na Egipat bio je prekid trgovačkih veza Britanije sa Istokom i Indijom i ustoličenje Francuske kao najveće sile na Levantu. Zvanično, Napoleon je branio vlast sultana od egipatskih, mamelučkih odmetnika. Englezi i Rusi su, međutim, ohrabrili Selima III da sa njima sklopi savez i da Francuskoj objavi rat.
Kada je Bonaparta krenuo iz Egipta dalje, ka Siriji, tamo je morao da se bori sa udruženim snagama Osmanlija i Engleza (1799). U isto vreme, Jonska ostrva preotela mu je udružena rusko-turska flota, dok je u njegove epirske posede ušao Ali-paša Janjinski (1799).
OKRETANjE ruskog cara Pavla I ka Francuskoj, Napoleonova pobeda kod Marenga nad Austrijancima (1800), mir u Linevilu sa Austrijom (1801) i sa Englezima u Amijenu (1802) učvrstili su, međutim, Napoleonov položaj. Sada već kao prvi konzul, sa Turskom je potpisao primirje (1801), potom i mirovni ugovor (1802), kojim se odrekao Egipta i Jonskih ostrva. Široka autonomija novoosnovane Republike sedam ujedinjenih Jonskih ostrva biće, pod sizsrsnstvom Turske i zaštitom Rusije, zajedio sa Arhipelagom, Vlaškom i Moldavijom, uzor za zahteve Srba posle 1804. godine.
Potreba Selima III da se odbrani od Francuske u Egiptu, ali i strah Pazvanoglua od Rusije, učinili su da dođe do međusobnog približavanja, do proglašenja ovog samozvanca za vidinskog pašu i čak do povlačenja odluke o proterivanju janičara iz Smederevskog sandžaka. Dok su se janičari vraćali, Srbi su sumnjičeni za saradnju sa Austrijom, zbog čega su glave izgubili Stanko Arambašić i iguman Stevan Jovanović. Bilo je optužbi i za saradnju sa grčkim pesnikom Rigom od Fere, koji je, u dosluhu sa Francuzima, krenuo u otadžbinu sa ciljem obnove Vizantijskog carstva, ali na republikanskim, francuskim načelima. Austrijanci su ga uhvatili i predali Turcima, koji će ga zadaviti u Beogradu 1798. godine.
SUTRA: Ideje o obnovi srpske države
Preporučujemo
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (1)