FELJTON - VELIKA SRETENJSKA SKUPŠTINA: Miloš nije imao hrabrosti da izigra dato obećanje

KNEZ se vratio u Požarevac, a buntovnici su ušli u Kragujevac. Smestivši štab u Sudu naroda srpskog, njihova dalja delatnost stavljena je pod okrilje legitimizma, što je bio mudar potez. U prestonicu je ušlo 6.000 vojnika (nisu uračunati pobunjenici na Moravi i ljudi koje je naknadno doveo Stojan Simić), pa je Stejić javio znatiželjnom Vuku, da je to bila "lepa vojska, da moli i da imponira".

Knez Miloš / Foto Rad Johana Nepomuka Majera

U Sudu naroda srpskog pobunjenici su pregovarali s kneževim predstavnicima predvođenim mitropolitom. Oni su ponovili privrženost vladaru i istakli da se naoružani narod neće razići dok ne ugovore s knezom "nuždne uredbe zemaljske, koima će se lična bezbjednost i nepovredimost imanja utvrditi". Buntovnici ne žele krvoproliće i stoga ga mole da ne preduzima nikakav pokret, jer bi ih time uvukao u oružani sukob. U dogovoru koji obavljaju savetujući se "o blagostaniju države naše i časti i slave Vaše Svetlosti" obavestiće vladara o donetim zaključcima i podneće mu ih na "blagorasuždenije." Kneževo ubistvo, u kritičnim trenucima, tražile su neke ličnosti, ali ih je predvodnik bune Radojković smirio: "Ja braćo na to ne pristajem niti ću biti s vami ako ste naumili da se ubijamo."

NAJVAŽNIJA odluka pobunjenika bila je da se odmah sazove Skupština, pa je Sud naroda srpskog uputio poziv svim okružnim i sreskim starešinama i mnogim pojedincima da dođu u Kragujevac sa po 100 do 150 naoružanih ljudi, "nezadržano i što skorie." Ovako sazvana Velika narodna skupština trebalo je da predstavlja narodno i vojničko predstavničko telo, svojevrstan naoružani Konvent.

Sutradan su pobunjenici sastavili zahteve u tri tačke, što se može smatrati programom i ciljem ustavobraniteljskog pokreta u Miletinoj buni. 1) Ustanoviti Savet narodni i utvrditi uzajamne odnose između kneza, Saveta i naroda. U pismu knezu, pobunjenici su ovaj zahtev ovako obrazložili: "Sva briga pravlenija i sviju zemaljski uredaba da bude narodni senat. Vi da nam samo gospodujete, a senat neka se o narodu brine i cele zemlje uredbe u sporazumeniju sa knjazom donosi onako kao što mi i ceo narod želimo". 2) Obezbediti život i imanje svih građana u Srbiji. 3) Opredeliti porez u opštoj novčanoj sumi u iznosu koji neće narod suviše opteretiti. Pobunjenici su naglasili knezu da bez usvajanja ovih zahteva "opstati ne možemo." Iako pobunjenici ne pominju ustav, odobrenje ovih tačaka značilo bi pristanak vladara da zemlji izda konstitucioni akt, kojim bi se osigurala narodna prava i uspostavio drugačiji oblik "pravlenija".

MILOŠ je 22. januara odobrio podneti zahtev u tri tačke i ovlastio Davidovića da udari pečat na poziv Suda naroda srpskog, kojim je sazvana Sretenjska skupština radi usvajanja ustava. Iako odvojeni, knez u Požarevcu, pobunjenici u Kragujevcu, bez neposrednog kontakta, putem prepiske i deputacija, postigli su kompromisni sporazum: prvi je obećao zemlji dati ustav na Sretenje Gospodnje, drugi su se odrekli oružanog konventa i pristali da se raziđu.

Prema dogovoru učinjenom s knezom u Požarevcu, vođe bune imale su da se vrate u Kragujevac i tu dočekaju kneza. O tome su ih izvestili i knez i Sud naroda srpskog, kako bi se "zahtevanja narodna u dejstvije privela" i kako bi se izmirili s vladarem. Obrenović je krenuo iz Požarevca na Svetog Savu, a sutradan je stigao u Kragujevac. Ispred varoši, kod Petrovačke mehane, knez je svečano dočekan. Knežević Mihailo je vođe bune (Radojković, Stojan Simić, Petronijević, Resavac, Protić), koji su stajali odvojeni od ostalog sveta, priveo knezu. Oni su klekli pred njim i zamolili za oproštaj. Knez ih je pridigao i rekao: "Svi smo mi krivi, i ja sam često grešio, trudimo se da sve ispravimo i oprostimo uzajamno jedni drugima." Sutradan je knez primio zaverenike, s njima duže razgovarao i uputio utešna pisma porodicama pobunjeničkih vođa. Januara 29, u kragujevačkoj crkvi, obe strane položile su zakletvu na Svetom jevanđelju u prisustvu užičkog episkopa Nićifora, pošto se mitropolit iznenada razboleo, možda ne slučajno. Tom svečanošću završila se Miletina buna.

U VUČIĆEVIM rukama nalazila se sudbina kneza, u Radojkovićevim pobunjenika. Oni su pre svih zaslužni što se buna završila bez prolivanja krvi, u miru, i bez ikakve materijalne štete. Vučić je poslednji put branio kneza i čuvao mu život i presto, ali je prihvatio umereni zahtev pobunjenika - da se mirnim putem ograniči vlast vladara. Prvi put knez nije imao s kim da uguši bunu nasilnim putem, kao što je to radio ranijih godina.

Ustavno pitanje bilo je goruće čitave treće decenije 19. veka, pa je neverovatno da knez i ne pominje Sretenjski ustav u svojoj autobiografiji. Iako je dopustio Davidoviću da piše ustav, knez je padao u iskušenje da odustane, ali je ustavopisac "stajao protiv njega kao stena, i dokazivao mu da mora to učiniti, jer inače će propasti, budući da ne može dalje vladati tako samovoljno." Vladar nije imao izbor, i nije imao hrabrosti da izigra dato obećanje, a opozicionarima se žurilo da ograniče vladarevu despotsku vlast.

VELIKA narodna skupština sastala se na Sretenje Gospodnje u Kragujevcu i radila tri dana (14-16. februar 1835). Po danu okupljanja poznata je kao Sretenjska skupština i bila je najmnogoljudnija u celokupnoj povesti Srbijanaca - oko 2.400 zvaničnih predstavnika i oko 10.000 znatiželjnog naroda. Održana je pored kragujevačke crkve, na kneževoj livadi, usred zime. Za potrebe kneza i njegove porodice podignuta je posebna tribina, s koje su pročitani kneževa prestona beseda i govor o njenom završetku, poslednji put pisani rukom Davidovića. Prestoni grad bio je ukrašen narodnim bojama, zastavama i grbovima. U Vujićevom teatru priređivane su pozorišne predstave, a uveče je vatromet povremeno osvetljavao prestonicu.

SKUPŠTINA je započela rad na Sretenje Gospodnje čitanjem kneževog prestonog govora u kojem je naglašeno da će se doneti ustav i opisana lestvica nove vlasti: "Narod stajaće pod kmetovima, kapetanima i sudovima, sudovi pod Državnim sovetom, Sovet pod knjazom i uz knjaza, a knjaz pod zakonom i u neprestanom dogovoru sa Sovetom." Posle dužih konsultacija, odlučeno je da se umesto dotadašnjih raznih dažbina preseče porez u sumi od šest talira godišnje "s glave na glavu", s tim da ga kmetovi sakupljaju prema imetku, i da se šume ne smeju više zagrađivati.

Drugog skupštinskog dana pročitan je Sretenjski ustav, pa se 3/15. februar može smatrati datumom njegovog usvajanja, kada je i vladar položio zakletvu na Ustav i osnovao Državni savet. Trećeg dana knezu je narod poklonio specijalno pripremljenu sablju i čašu, okićene brilijantima. Potom je knez priredio svečani ručak za poslanike Skupštine.

KNEZ PLANIRAO DRŽAVNI UDAR

TOKOM rada Skupštine knez je bio u još jednoj dilemi. Prema svedočenju Alekse Simića, on se spremao da izvede državni udar odmah po završetku Skupštine, ali je Jovana Mićića i katane sprečio Jevrem Obrenović, ne znajući da je reč o kneževoj naredbi. Drugi izvor nas uverava da je Mićić radio na pokretanju odgovornosti za podizanje bune, ali je knez, okružen i pod prismotrom predvodnika pobune, odustao od ove namere. Tako se ova znamenita Narodna skupština završila mirno i bez ikakvih trzavica, uz veliki oprez obeju strana.

SUTRA: ZLODOBRI KNEZ MILOŠ

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - USTAVNA BUNA MILETE RADOJKOVIĆA: Obrenović je vešto izbegavao da se donese ustav, kojim bi se rešilo nezadovoljstvo starešina

15. 02. 2022. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - KAKO JE KNEZ STICAO BOGATSTVO? Milošu su prihode donosili i posedi iz Srbije i Vlaške

14. 02. 2022. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - ŽIVOT NA KNEŽEVIM DVOROVIMA: Služba Miloša Obrenovića bila je uređena po ugledu na divane turskih vezira

13. 02. 2022. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - POZLAĆENI TANjIRI ZA SRPSKOG KNEZA: Sultan je poželeo da vidi upornog balkanskog borca i svog vazala

12. 02. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije