FELJTON - LEKCIJE IZ NACIONALNE POVESNICE: U zbegovima oživljavana sećanja na slavnu prošlost

GODINA 1780, kao godina rođenja kneza, ušla je skoro u sve udžbenike, uz retke izuzetke, kao i druga dela savremene istoriografije.

Rodna kuća kneza Miloša, Foto Muzej Srbije

Uklesana je i na njegove spomenike. Netačni podaci kada se jednom prihvate, teško se ispravljaju.

Miloš Obrenović je slavio svoj rođendan uvek na Teodorovu subotu, koja, usled pokretnosti praznika, nije padala istog datuma. Godine 1828, kada ga je Dimitrije Davidović izveštavao iz Kragujevca o proslavi rođendana, Teodorova subota padala je 11/23. februara.

Detetu su dali ime Miloš, ne zna se kako i ne zna se ko. "Tagda bist glad krepka na hristijane", zapisivali su najčešće srpski kaluđeri na marginama starih knjiga ili na skrovitijim delovima manastira, prethodne i te godine. Selo Dobrinja, mesto Miloševa rođenja, nalazi se na severoistoku Užičke nahije, na padinama Maljena. Pošto se Dobrinja delila na Donju, Srednju i Gornju, a sve tri nanizane su uz današnji put koji sa severa, od Valjeva, vodi prema Kosjeriću i Požegi, teško je sa sigurnošću tvrditi u kojoj se od njih rodio budući knez. Poverenje smo poklonili onim izvorima koji prednost daju Srednjoj Dobrinji.

SVE tri Dobrinje pripadale su Crnogorskoj knežini Užičke nahije i predstavljale su onaj tip srpskih raštrkanih sela za koja je Vuk pisao da su po prostranstvu veća od Beča! Pošto su kao celina činile veliko seosko naselje, Dobrinje su pojedinačno ulazile u red sela s malo kuća i stanovnika. Udaljene od puteva, a nastale na padinama obraslim gustim šumama, Dobrinje nisu privlačile Turke, pa su njihovi žitelji, zaštićeni prirodnim položajem, provodili život nešto mirnije. U izvorima 18. veka one se retko pominju, tako da ne znamo u sastavu kojeg timara ili zeameta su se nalazile i ko im je bio spahija.

Interesantno je da knez Miloš u svojim pričanjima nijednom rečju ne pominje Turke, niti pak ostavlja bilo kakav podatak o odnošajima raje i spahija, ili o čitlučenju u svom rodnom selu. Samo na osnovu toga moglo bi se pretpostaviti da je život u Dobrinjama bio podnošljiviji iako su i one morale imati svoga gospodara. Valja napomenuti da su Dobrinje bile udaljene od većih turskih naselja - Užica, Požege, Rudnika, Valjeva, Kragujevca, što nije bilo bez značaja, i što im je osiguravalo mirniji način života.

Ni za vreme poslednjeg austrijsko-turskog rata ovaj kraj nije mnogo stradao. Zna se da je Radič Petrović sa svojom četom i Karađorđevim hajducima napao Požegu, koju je uspešno branio Turčin Lomigora, uz pomoć Užičana. Na nekoj busiji, pored reke Kamenice, ne tako daleko od Dobrinja, Karađorđeva hajdučka puška presekla je život turskom junaku. Miloš je tada imao sedam godina (1790), a Karađorđe je već bio poznati harambaša s velikom četom hajduka i ustanika. Pogibija glasovita junaka Lomigore pronela se svom Užičkom nahijom, kao i ostalim nahijama. Možda je tada, prvi put, kroz dečakovu glavu prohujalo ime budućeg srpskog vožda i ne sluteći da će Karađorđu i njemu, uskoro, pripasti vodeća uloga u oslobođenju srpskog naroda. Kao i obično, kada se vojska pojavi u blizini sela, bežalo se u zbeg, u najskrovitije delove prirodnog srpskog utvrđenja - u pećine, u šume, i u planine.

PODACI o Miloševom dečaštvu veoma su retki, a koliko su oskudni govori činjenica da nam je od njega ostalo samo jedno sećanje na te dane. Nestašan kao i sva deca, odveo je jednog dana na trlo, gde je inače čuvao stoku, mačku i dva psa. Da bi se poigrao, pustio je pse na mačku, a ona je utekla na njegovu glavu i grčevito je zarivala kandže u kosu, da bi se održavala. "Sad je meni bilo gore nego mački", pripovedao je u Beču poslužitelju Milovanu Pejčinoviću, mnogo godina kasnije.

O njegovom dečačkom životu možemo suditi na osnovu analogija drugih lica. Lep opis teškog života u zbegu u vreme Kočine krajine ostavio je književnik Milovan Vidaković, malo stariji od Miloša. Pošto se zna da se u zbegove išlo i pri manjim opasnostima, sasvim je sigurno da su i Dobrinjci, kao i Nemenikućani proveli veći deo austrijsko-turskog rata skriveni u šumama Maljena. Tom našem naraštaju teranom u pokret i zbegove turskom silom, koje neki turski izvori nazivaju zbeg-raja, koji će na svojim plećima izneti Srpsku revoluciju, Srbija je ostala u sećanju, u doba mira, kao zemlja "u prizreniju proste prirode prekrasna, zdrava i plodonosna". U vreme rata, kao što je bio ovaj, ona je pretvarana u zgarišta.

PATNjE, stradanja i sve neprilike koje su pratile život u zbegu, toliko karakterističnom za ono vreme, uticale su na Srbe da češće oživljavaju sećanja na svoju negda slavnu prošlost. Srbima svih naraštaja, okupljanim u zbegu oko ognjišta, i ne samo u njemu, otresitiji i učeniji pojedinci budili su nacionalni duh pesmom uz gusle ili pričom "o naši kraljevi i despoti, o junaci serbski i hrabri vitezovi, o boju na polju Kosovu i o padeniju našega carstva".

I naraštaj Miloša je u doba dečaštva, u zbegovima, naučio prve lekcije iz nacionalne povesnice. Kočin rat je bio i vojna škola za Karađorđevu generaciju, onu koja će započeti Revoluciju, a za Miloševu, koja će je prihvatiti i okončati, predstavljao je magloviti nagoveštaj budućih krvavih bitaka protiv Turaka. Dok su jedni sticali ratno iskustvo u ćesarovom ratu, drugi su u zbegovima napajali svoju dušu pesmom i pričom o prošlosti i privikavali svoja mlađana tela na napore koji su im predstojali.

IZ UŽIČKOG okruga nije bilo masovne emigracije u Austriju, pa su se Dobrinjci posle okončanja ratnih operacija vratili starim ognjištima. Dva puta su postojale po dve grane Obrenovića, prvo u starijem pojasu i, potom, u vladalačkom pokolenju. U starijem pojasu, u onoj grani iz koje potiče knez, znamo samo za ime - Miloš, ali ne i prezime njegovog dede, pa ni njegovog pradede. Druga grana potiče od Obrena Martinovića, i ostala bi u istoriji nepoznata da njegovo ime nije uzeto za naziv dinastije: Obren - Obrenovići.

Obren Martinović je rođen i umro u Brusnici, gde je i sahranjen, a potom su mu kosti, s nadgrobnom pločom, prenete u manastir Savinac, gde i danas počivaju. Višnja je rodom iz Donje Trepče, iz porodice Urošević. Zapis s nadgrobne ploče njenog brata otkriva iz koje porodice potiče. Nadgrobni zapis glasi: "Zdje počivajet rab Boži Dimitrije Uroševič ujak Gospodara Milana. Prestavi se N 1821, m: dekemvri 26". Budući da je sahranjen na brusničkom groblju, nedaleko od grobova Jakova Obrenovića, njegove supruge Đurđije i Stoje, žene Milana Obrenovića, pretpostavlja se da se preselio iz Donje Trepče u Brusnicu, kod sestre, koja je živela u tada već čuvenoj familiji.

SUTRA: DUŽNOST NAJSTARIJEG MUŠKOG ČLANA

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - GOSPODARI NEZNANI PO POREKLU: Karađorđu je bilo teže s Turcima, a Milošu sa Srbima

01. 02. 2022. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - STRASTI SU UVEK RĐAVE SUDIJE: Bilo je bilo opasno članove jedne dinastije hvaliti a druge kuditi

31. 01. 2022. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - GUBITAK GLAVE ILI GUBITAK ČASTI: Nijedan srpski vladar nije osporavaniji od kneza Miloša

30. 01. 2022. u 18:00

Društvo

0 8

IMALI I "SVOJ" GRAD U "SRCU" OBRENOVIĆA! Malo poznate razgranate veze Karađorđevića u Rudničko-takovskom kraju

17. 05. 2021. u 11:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije