FELJTON - POZLAĆENI TANJIRI ZA SRPSKOG KNEZA: Sultan je poželeo da vidi upornog balkanskog borca i svog vazala

KAD su se Turci prvi put pojavili pred Bečom (1629), ako je verovati Rašid-beju, nastala je poslovica: "Bogatstvo je u Indiji, pamet u Evropi, a gospodstvo u turskoga cara!"

Knez Miloš u Stambolu, Foto Rad Antona Šefta, Narodni muzej Beograd

To nesporno gospodstvo sultan i Turci iskazali su u vreme kneževe posete prestonici Osmanskog carstva (1835). Posle Drugog ustanka, bio je to najznačajniji događaj u životu kneza Miloša Obrenovića, te mu posvećujemo posebnu pažnju, kao ogledalu njegova života, ponašanja, vladavine, odnosa prema sultanu, Porti, Turcima i ustavobraniteljskoj opoziciji.

Sultan Mahmud II i knez Miloš zanimljive su ličnosti u turskoj i srpskoj povesti, i njihove ličnosti i njihove vladavine. Kada je reč o kneževoj biografiji, pre svega kao odnos vazala prema sizerenu. Nije moguće saznati da li je sultan čuo za Obrenovića pre 1815. godine, budući da padišahu nije saopštavano u pojedinostima ono što se dešavalo u Beogradskom pašaluku između ugušenja Prvog i podizanja Drugog ustanka. Potom je, najmanje dvadeset godina, turski car slušao visoke zvaničnike Porte i ruske diplomatske predstavnike šta govore o knezu Milošu. Kako je vreme hujalo, s jakim ruskim vetrovima na Bosforu, izazivajući bure i smiraje mora, ali i s blagim srpskim povetarcem koji je samo sezao do ušiju turskih zvaničnika, pa i padišaha, sultan je poželeo da vidi upornog balkanskog borca i svog vazala, kneza Miloša ili kako je ocenio knežev savremenik Aleksa Simić - "da ga lično pozna i oceni njegova svojstva".

TURSKI povesnik Mahir Ajdin pozabavio se kneževim smeštajem i ishranom. Sin Husein-paše vidinskog renovirao je očevu palatu u Erdogenu i snabdeo je svim neophodnim potrepštinama za uglednog gosta, potrošivši 28.197 groša. Renovirana palata je bila iluminirana spolja, a osvetljena unutra uljanim lampama. Nisu svi gosti mogli biti smešteni u posebne sobe, osim najvažniji. Rentirano je posuđe za jelo od slonove kosti (noževi i viljuške), pozlaćeni tanjiri. Podovi su bili zastrti raznovrsnim ćilimima, a prozori prikriveni zavesama. Gosti su bili najviše oduševljeni lepom prostirkom, ali i gvozdenim krevetima, jorganima, jastucima, peškirima i nanulama. Od nameštaja se pominju stolice od rogozovine i razne fotelje taka-tuka, engleski lusteri, svećnjaci, kandelabri, ogledala, razne vrste staklenih čaša, cvećnjaci, vedra, lopate, metle, sunđeri i sprave za čišćenje košpica iz voća.

Da se knez i njegova pratnja dobro osećaju u letnjikovcu 71 dan brinulo je 26 osoba, angažovanih da rade sve vrste poslova koji su bili neophodni da bi gostima bilo prijatno. Kavaš-aga, nastojnik letnjikovca i supervizor, zadužio je tri osobe da se staraju o najbitnijim i najpotrebnijim stvarima. Poslugu su činili kuvari, snabdevači ribom, pralje, đubretari, poslastičari, pekari, iluminator, svećar, domar, čamdžije, magacioner, stolar, poslužitelji. Njihov zadatak je bio da održavaju letnjikovac čistim i urednim, da spremaju i dobavljaju raznovrsnu hranu, posebnu morsku, ali i razne delikatese i dve vrste vode. Hleb je specijalno pripreman.

NAJVIŠE se jelo crveno i belo meso: pre svega ovčetina, ali i jagnjetina, govedina i razni derivati od pomenutih mesa: jetra i dimljena plećka. Govedina je služena 59 dana, a Srbi (cela kneževa pratnja) su pojeli 3.352 kilograma ovčetine, 1.500 kilograma govedine. Piletina je služena 28, kokoš i ćuretina 12, a pačetina samo 5 dana. Najviše je pojedeno piletine - 2.503 kilograma.

Što se tiče morske ribe, najviše su služeni jastog i plava riba, zatim sabljarka i cipal, od kojih su prve dve delikates Bosfora. Dagnje, 19.000 kilograma, služene su 19 dana, ponekad i razni morski plodovi. Prvih dana Srbi su najviše jeli ovčetinu, piletinu i riblju salatu, potom, ovčetinu i govedinu sa sabljarkom i plavom ribom, a poslednjih dana boravka, priviknuti na tursku hranu, skoro sve vrste jela, među njima i kavijar.

Nije izostalo ni povrće: pasulj, boranija, kupus, krompir, paprike, leblebije, plavi patlidžan, tikve, tikvice, misirke (vrsta tikvi), krastavci, beli i crni luk, masline.

Najviše su korišćeni plavi patlidžan, limun i artičoke. Pravljene su i razne vrste salata od nabrojanog povrća. Od sezonskog voća, bogatstvom prirode veoma raznovrsnog u toku leta i jeseni na Bosforu: grožđe (više vrsta), dinje, lubenice, breskve, šljive, kruške, jabuke, orasi, narandže...

NIJE moglo proći bez mlečnih proizvoda i deserta. Najviše se jeo engleski sir (154 kilograma, ali i holandski i krem- sir), razni drugi mlečni proizvodi kao što je jogurt.

Zaslađivali su se sa 54 kilograma turskih poslatičarskih proizvoda, 22 kilograma marcipana i 20 kilograma evropskih poslastičarskih proizvoda, pri čemu je istaknut kao poseban desert sladoled (488 kilograma). Potrošeno je 1.806 kilograma šećera.

U Stambolu je postojala pijaca začina s koje je dobavljeno za srpske musafire 6,5 kilograma cimeta, 5 kilograma karanfilića, 3,2 kilograma šafrana, 7,5 kilograma pistaća, 392 kilograma kestena, 200 kilograma lešnika i 87 kilograma badema, naravno i oraha i drugog koštičavog jestiva.

Srbe su posluživali alkoholnim i bezalkoholnim pićima. Kafe je popijeno 5,3 kilograma, nekog ljubavnog napitka čak 243 litra, 593 litra karakulak vode i 898 kestane vode, dosta piva i mnogo evropskog vina (54 flaše bordoa i 81 flaša belog vina), 1.745 litara lokalnog belog vina, 1.994 litra "erdek" i "pašalimani" vina, 6.382 litra crnog ostrvskog vina, 1.178 angelik rakije, 1.664 litra obične rakije, 285 litara ruma i 120 litara šampanjca. I, na posletku, popušeno je 6,5 kilograma duvana, upotrebljen 141 litar sirćeta i 7.055 jaja.

TURSKA administracija potrudila se da izračuna sve troškove koje su podneli prilikom kneževe posete prestonici. Za hranu je potrošeno 170.580 kuruša (groša), za piće 47.022 groša, a za rentirane predmete u letnjikovcu 16.271 groš - ukupno 233.873 groša (ovde nije uračunat trošak renoviranja letnjikovca - 28.197 groša). Veliki vezir je smatrao da je više obračunato 33.873 groša i da je preostalu sumu trebalo da zajednički podele Husein-paša i državna blagajna. Sultan Mahmud II konačno je presekao da 133.873 groša isplati državna blagajna, a 100.000 groša Husein-paša. Ukupni troškovi, uračunavajući renoviranje iznosili su 262.070 groša, pa se stiče utisak da je sultan podelio ravnomerno troškove na Husein-pašu i državnu blagajnu. Ovo su samo troškovi za hranu, ostali troškovi, znatno veći, nisu uračunati. Ova cena nije mala, ali ne može se reći ni da je preterana, jer je knez Miloš često poklanjao sultanu i vezirima i značajnije sume.

SUTRA: Život na kneževim dvorovima

Preporučujemo

Feljton

1 5

FELjTON - UKIDANjE FEUDALIZMA U SRBIJI: Knez je kupovao feudalne posede u Vlaškoj, a ne u Srbiji

11. 02. 2022. u 18:00

Feljton

1 1

FELjTON - SUROVI OBRAČUN U RADOVANjU: Knez Miloš je svoju glavu otkupio Karađorđevom

10. 02. 2022. u 18:00

Feljton

2 3

FELjTON - KOMANDANT RUDNIČKE NAHIJE: Obojicu voždova postaviti na isti pijedestal

09. 02. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - IZBOR DRUGOG SRPSKOG VOŽDA: Strah od Turaka bio je jači 1815. nego 1804. godine

07. 02. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije